Koliko
su pčele važne? Verovatno da vam je bar jedanput postavljeno ovo pitanje. Vaš
odgovor, kao uostalom i odgovor većine pčelara, glasio je da su one
neprocenjive. Mnogi su ovakvu tvrdnju potkrepili i citatom koji se pripisuje
Albertu Ajnštajnu: „Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi
preostalo više od četiri godine“. Nesumnjivo da jedna od lepota rada sa pčelama
počiva i na činjenici da su one važne, i to ne samo pčelarima, već i za
kvalitet života svakog čoveka. Njihov najveći značaj ne ogleda se u proizvodnji
meda, već u oprašivanju, od koga, kao što znamo, zavisi proizvodnja hrane.
Pa
ipak, istine radi, treba reći da nema pouzdanih dokaza, ni pismenih ni usmenih,
da je Ajnštajn ikada izjavio nešto slično ovome. Vreme pojave ovog pseudo-citata,
polovinom 2000-ih, poklapa se sa (još uvek) misterioznim nestankom pčela u
Sjedinjenim Američkim Državama. Ovu, navodno Ajnštajnovu, izjavu preneli su
mnogi ugledni svetski mediji, između ostalih i Der Süddeutsche Zeitung,
najtiražniji nemački dnevnik koji se štampa u tiražu od 600.000 primeraka,
zatim, Independent, Telegraph, International Herald Tribune, kao i bezbroj
manjih listova i internet blogova.
Međutim,
još 21. aprila 2007. na sajtu www.snopes.com posvećenom raskrinkavanju glasina
koje kruže internetom objavljeno je da se barem jedan Ajnštajnov biograf, a reč
je o Volteru Ajzaksonu, nikada nije susreo sa ovim citatom. Prema ovom sajtu,
sporni citat nigde se nije pojavljivao pre 1994. godine, dakle, gotovo pola
veka posle Ajnštajnove smrti. Navodno, objavljen je prvi put u jednom pamfletu
koga je Francuski pčelarski savez publikovao kako bi ukazao na nezavidan
položaj u kome su se našli evropski pčelari zbog nekontrolisanog uvoza jeftinog
kineskog meda. Upozoravajući nadležne na moguće posledice kolapsa nacionalne
pčelarske industrije, francuski pčelari pozvali su se na Ajnštajnovu „izjavu“ u
predviđanju „da bi obaranje cena od strane Kine moglo da dovede do uništenja
ljudske civilizacije na Zemlji“.
Na
stranu to što je Ajnštajn bio fizičar, a ne entomolog (koji je pozvaniji da
govori o značaju pčela), kao i to da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi
genijalni naučnik izgovorio nešto slično ovom apokrifnom citatu, i dalje ostaje
pitanje, da li je tačna tvrdnja da sudbina čovečanstva zavisi od oprašivanja
koje obavljaju pčele. Da li bi Homo sapiens mogao zaista da preživi ukoliko ne
bi bilo pčela? Između ostalog, najveći deo kalorija koji se svakodnevno širom
sveta unosi u ljudski organizam potiče uglavnom od pšenice, kukuruza ili pirinča,
a reč je o biljkama kojima uopše nisu potrebni oprašivači. Iako pčele oprašuju
glavninu voća i povrća, na sreću po budućnost čovečanstva, mnoge vrste zavise
od drugih oprašivača. Kakao (bez koga ne bi bilo čokolade) i crni luk, recimo,
oprašuju mušice, smokvu oprašuju ose, a nekoliko vrsta tropskog voća slepi
miševi. Dakle, čovečanstvo bi po svoj prilici opstalo, mada naš jelovnik ne bi
baš bio toliko raznovrstan.
I
na kraju da odgovorimo na pitanje iz naslova. Da, i to samo jednom, Ajnštajn je
govorio o pčelama u jednom svom eseju o socijalizmu iz 1949. godine, ali ništa
spektakularno: „...čitav životni proces pčela i mrava fiksiran je do
najsitnijih detalja rigidnim, naslednim intinktima“.
I.
Umeljić
Izvor:
Pčelarski žurnal br. 21 (oktobar-decembar 2013.)
