Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić
Bagrem
je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostiže do 25 m a
prečnik stabla do 50 cm. Mlade grane su sa oštro zašiljenim trnovima, koji štite
pupoljke. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 9-21 eliptičnog listića. Cvetovi
su beli, jako prijatno mirisni, sakupljeni po 15-20 u lepe viseće, grozdaste,
rastresite cvasti. Bagrem se lako razmnožava semenom, kao i izdancima. Pčelari
bi trebali da se uporno bore za očuvanje postojećih površina pod bagremom, kao
i da intenzivno rade na podizanju novih zasada. Bagrem brzo raste i skromnih je
zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Veoma je osetljiv na kasne prolećne mrazeve,
pa se ponekada desi da cvetni pupoljci potpuno izmrznu, tako da izostane
cvetanje na pojedinim lokacijama. Ako se tome doda da bagrem cveta za vreme
promenljivog prolećnog perioda, tako da kiša, hladnoća i vetar po nekada danima
ne dozvoljavaju pčelama da izleću iz košnica, onda su u takvim prilikama
neminovna velika razočaranja pčelara u ovu pašu. Loše raspoloženje se može
ublažiti jedino seobom košnica na druge lokacije, gde bagrem nije izmrzao, kao
i na terene gde cvetanje počinje kasnije...
Cvetanje i medenje bagrema
Bagrem
cveta obilno, najčešće od početka maja pa do kraja juna, 40-45 dana posle
kretanja prvih pupoljaka. Početak cvetanja zavisi od klimatskih prilika, nadmorske
visine, sorte, konfiguracije terena, od stepena osunčanosti površina pod
bagremom, sastava zemljišta itd. Na vreme cvetanja bagrema znatno utiču
prethodne klimatske prilike, tako da početak cvetanja na istom području iz
godine u godinu može da varira i do 15 dana. Zbog navedenih činjenica u jednoj
sezoni mogu, sa istim pčelinjim društvima, da se koriste dve, pa i tri
bagremove paše.
 |
Od
vremena kada je dužina cvetnih pupoljaka bagrema 2 cm do početka cvetanja
protekne oko 15 dana
|
Bagrem najranije počinje da cveta na najnižim nadmorskim visinama,
u dolinama velikih reka. Kako se povećava nadmorska visina zemljišta, po
pravilu bagrem na tim terenima počinje sve kasnije i kasnije da cveta.
Optimalna nadmorska visina za seobu košnica na drugu bagremovu pašu je 200-300
mnv. Treću bagremovu pašu treba koristiti na brdskim terenima, na 500-600 mnv.
Poznato je i u praksi više puta proveravano, da na preko 700 mnv bagrem praktično
ne medi. Zato treba da budemo oprezni i da pri izboru mesta za korišćenje kasne
bagremove paše, obavezno imamo u vidu i nadmorsku visinu mesta gde želimo da
smestimo košnice. Moguće je pronaći i terene gde se na jednom mestu, bez seobe,
mogu koristiti dve bagremove paše. To su ravničarsko-brdska područja na kojima
je bagrem veoma zastupljen. Kada na takvom području košnice smestimo u podnožju
brda, pčelama će biti dostupan i ranije procvetali bagrem u dolini kao i onaj
koji će kasnije počinjati da cveta na većim visinama. Na jednoj lokaciji
cvetanje bagrema, odnosno lučenje nektara obično traje do 14 dana. Lučenje
nektara je najintenzivnije od trećeg do desetog dana cvetanja. U nižim
predelima, s plodnijim zemljištem, bagrem ranije cveta i luči mnogo više
nektara, nego u brdsko-planinskim. Takođe, starija i usamljenija stabla
izdašnije luče nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima.
 |
| Početak
medenja bagrema |
Mogućnost korišćenja tri
bagremove paše
Kada
su ranoprolećne vremenske prilike uobičajene za to doba godine, onda pčelari
mogu da pronađu lokacije gde se počeci cvetanja ranog, srednjeg i kasnog
bagrema međusobno razlikuju od 7 do 10 dana. U tom slučaju se mogu, dobrim
delom, u toku jedne sezone, sa istim pčelinjim društvima iskoristiti i tri
bagremove paše. Kada su počeci medenja ranog, srednjeg i kasnog bagrema fazno
pomereni u proseku za po 8 dana, a pošto najintenzivniji unos nektara na jednoj
paši traje oko 8 dana, to znači da čim vaga na ranoj paši počne naglo da „pada“,
a na srednjoj paši počne da „raste“, košnice treba odmah seliti.
 |
| Prosečni
dnevni unosi nektara za vreme dobre bagremove paše (dijagramski prikaz) |
 |
| Grafički
prikaz mogućnosti korišćenja tri bagremove paše |
Isto važi i za
seobu sa druge na treću bagremovu pašu. Na osnovu iznetih pokazatelja
najoptimalnije je da se košnice sa prve na drugu i sa druge na treću pašu sele
desetog dana medenja prethodne paše. Sa ovakvim načinom korišćenja tri
bagremove paše teško može da se desi da u jednoj godini ostanemo bez bagremovog
meda. Jer ako na jednoj lokaciji bagrem „omane“ zbog slabog medenja ili loših
vremenskih prilika, mala je verovatnoća da će se isto desiti i na ostale dve
paše. Naprotiv, ako budu povoljne vremenske prilike, i bagrem dobro zamedi na
sve tri paše, veoma će nam se isplatiti trud oko ovih seoba košnica. Cvetovi
bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom
vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i
temperaturu iznad 16 °C. Dnevni unosi na ovoj paši mogu da budu do 15 kg
nektara, a ukupan prinos sa jedne paše i 70 kg nektara po košnici. Prinos meda
sa jednog hektara može da bude do 1.000 kg. Bagremov med je odličnog kvaliteta,
vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je
bezbojan, kristalno providan, sa jedva primetnom zelenkastom nijansom. Vrlo
dugo ne kristališe, ponekada i nekoliko godina.
 |
Mađarske
sorte bagrema. U Mađarskoj je dugo godina rađeno na stvaranju novih sorti
bagrema, čije se osnovne odlike ogledaju u boljoj izdašnosti nektarom, nešto
kasnijim početkom cvetanja i većoj otpornosti na izmrzavanje. Stvoreno je više
sorti, među kojima se ističe svetloružičasti bagrem (Robinia pseudoacacia L.
sp. halvanj rožasti). Pored navedenog, ova sorta se odlikuje izuzetno bogatim
cvetanjem i brzim porastom.
|
FOTOGALERIJA
