TEKST I FOTOGRAFIJE: Miloš Milosavljević
Vrškara je drevna košnica ovih prostora koju su iz naših pčelinjaka
„izbacile“ savremene košnice sa pokretnim saćem. Naši stari pravili su je od
različitih materijala, u ravničarskim predelima od slame, a u oblastima pored velikih
vodotokova od vrbovog pruća, kao i od jedne vrste divlje loze, paviti. Danas su
vrškare više ukras, koji treba da nas podseti na neka davna vremena.
Nema ničeg lakšeg i jeftinijeg od izrade
vrškare. Izložiću vam ukratko kako i od kog materijala da je napravite. Pa da
pređemo na stvar. Na strugu za drvo prvo treba da napravimo drveni vrh vrškare
od nekog suvog i lakog drveta.Njegov prečnik treba da iznosi 80 mm, debljina 37-40 mm, a u gornjem delu
treba da bude malo zaobljen (slika 1).
 |
| sl.1 |
Drveni vrh vrškare mora se probušiti u
centru, burgijom prečnika 8 mm, a na stubnoj bušilici po obodu vrha treba pod
određenim uglom izbušiti 16 rupa
prečnika 6 mm i dubine 25 mm. U izbušene rupe uvućićemo vrhove šesnaest
drenovih prutića dužine 50 cm koje prethodno treba da očistimo i čiju koru
moramo da oljuštimo (slika 3). Da bi vrškaru držali pod kontrolom dok je budemo
pleli, moramo da napravimo odgovarajući šablon (slici 2).
 |
| sl. 2 |
Na šablonu oko kružne
ploče treba da savijemo aluplast cevčicu
(koristi se kod podnog grejanja), spoljašnjeg prečnika 16 mm, da je odsečemo po
meri, i uz pomoć drvene spojnice prečnika identičnog unutrašnjem prečniku
cevčice, spojimo i osiguramo malim tankim ekserićima. Prečnik dobijenog
aluplast obruča treba da bude isti kao i prečnik okrugle ploče na kalupu,
odnosno 30 cm. I na obruču, kojeg smo napravili od aluplast cevčice, izbušićemo
16 rupa prečnika 8 mm u koje ćemo uvući 16 drvenih prutića koje smo prethodno
uvukli u drveni vrh vrškare.
 |
| sl. 3 |
 |
| sl. 4 |
 |
| sl. 5 |
Postavićemo na obruč kalup i pomoću dugog metalnog
šrafa M 8 stegnuti maticama vrh i kalup, kako bi kostur vrškare dobio bokasti
oblik. Ako je neki od drenovih prutića narušio simetriju, problem se lako može
rešiti njegovim skraćivanjem. Centralni šraf koji steže konstrukciju vrškare treba
da bude za desetak centimetara duži od visine vrškare. Upravo taj preostali deo
šrafa ubacuje se u rupu na pomoćnom postolju na kome ćemo vršiti pletenje
vrškare (slike 4, 5 i 6)
 |
| sl. 6 |
Pletenje počinjemo tanjim lijanama paviti
(slika 3), počev od vrha vrškare, gde su prutići najbliži jedan drugom, prema
donjem delu, gde su prutići razmaknutiji (slika 7). Pletenje se istovremeno
vrši sa dve lijane od paviti uz njihovo preplitanje na svakom prutu
konstrukcije. Lijane od paviti, kao i drenove prutove, pre ugradnje treba dobro
očistiti od grube kore i izraslina. Kada se pletenje završi, osiguraćemo obruč
tako što ćemo ga ukucati za drvene
prutiće koje smo provukli kroz otvore na obruču.
 |
| sl. 7 |
Odvijanjem matica skinućemo
kalup i listom bonsek platne izvadićemo na obruču leto, odnosn, otvor za ulaz i
izlaz pčela. Na drvenom vrhu ugradićemo držač ili ručku nosača vrškare od
čelične žice prečnika 3,5mm. Otvor na drvenom vrhu vrškare zatvorićemo drvenim
čepom, koga možemo vaditi, da bismo kroz kroz njega nadimili pčele u jesen kada
odlučimo da ih iz košnice iskucamo. Ispletenu vrškaru okačićemo na suvo
promajno mesto da se do aprila dobro isuši (slike 8 i 9).
 |
| sl. 8 |
 |
| sl. 9 |
Ostaje nam još samo
da u unutrašnjost vrškare postavimo dva ukrštena drenova prutića na dve trećine
visine od podnožja, zatim da je omažemo svežom, goveđom balegom i ostavimo na neko vreme da se dobro osuši
(slika 10). U maju, kada je vatrom
budemo iznutra oplalili i namazali je travom matičnjak,u vrškaru ćemo smestiti pčele, da se u njoj zadovoljno
razbaškare i da vesele i srećne izgrade sebi dobro i prijatno stanište.
 |
| sl. 10 |
Tekst je izvorno objavljen u 15. broju "Pčelarskog žurnala"
