1. Da li pčele spavaju?
Ukratko,
odgovor glasi da, pčele zaista spavaju! Ponašanje pčela odlikuju identične
karakteristike kao ponašanje ljudi tokom sna: njihovi mišići su opušteni i ne
šetaju se unaokolo, njihove antene postaju imobilisane u karakterističnom
položaju, slabije reaguju na uznemiravanje, a njihova telesna temperatura
opada. Valter Kejzer (Walter Kaiser) saopštio je da, za razliku od sisara,
pčele spavaju mnogo dubljim snom pred kraj perioda spavanja. Niz nedavno
sprovedenih eksperimenata i posmatranja bio je sproveden s ciljem da se utvrdi
kada i na koji način pčele spavaju, a Beret Klejn (Barret Klein) je publikovao
svoja zapažanja o modelima spavanja kod medonosnih pčela gde je saopštio da su
se modeli razlikovali kako su pčele odrastale, odnosno kako su se menjali
njihovi zadaci, od čišćenja ćelija, preko negovanja legla, do sakupljanja
nektara i polena.
Mlađe
pčele spavale su ređe i neredovnije, što je i razumljivo pošto je negovanje
legla celodnevni posao. Cirkadični ritmični ciklusi spavanja postajali su sve
izraženiji na stadijumu primačica hrane, da bi potpuno bili uspostavljeni na
stadijumu sakupljačice. Za starije pčele aktivan period traje tokom dana, ali
zato noću spavaju duže od mlađih pčela.
 |
| Ponašanje pčela odlikuju identične karakteristike kao ponašanje ljudi tokom sna: njihovi mišići su opušteni i ne šetaju se unaokolo, njihove antene postaju imobilisane u karakterističnom položaju, slabije reaguju na uznemiravanje, a njihova telesna temperatura opada (foto: Veroljub Umeljić) |
Stefan
Sauer i saradnici osmislili su eksperiment u kome su uskratili spavanje pčelama
sakupljačicama, kako bi uporedili njihovo ponašanje sa ponašanjem pčela u
normalnim okolnostima. Izolovane pčele smeštene su u stakleni cilindar u kome
je simulirano dnevno osvetljenje, gde su držane budnim tokom dvanaestočasovnog
perioda kada u normalnim okolnostima spavaju. Iscrpljene pčele nadoknadile su
naredne noći propušteno i odspavale su duže i dubljim snom, što ukazuje da
spavanje kontrolišu regulatorni mehanizmi nalik onima kod sisara. Na ovakav
zaključak ukazuju i rezultati eksperimenta kog su sproveli profesor Tomas Sili
(Thomas D. Seeley) i njegovi saradnici sa Univerziteta Kornel u SAD. Oni su
trenirali starije pčele da odlaze u tačno određeno vreme na sakupljanje i
utvrdili su da su sakupljačice promenile redovni režim spavanja kako bi bile
budne kada im izvori hrane budu bili na raspolaganju.
I. Umeljić
Izvor:
Pčelarski žurnal br. 19 (april-jun 2013.)
2. Da li je Ajnštajn govorio o pčelama?
Koliko
su pčele važne? Verovatno da vam je bar jedanput postavljeno ovo pitanje. Vaš
odgovor, kao uostalom i odgovor većine pčelara, glasio je da su one
neprocenjive. Mnogi su ovakvu tvrdnju potkrepili i citatom koji se pripisuje
Albertu Ajnštajnu: „Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi
preostalo više od četiri godine“. Nesumnjivo da jedna od lepota rada sa pčelama
počiva i na činjenici da su one važne, i to ne samo pčelarima, već i za
kvalitet života svakog čoveka. Njihov najveći značaj ne ogleda se u proizvodnji
meda, već u oprašivanju, od koga, kao što znamo, zavisi proizvodnja hrane.
Pa
ipak, istine radi, treba reći da nema pouzdanih dokaza, ni pismenih ni usmenih,
da je Ajnštajn ikada izjavio nešto slično ovome. Vreme pojave ovog pseudo-citata,
polovinom 2000-ih, poklapa se sa (još uvek) misterioznim nestankom pčela u
Sjedinjenim Američkim Državama. Ovu, navodno Ajnštajnovu, izjavu preneli su
mnogi ugledni svetski mediji, između ostalih i Der Süddeutsche Zeitung,
najtiražniji nemački dnevnik koji se štampa u tiražu od 600.000 primeraka,
zatim, Independent, Telegraph, International Herald Tribune, kao i bezbroj
manjih listova i internet blogova.
Međutim,
još 21. aprila 2007. na sajtu www.snopes.com posvećenom raskrinkavanju glasina
koje kruže internetom objavljeno je da se barem jedan Ajnštajnov biograf, a reč
je o Volteru Ajzaksonu, nikada nije susreo sa ovim citatom. Prema ovom sajtu,
sporni citat nigde se nije pojavljivao pre 1994. godine, dakle, gotovo pola
veka posle Ajnštajnove smrti. Navodno, objavljen je prvi put u jednom pamfletu
koga je Francuski pčelarski savez publikovao kako bi ukazao na nezavidan
položaj u kome su se našli evropski pčelari zbog nekontrolisanog uvoza jeftinog
kineskog meda. Upozoravajući nadležne na moguće posledice kolapsa nacionalne
pčelarske industrije, francuski pčelari pozvali su se na Ajnštajnovu „izjavu“ u
predviđanju „da bi obaranje cena od strane Kine moglo da dovede do uništenja
ljudske civilizacije na Zemlji“.
Na
stranu to što je Ajnštajn bio fizičar, a ne entomolog (koji je pozvaniji da
govori o značaju pčela), kao i to da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi
genijalni naučnik izgovorio nešto slično ovom apokrifnom citatu, i dalje ostaje
pitanje, da li je tačna tvrdnja da sudbina čovečanstva zavisi od oprašivanja
koje obavljaju pčele. Da li bi Homo sapiens mogao zaista da preživi ukoliko ne
bi bilo pčela? Između ostalog, najveći deo kalorija koji se svakodnevno širom
sveta unosi u ljudski organizam potiče uglavnom od pšenice, kukuruza ili pirinča,
a reč je o biljkama kojima uopše nisu potrebni oprašivači. Iako pčele oprašuju
glavninu voća i povrća, na sreću po budućnost čovečanstva, mnoge vrste zavise
od drugih oprašivača. Kakao (bez koga ne bi bilo čokolade) i crni luk, recimo,
oprašuju mušice, smokvu oprašuju ose, a nekoliko vrsta tropskog voća slepi
miševi. Dakle, čovečanstvo bi po svoj prilici opstalo, mada naš jelovnik ne bi
baš bio toliko raznovrstan.
I
na kraju da odgovorimo na pitanje iz naslova. Da, i to samo jednom, Ajnštajn je
govorio o pčelama u jednom svom eseju o socijalizmu iz 1949. godine, ali ništa
spektakularno: „...čitav životni proces pčela i mrava fiksiran je do
najsitnijih detalja rigidnim, naslednim intinktima“.
I.
Umeljić
Izvor:
Pčelarski žurnal br. 21 (oktobar-decembar 2013.)
3. Šta su zimske pčele?
Zimske
pčele su radilice koje se izvode neposredno pre kraja sakupljačkog perioda.
Mogu živeti šest meseci, pa čak i duže. Vreme provode sakupljene u grozdu u
gnezdu gde će do početka narednog sakupljačkog perioda biti angažovane na
regulisanju temperature pčelinjeg gnezda i negovanju matice. Zimske pčele ne
spavaju u košnici već ostaju aktivne tokom čitavog zimskog perioda. Ove
dugovečne (lat. diutinus) pčele
predstavljaju jedinstveni oblik života, ako se ima u vidu da njihove biološke osobine
veoma podsećaju na osobine mladih kućnih letnjih pčela, iako se njihova starost
i iskustvo dijametralno razlikuju. Kao i mlade letnje kućne pčele, i zimske
pčele imaju dobro razvijene hiperfarengalne žlezde i nizak nivo juvenilnog
hormona, a poznato je da pčele koje obavljaju izletničke poslove imaju veću
koncentraciju juvenilnog hormona. Pored toga, zimske pčele sadrže viši nivo
vitelogenina koji, pak, mladim pčelama koristi za proizvodnju hrane za leglo i
štiti ih, istovremeno, od oksidacijskog ćelijskog oštećenja. Konačno, prelazak
sa kućnih na izletničke poslove odložen je kod zimskih pčela na nekoliko
meseci.
 |
| Zimske pčele (foto: Veroljub Umeljić) |
Rezultati
nedavnih istraživanja pokazali su da se zimske pčele, i pored duboke starosti,
ponašaju veoma slično kao letnje pčele, premda su ove mnogo mlađe. U prirodnim
uslovima, sposobnost učenja letnjih pčela zavisi od brojnih promenljivih
činilaca, kao što su bogatstvo izvora nektara, uslovi u košnici ili godišnje
doba. U skladu s tim, ponašanje letnjih pčela može da se razlikuje od godine do
godine ili, pak, naredne nedelje u istoj sezoni. Brojna istraživanja pokazala
su da je osetljivost pčela na ukus, koja se meri preko takozvanog odgovora
istezanja rilice, odlučujući činilac koji ukazuje na sposobnost učenja kod
pčela. Utvrđeno je da nema značajnije razlike između zimskih i letnjih pčela u
pogledu reakcije na ukus.
Izuzetna
sposobnost učenja i pamćenja, koja je evidentna kod zimskih pčela, govori da
njihovi mozgovi ne pokazuju spoljašnje znake kognitivnog starenja (slabljenja
saznajnih sposobnosti) kao što je to slučaj kod aktivnih izletnica tokom leta.
Kod letnjih izletnica, obično već nakon dve nedelje izletanja i sakupljanja
dolazi do opadanja sposobnosti taktilnog i olfaktornog učenja. To je dodatni
dokaz da kod medonosnih pčela hronološko starenje (vremešnost) ne utiče na isti
način na saznajne funkcije kao kod većine ostalih vrsta. Naučnici se slažu da,
upravo, poslovi koje jedinke obavljaju u košnici ili izvan nje (smanjenje
aktivnosti u košnici ili aktivne sakupljačke aktivnosti izvan košnice) određuju
koliko će brzo će neka pčela početi da pokazuje znake starenja.
Zimske
pčele su čak sposobne da zadrže pamćenje tokom nekoliko meseci, kako je to
pokazao Martin Lindauer. Rezultati njegovih eksperimenata govore da su zimske
pčele pamtile izvor hrane od prošle jeseni, odnosno čitavih 173 dana. Pčele čak
mogu koristiti ranija olfaktorna iskustva (miris koji su zapamtile) za kasnije
izletničke odluke. Dugotrajno pamćenje tokom zimskog perioda nije odlika samo medonosnih
pčela. Kod mrmota (Marmota marmota)
se takođe, u periodu hibernacije, pamćenje održava tokom čitavih šest meseci.
Međutim, za razliku od njih, zimske pčele ne provode zimski period u
hibernaciji, već ostaju aktivne unutar košnice.
A. Berends, R. Šeiner
Izvor:
Pčelarski žurnal br. 9 (oktobar-decembar 2009.)
