Da
biste pregledali svoje košnice morate da napustite udobnost doma, da obučete
zašitnu odeću, da na glavu stavite šešir sa zaštitnom mrežom a na ruke gumene
ili kožne rukavice i da obujete cipele, a neko možda i čizme i, konačno, morate
da potpalite dimilicu. Međutim, postoji jedna posebna vrsta košnica za čiji
pregled vam neće biti neophodna ovakva priprema. Štaviše, ne morate čak ni da
napuštate dom ili kancelariju da biste pregledali pčele. Reč je, naravno, o
košnici za posmatranje.
DEFINICIJA: Postoji više vrsta
košnica za posmatranje, ali kada bismo tragali za jednom odgovarajućom
definicijom, to bi bila svaka košnica čija je glavna svrha posmatranje pčelinje
zajednice. S obzirom na njenu osnovnu namenu, da se zaključiti da se razlikuje
od ostalih košnica. Dakle, ukoliko se pčelinja zajednica ili neki njen deo
učini trajno vidljivim, radi se o košnici za posmatranje. Najčešće,
to nisu, u praktičnom pčelarskom smislu, funkcionalne košnice, već pre replika
događaja u pčelinjoj zajednici.
STANDARD: Kao što je uostalom
slučaj i sa većinom stvari u pčelarstvu, nema jedne jedine prave košnice za
posmatranje, kao što nema ni samo jednog „pravog“ načina pčelarenja, ni samo
jedne „prave“ košnice, kao ni dva pčelara koji će se složiti oko neke
najjednostavnije stvari. U principu, posmatračka košnica trebala bi da bude
veličine odgovarajuće jednom ramu sa saćem, kako bi sve što se u njoj nalazi
bilo vidljivo. Što se tiče njene visine, mogla bi da se kreće od visine jednog,
dva, pa do četiri rama, mada nije preporučljivo da bude previsoka, pre svega
zbog stabilnosti, ali i zbog estetskog utiska, jer je vrlo diskutabilno da li
će pčele lepo zaposesti tri ili četiri rama naslagana jedan na drugi.
PČELINJI PROSTOR: Prilikom konstruisanja ne
smete da izgubite iz vida da unutrašnje mere košnice ne treba da odstupaju od
dimenzija pčelinjeg prostora. Ukoliko to ne uradite pčele će vas ispraviti.
Ukoliko im ne ostavite dovoljno prostora između stakla i saća, pčele neće moći
slobodno da se kreću po vašoj košnici i, što je još gore, najverovatnije da
nećete ni uspeti da ubacite ram sa pčelama u košnicu, jer će pčele iskipeti na
spoljašnju stranu stakla. Dakle, izmaltretiraćete i sebe i pčele. S druge
strane, ukoliko razmak između stakla i saća prekorači dimenzije pčelinjeg
prostora, pčele će krenuti da nadograđuju saće i da ga lepe za staklo pa će ram
sa pčelama biti slabije vidljiv a onda će, neminovno, doći do cepanja saća
prilikom vađenja rama.
SVRHA: Kao i standardne košnice
i posmatračka košnica bi trebala da ima maticu, nešto legla i hrane.
Posmatračke košnice najčešće se koriste kao ukras u kancelariji, u svrhe
obrazovanja i izlaganja u školama, zatim u prirodnjačkim muzejima i drugim javnim
mestima, kao marketinško sredstvo na prodajnim izložbama meda i pčelinjih
proizvoda, ili, pak, u tržnim centrima u kojima se vrši promocija pčelinjih
proizvoda. Konačno, posmatračka košnica ima svoju najvažniju primenu u naučnim
istraživanjima i na studentskim vežbama i predavanjima. U nekim vrstama košnica
za posmatranje pčele se mogu držati vrlo kratko, možda samo na par dana, dok u
drugim tipovima posmatračkih košnica pčelinja zajednica može provesti čitavu
sezonu, ako se pčelama omogući da nesmetano izleću.
PROBLEMI: Najčešći problemi koji se
mogu javiti prilikom rukovanja posmatračkom košnicom tiču se njene veličine i
lokacije na kojoj se nalazi. Prvi problem je, recimo, što pčelama ne odgovara
mesto na kome bismo želeli da izložimo posmatračku košnicu, koje može biti
isuviše hladno ili toplo tokom određenog doba dana, a sve ovo iziskuje stalnu
pčelarevu pažnju kako stvari ne bi krenule neželjenim tokom. Sa malim košnicama
je, generalno, problem što u njima nema dovoljno legla ili meda, ili ni jednog
ni drugog, ili što lako postanu prenaseljene i što pčele imaju velike poteškoće
sa održavanjem odgovarajuće temperature u zoni legla. Dakle, posmatračke
košnice se veoma teško mogu održavati u dobroj kondiciji tokom dužeg perioda.
Mada, ukoliko bismo zastaklili standardnu košnicu ona bi verovatno mogla da
poživi sezonu ili dve, ali u njoj bismo malo toga mogli opaziti jer bi se, pošto
pčele saće grade paralelno, videle samo krajnje bočne stranice prvog i
poslednjeg rama.
BEZBEDNOST: Postoji nekoliko stvari
koje nikako ne bi trebalo ispustiti iz vida. Pre svega, košnica se mora
obezbediti na više načina, kao prvo, mora se dobro pričvrstiti za postolje ili
izložbeni pult, jednostavno, zbog toga što niko nije u stanju da 24 časa, sedam
dana u nedelji, nadgleda da li će neko poželeti da podigne ili otvori košnicu.
Dakle, košnica se nakon naseljavanja pčelama i zatvaranja mora zaključati i
obezbediti katancem. Kada je u pitanju materijal za providni deo košnice,
postoje dve varijanate; pleksiglas ili staklo. Problem sa pleksiglasom je što
nije sasvim providan pa užitak u posmatranju neće zbog toga biti potpun. Što se
tiče stakla, kroz koje se pčele mogu jasno videti, problem je što ono, slučajno
ili namerno, može da bude razbijeno, što od fascinantne i ugodne izložbe može
da napravi prvorazredni skandal o kome bi većina medija sa zadovoljstvom
izvestila. Da ne spominjemo, potencijalnu opasnost u koju bi bili dovedeni
posetioci neke izložbe ili promocije na kojoj bi bila izložena posmatračka
košnica. Međutim, postoji rešenje! Staklo se može prelepiti specijalnom
zaštitnom folijom koja se koristi za zaštitu velikih staklenih površina od
rasprskavanja.
MOJE ISKUSTVO: Opisaću ukratko moje nedavno
iskustvo sa posmatračkom košnicom. Početkom maja ove godine dobio sam poziv od
Centra za promociju nauke, javne ustanove za promociju i
popularizaciju nauke, da izradim eksponat, košnicu za posmatranje, za Veliku
matematičku izložbu „Računam na matematiku“. Pošto je izložba organizovana u
zatvorenom prostoru Galerije Robne kuće Beogradu u Knez Mihailovoj ulici, u
startu je otpala mogućnost da košnica bude konstruisana tako da pčele mogu da
izleću iz nje. Odlučili smo se za jednoramnu posmatračku košnicu koja se
sastoji od drvenog okvira zastakljenog sa obe strane u koju može da bude
smešten standardan Langstrotov ili Dadan-Blatov ram. Pošto je planirano da
košnica bude izložena tokom čitava 24 dana, sledeći izazov bio je kako održati
pčele u životu tokom tako dugog perioda. I to je bila najveća enigma. Košnicu
smo naselili jednim LR ramom sa pripadajućim pčelama i maticom. Na ramu je bilo
nešto legla, meda i polena i približno 2.000 pčela. Nakon što su se petog dana
istanjile zalihe hrane, zamenili smo ram. Pošto smo za potrebe izložbe
napravili dve identične košnice, u drugu, do tada nekorišćenu košnicu, ubacili
smo novi ram sa pčelama i nešto više hrane, bez matice. Nakon što su se pčele
osetile obezmatičene, a za to je bilo neophodno najviše oko sat i po vremena, dodali
smo maticu iz prve košnice. Pčele su je lepo prihvatile i sve je krenulo iz
početka. Ovaj ram bio je izložen narednih sedam dana, nakon čega smo izvršili i
njegovu zamenu. Ponovo smo u drugu košnicu dodali novi ram sa pčelama, u koji
smo nakon sat i po dodali maticu, istu onu koju smo koristili u prvoj i drugoj
košnici. Ovoga puta ram je bio izložen devet dana. Do kraja izložbe izvršili
smo još jednu zamenu. Dakle, pčele su bile izložene pred publikom ukupno 24
dana, svakodnevno od 10.00 do 20.00 h, a za tu operaciju bila su neophodna četiri
Langstrotova rama sa pčelama i jedna matica. Košnica je bila izložena u dubini
galerije, skrivena od dnevnog svetla. Treba naglasiti da smo kroz bočne proreze
za ventilaciju pčelama svakodnevno dodavali vodu pomoću
šprica. Eksponat je, prema proceni organizatora, privukao 65.000 posetilaca, a
reakcije su bile fantastične. Najveću pažnju posetilaca izložbe privukla je
matica koja je tokom čitavog dana polagala jaja. Zbog bezbednosti posetilaca izložbe,
staklene površine na košnici prelepili smo specijalnom potpuno providnom
folijom koja se koristi za zaštitu velikih staklenih izloga od lomljenja i
rasprskavanja. Iako u ovakvim prilikama pčele predstavljaju glavnu atrakciju,
oko košnice bi trebalo postaviti edukativni materijal, nešto što će dodatno
zainteresovati publiku. Naravno, ne treba preterivati. Danas je vrlo lako
kvalitetno odštampati zanimljive fotografije ili urediti prostor na bezbroj
drugih načina. Pored naše košnice, na susednom zidu, bile su izložene
fotografije velikog formata Veroljuba Umeljića sa propratnim objašnjenjima koja
su, u skladu sa osnovnom idejom izložbe, ilustrovala matematičke aspekte života
pčela.
Tekst: Ivan Umeljić
Fotografije: Veroljub Umeljić
Tekst je izvorno objavljen u 16. broju Pčelarskog žurnala
