SAKUPLJANJE VODE

Tekst: TOMAS SILI (Univerzitet Kornel, SAD) Kao i svim drugim živim sistemima, i pčelinjim zajednicama voda je neophodna da bi opstale. Voda je potrebna ne samo da bi se sprečila dehidracija odraslih pčela, već i za pripremu hrana za leglo i rashlađivanje košnica tokom vrelih dana. Često se dešava da se potrebe pčelinje zajednice zadovolje vodom koju su izletnice sakupile usput, prikupljajući nektar koji u sebi sadrži veliki procenat vode. Ipak, ponekad jedan deo izletnica mora ciljano da sakuplja vodu iz potoka, bara i ostalih vlažnih mesta. Ovo se dešava ili u bespašnim periodima, kada je unos nektara veoma mali, ili kada je temperatura u pčelinjem gnezdu povišena, kada su pčele prinuđene da raspršuju vodu da bi rashladile košnicu. Dakle, potrebe pčela za vodom su veoma promenljive i ne iznenađuje što pčelinja zajednica poseduje elegantne mehanizme za kontrolisanje sakupljanja vode. 

SAKUPLJANJE VODE (foto: Veroljub Umeljić)

Vodu ne sakupljaju ni mlade pčele negovateljice koje pripremaju hranu za leglo, niti pčele srednjeg doba koje za potrebe rashlađivanja vodu raspodeljuju unutar zajednice, već starije pčele sakupljačice koje odleću do bilo koje bare ili nekog drugog izvora u blizini košnice, pune vodom svoje medne stomake i vraćaju se u gnezdo. Postoji izvesna podela posla između pčela koje unutar košnice troše vodu i pčela koje izvan košnice rade na sakupljanju vode, što ukazuje da pčelinja zajednica mora na neki način da izbalansira proces sakupljanja i potrošnje. Zapravo, neravnoteža između ova dva procesa može da bude pogubna po funkcionisanje pčelinje zajednice. Ukoliko, tokom veoma toplih dana, potrošnja premašuje količinu sakupljene vode, zajednica može da se pregreje, što bi neminovno prouzrokovalo nenormalni razvoj legla, ako ne i potpuno topljenje saća.

Jedna pčelinja zajednica, shodno svojim potrebama, može da pojača ili smanji unos vode, a da bismo razumeli kako ovaj proces funkcioniše, moramo prethodno da odgovorimo na dva pitanja:

1) Na koji način pčele znaju kada da počnu sa sakupljanjem vode?

2) Kako izletnice zaposlene na sakupljaju vode znaju da li treba da prestanu ili da nastave sa sakupljanjem?

Razmotrimo prvo šta stimuliše pčele da počnu da sakupljaju vodu. Neke izletnice, a možda i većina, podstaknute su njihajućim plesom koga izvode ukućanke koje su već započele da sakupljaju vodu. Ali, šta ih prvobitno podstiče, a samim tim i celokupni proces sakupljanja vode? U slučaju sakupljanja vode u svrhe rashlađivanja, ne ko bi mogao da pretpostavi da je osećaj toplote unutar košnice ono što govori sakupljačicama da je njihovoj zajednici neophodna voda. Ali, ne radi se o tome. Sakupljanje vode u pčelinjoj zajednici može se podstaći čak i ako se zagreje samo mali deo pčelinjeg gnezda, tačnije, zona legla, u kojoj nema nijedne jedine izletnice. Takođe je poznato da sakupljačice unutar zajednice postaju snažno motivisane na sakupljanje vode kada im je tokom hladnih ili kišnih dana kretanje ograničeno samo na prostor unutar košnice. Najživahniji njihajući ples primetio sam tokom jednog zimskog dana kada je sunce podiglo temperaturu dovoljno da pčele iz košnice za posmatranje u mojoj kancelariji izlete napolje da sakupljaju vodu iz gomilica istopljenog snega na parkingu. Očigledno da su ove sakupljačice odgovarale na neki znak različit od unutrašnje temperature u košnici. Šta bi to moglo da bude?

Evidentno je da ono što stimuliše prve sakupljačice vode na akciju jeste prisustvo visoke koncentracije šećernog rastvora u njihovim mednim stomacima. Pčela bi ovo mogla neposredno da opazi, jer ova tečnost prolazi preko njenih čulnih organa tokom procesa razmene hrane ili, što je mnogo verovatnije, posredno – kao osećaj žeđi. Pre mnogo godina Hans Kiechle, student profesora Martina Lindauera, utvrdio je vezu između visoke koncentracije šećera u mednim stomacima pčela koje su se nalazile na ulazu u košnicu (uglavnom sakupljačice) i njihove motivacije za sakupljanje vode. Testirao je njihovu motivaciju tako što je postavio natopljenu tkaninu na ulaz košnice i beležio koliko je pčela dodirivalo tkaninu i pilo sa nje. Tokom kišnih dana, kada nisu mogle da izleću, većina pčela imala je povišenu koncentraciju šećera u svojim mednim stomacima i pila je sa mokre tkanine. Takođe je utvrdio da ukoliko bi ove pčele hranio rastvorom šećera (15%), koncentracija šećera u njihovim stomacima bi se smanjila, a samim tim i želja da sakupljaju vodu. 

SAKUPLJANJE VODE(foto: Veroljub Umeljić)

Kada jednom počne da sakuplja vodu, pčela stalno mora biti „obaveštena“ o potrebama svoje zajednice i sposobna da pravovremeno odgovori na njih. Ukoliko potreba postoji, onda treba da nastavi sa sakupljanjem pa čak i da izvodi njihajuće plesove kako bi regrutovala nove sakupljačice. Ali, ukoliko se potrebe smanje, trebala bi da obustavi sakupljanje. Šta joj govori da li da nastavi ili da prekine aktivnost? Sada znamo da sakupljačica prilikom svakog povratka u košnicu dobija informaciju o dodatnim potrebama svoje zajednice tako što registruje brzinu kojom primačice preuzimaju vodu koju ona donosi. Ako postoji akutna nestašica vode, tovar koji sakupljačica donosi primačice će preuzimati brzo i poletno, pa će ona nastaviti sa sakupljanjem. Međutim, ukoliko su potrebe zajednice zadovoljene, primačice će vodu prihvatati sporo i nevoljno, a ona će prekinuti dostavu. Kako tačno sakupljačica oseti olakšanje do kojeg dolazi tokom predaje tovara vode primačicama? Pre nekoliko godina, istraživao sam ovaj problem sa Suzanom Kunholc, studentkinjom sa Univerziteta u Virzburgu u Nemačkoj. Pčelinju zajednicu smo smestili u košnicu za posmatranje u biološkoj stanici Cranberry Lake na severu države Njujork. Obeležili smo pčele za koje smo utvrdili da su na obali jezera sakupljale vodu i uticali na potrebe društva za vodom zagrevajući košnicu lampom. Tokom čitavog dana pažljivo smo posmatrali svaku sakupljačicu ponaosob. Želeli smo do detalja da proučimo kako se odvijao istovar vode u promenljivim uslovima – od onih kada je potreba za vodom visoka (u vreme zagrevanja lampom) do onih kada je potreba za vodom niska (kada je lampa isključena). Dok je košnica bila zagrevana, odnosno zona legla pregrejana, svaki put kada bi se pčela vraćala u košnicu trebalo joj je ne više od par sekundi da pronađe pčelu koja će da prihvati tovar sa vodom. Samo nekoliko pčela sa kojima je stupala u kontakt odbile su da prime vodu i bio joj je dovoljan samo minut da, po ulasku u košnicu, obavi isporuku. Kako opasnost od pregrevanja prolazi, produžava se i vreme koje je sakupljačici potrebno da istovari vodu, pa se događa da prođu i po četiri minuta dok ne pronađe pčelu koja hoće da prihvati vodu. I konačno, kada više od četrdeset pčela odbije da primi isporuku, a ona tokom više od deset minuta ne uspeva da se oslobodi svog tovara, prestaje se sa sakupljanjem vode. Neko bi mogao da se zapita da li sakupljačice vode obraćaju pažnju na sve ove promenljive činioce s obzirom na iskustvo koje imaju oko istovara, ili samo na deo činilaca, ili možda samo na jedan od njih? Kako bismo utvrdili koji činioci najviše utiču na pčelin utisak tokom istovara vode, izračunali smo koliko značaj svakog od njih posebno raste kada se lampa isključi. Broj neuspešnih isporuka mogao bi da bude najistaknutiji faktor i glavni indikator da li da se nastavi ili ne sa sakupljanjem vode.

Zašto se intenzitet kojim sakupljačice vrše isporuku menja sa potrebama njihove zajednice za vodom? Sakupljačice se lakše prazne kada potrebe društva za vodom rastu jer dolazi do porasta broja pčela u zoni istovara vode (u neposrednoj blizini ulaza u košnicu). Što je broj pčela u zoni preuzimanja veći, sakupljačica mora manje pčela kontaktirati da bi isporučila tovar. Saznali smo i neke stvari o procesu promene broja primačica vode u pčelinjoj zajednici do koje dolazi usled promene potrebe za vodom. Prvo, posmatrali smo starosnu strukturu primačica vode u periodima niske i visoke potrebe zajednice za vodom i utvrdili da se ona ne razlikuje u oba slučaja. Primačice vode su pčele srednjeg doba tj. one koje više ne obavljaju negovateljske poslove, ali koje još uvek nisu postale izletnice. Prema tome, kada društvo počne da se pregreva, upravo su sredovečne pčele te koje pojačano tragaju za isporukama vode od sakupljačica i koje po preuzimanju tovara šetaju po košnici, razdeljujući vodu drugim pčelama i raznoseći je po zidovima ćelija.

Istovremeno smo proverili da li su primačice koje su se naknadno pojavile kada smo povećali potrebu zajednice za vodom sakupljale ranije tokom dana nektar. Utvrdili smo da većina njih nije, što znači da zajednica može da uveća broj sakupljačica vode bez značajnog smanjenja broja sakupljačica nektara. Ovaj nalaz objašnjava zbog čega tokom povećane potrebe zajednice za vodom (kada je zagrevana lampom) nije došlo do pada aktivnosti na sakupljanju nektara. Pčele su se jako dobro adaptirale, jer će jedna zajednica biti uspešnija ukoliko unos nektara ne mora da se smanji svaki put kada unos vode mora da se poveća.

Priča o kontrolisanju sakupljanja vode u pčelinjoj zajednici pokazuje kako putem pažljivo izvedenog istraživanja možemo razumeti na koji način naše voljene pčele funkcionišu kao jedinstvena celina - kao jedinke koje blisko sarađuju na izgradnji besprekorne zajednice.

Preveli: Ivan Umeljić i Aleksandar Milanković

DANAS JE SVETSKI DAN VODA

Svetski dan voda se 22. marta svake godine obeležava u cilju podizanja opšte svesti o značaju sveže vode i održivom upravljanju izvorima pijaće vode. Ovim povodom objavljujemo tekst „Sakupljanje vode“ autora Tomasa Silija, najvećeg naučnog autoriteta za pčele. Tekst je izvorno objavljen 2009. godine u američkom časopisu Bee Culture, a srpski prevod aprila 2010. u 7. broju Pčelarskog žurnala.

O AUTORU

Tomas D. Sili (Thomas D. Seeley) je profesor i šef Odseka za neurobiologiju i ponašanje Univerziteta Kornel. On je svetski autoritet iz oblasti ponašanja životinja, naročito socijalnog ponašanja medonosnih pčela. Član je Američke akademije nauka i umetnosti i dobitnik najznačajnijih naučnih nagrada i priznanja. Nagrađen je i Zlatnom medaljom Apimondije za knjigu Mudrost košnice (The Wisdom of the Hive). Tema njegove najnovije knjige Pčelinja demokratija jeste inteligencije pčelinjeg roja.

Tomas Sili (Thomas D. Seeley) - fotografija je uz dozvolu autora preuzeta iz knjige Honeybee Democracy