MALA KOŠNIČINA BUBA

Nedavno je u regiji Kalabrija u Italiji utvrđeno prisustvo male košničine bube (Aethina tumida Murray 1867), a ovih dana se pojavio i prvi video snimak iz Italije. Zbog toga, prenosimo izuzetno koristan i zanimljiv tekst profesora Vajata Mangama, redovnog kolumniste čuvenog pčelarskog časopisa American Bee Journal, u kome je detaljno opisano ponašanje ovog egzotičnog i nama još uvek nepoznatog pčelinjeg parazita. Srpski prevod teksta koji objavljujemo u celosti izvorno je objavljen u Pčelarskom žurnalu br. 13 (oktobar 2011.) 

U ovom tekstu izneću pregled biologije male košničine bube (Aethina tumida Murray 1867). Na početku treba naučiti kako da identifikujemo ovog pčelinjeg parazita. Zrele jedinke su crne boje. Njihova veličina varira po­malo, od slučaja do slučaja, što verovatno zavisi od toga koliko im je bila dostupna hrana u stadijumu larve. Generalno, odrasla jedinka male košničine bube duga je šest, a široka tri milime­tra. To znači da je dovoljno mala da prođe kroz žičani kavez u koji se smeštaju paketni rojevi ili kroz mrežastu žičanu podnjaču.

Pronalaženje odraslih jedinki male košničine bube otežava činjenica što beže od svetlosti i što se kriju čim se otvori košnica. Najčešća mesta za skrivanje su uglovi košnice, prostor između kra­jeva satonoša na mestima na kojima naležu na telo košnice, ili ispod otpadaka na podnjači koš­nice. Pored toga, bube ulaze i u ćelije duž ivice saća. Ako je zajednica dovoljno snažna, pčele blokiraju bube na ovim mestima, onemoguća­vajući im pristup polenu i leglu koji su neophod­ni za ishranu larvi male košničine bube.

I ostale bube nalik maloj košničinoj bubi, koja je strvinar, takođe se mogu naći u košnici. Uvek su prisutne, prolaze naokolo, ali su najčešće nepri­metne za pčelara, dok ovaj ne postane osetljiv na pronalaženje male košničine bube.

Pčelari bi trebali ispravno da identifikuju larvu male košničine bube i da je ne mešaju sa larvom velikog voskovog moljca. Larva male košničine bube ima različite karakteri­stike: male bodlje ispod stražnjeg dela, koje voskov moljac nema, i tri para nogu u blizi­ni glave. Larva bube je nešto svetlije boje, ali se ponekad javlja u svetlobraon nijansi ukoliko je puzala kroz sluz koju izlučuje kada uni­štava saće. Ponekad je u košnici prisutna larva mušice, naročito ukoliko u njoj ima nečega nalik trulom saću, i ona se razlikuje od larve male košničine bube. (Ukoliko pronađete sumnjivu larvu u košnici, pozovite veterinarsku službu da utvrdi o čemu se radi.)

Tokom pregleda košnice, larva male košničine bube puzeći beži od svetlosti. Kao i u slučaju odraslih jedinki, izbegavanje svetlosti otežava pronalaženje larve. Ona će otići do dna ćelije ili će riti kroz otpatke koji se talože na podnjači košnice. Tokom leta sam u slabijim zajednicama pronalazio veliki broj larvi. Može se dogoditi da se pregledom ramova ne uoči nikakva šteta i da se ne primeti nijedna larva (već samo odrasle bube). Ipak, ove zajednice su imale hronično nizak nivo proizvođenja larvi iz otpadaka. Otpa­ci mogu biti „suvi“, odnosno, bez sluzi.

Obavezan deo mog standardnog pregleda koš­nica, kada su u pitanju slabije zajednice, jeste da proverim da li u otpacima na podnjači ima odra­slih buba ili larvi, bilo male košničine bube, bilo voskovog moljca. Kada se radi o larvi voskovog moljca, svilenkasti omotač koji je okružuje biće prilepljen za komad otpatka na podnjači. Među­tim, može se dogoditi da se larve obe vrste, i voskovog moljca i male košničine bube, nađu zajedno među otpacima na podnjači košnice.

Potrebno je izvršiti određene intervencije kod ovakvih pčelinjih zajednica. Na primer, prvo je potrebno ukloniti larve i pčelarskim nožem ogre­bati i očistiti podnjaču. Za rešavanje problema na duže staze, stariju maticu treba zameniti mla­đom i energičnijom. Zajednici treba dodati i jedan, možda i dva, rama sa zatvorenim leglom kako bi se pospešio razvoj društva (pod uslovom da u zajednici ima dovoljno pčela da mogu da pre­kriju leglo i da ga zaštite).

Larva male košničine bube može zaraziti lokalnu zonu saća. U ovakvim situacijama može se poja­viti sluz, ali može biti i relativno „suvo“, barem na neko vreme.

Dok se nezrela larva kloni svetlosti, odraslu koš­ničinu bubu ona privlači, pa se događa da otpu­zi iz košnice. Zatim pada na tlo i ukopava se u zemlju. Postoje izveštaji da larva napušta košni­cu tokom noći, a ja sam uspeo da je ugledam i tokom popodneva oko košnica koje se nalaze u senci. Većina larvi ukopava se na dubinu od ne­koliko centimetara u zemljište u prečniku od 1 metra oko košnice. Nakon formiranja male pod­zemne odaje, larva se razvija u lutku, a zatim i u odraslu jedinku. Nova, odrasla jedinka male koš­ničine bube izlazi iz zemlje napuštajući podzemno sklonište. Novoizvedene bube su svetlobraon boje i postepeno potamnjuju tokom vremena. Kada, posle nedelju dana, dostignu polnu zrelost ženke male košničine bube počinju da polažu jaja u procepe i naprsline u košnici ili, pak, u saće sa leglom, ukoliko ih u tome ne spreče pčele. Ova jaja su veoma mala i pčelari samo u retkim slu­čajevima uspevaju da ih opaze, tako da je najbo­lje da se pažnja usmeri na eventualno prisustvo odraslih košničinih buba i larvi. (Koliko znam odrasle bube provode zimu u klubetu zajedno sa pčelama, a ne u zemlji, kao što to čine lutke).

Generalna preporuka za suzbijanje razmnožava­nja male košničine bube jeste da se pčelinje zajednice održavaju snažnim. Naravno da to nije uvek lako, s obzirom na brojne faktore koji slabe snagu zajednica ili, pak, dovode do njihovih ugi­nuća: varou, pesticide, loše matice, loše pašne uslove, stres usled transportovanja košnica, i golim okom nevidljive patogene pčela.

Ukoliko pčelinja zajednica oslabi, postaje ranjiva i tada dolazi do eksplozije populacije male koš­ničine bube. Evo jednog primera sa mojih pče­linjaka u Severnoj Karolini tokom leta 2007. Na ovim pčelinjacima, barem po nekoliko odraslih buba može se naći u skoro svakoj košnici, čak i u jednoj snažnoj zajednici. Ovo društvo bilo je prolećni roj koji se spustio jako nisko. Srećna okolnost bila je što sam toga dana bio na pčeli­njaku s obzirom na to da je lociran na tri sata vožnje od moje kuće i da mi za skidanje roja nisu bile potrebne merdevine (Inače, oslanjam se na košnice-mamce kako bih povratio barem neki od odbeglih rojeva).

Krajem leta tokom rutinskog pregleda, znao sam da je po sredi veliki problem. Sluz i larve male košničine bube curile su van košnice sa podnja­če. Unutar košnice, hiljade larvi je demoliralo i upljuvalo saće. Zajednica je mogla da ostane bez matice a ja sam propustio da je zamenim. Broj pčela se smanjio, saće je ostalo nezaštićeno, a male košničine bube su ušle unutra. Ovog puta bube su čak izbacile i voskovog moljca, tradici­onalnog predatora slabih zajednica tokom leta. Sluz i mreže su sada simboli terora nad saćem na jugoistoku Amerike.

Očistio sam košnice. Saće i larve ubacio sam u veliku kesu za smeće koju sam uvezao. Dok sam pregledao ostale pčele, vreću sam stavio na crnu prostirku na kamionu kako bih je temeljno izložio suncu. Povreme­no sam je mućkao. To­plota je veoma brzo pobila larve. Pošto je mnogo zrelih larvi bilo ostalo u košnici, bez tretmana zemljišta pe­sticidom talas odraslih buba će nadoći kasnije (u vezi ovog tretmana kontaktirajte svog veterinara). Najezda malih košničinih buba može naročito biti štetna za manje zajednice, naročito za nukleuse za koje planirate da budu snažnija proizvodna društva, ili za nukleuse koji se koriste za uzgoj matica.

Da biste pobili larve sakupljene posle čišćenja podnjače košnice stavite ih u mali plastični kon­tejner koji ćete pažljivo zatvoriti. Direktnim izla­ganjem kontejnera suncu pobićete počišćene larve veoma brzo, a za to vreme moćićete da pregledate ostale košnice. Čist kontejner se stal­no nalazi na mom pčelarskom kamionu kao deo standardne opreme. Nikako ne ostavljajte larve na zemlji jer će pokušavati da se ukopaju, a one najveće i najvitalnije će možda uspeti i da se ra­zviju u odrasle jedinke.

U oblastima u kojima je prisutna mala košničina buba, nastavci sa medom se cede ubrzo nakon završetka paše. Rekao bih posle ne više od ne­koliko dana. Saće je nezaštićeno i odrasle jedin­ke bube će gotovo sasvim izvesno dospeti u medišne nastavke čak i u one u veoma snažnim zajednicama. U nekim situacijama biće možda neophodno da se češće cede manje količine meda kako se ne bi predugo ostavljao veliki broj me­dišnih nastavaka na košnicama.

Ukoliko je mala košničina buba nova pojava na vašem području, ili ako ste pčelar početnik pa se nikada ranije niste susretali sa ovom štetočinom, neophodno je da kontaktirate veterinarsku služ­bu ili nekog sa većim pčelarskim iskustvom kako bi vam pomogao. Ne potcenjujte štetu koju mala košničina buba može da vam nanese.

Tekst: Vajat Mangam

Izvornik: Dr Wayatt A. Mangum, Small Hive Battles, American Bee Journal (June 2011)

Preveo: Ivan Umeljić

________________________________

O AUTORU

Dr Vajat A. Mangam (Dr Wayatt A. Mangum) uzgaja pčele preko 40 godina. Počeo je da pčelari u desetoj godini, a već tokom srednje škole njegov pčelinjak brojao je 125 košnica i nekoliko košnica za posmatranje koje je držao u kupatilu. Trenutno pčelari sa 200 top bar košnica. Redovni je kolumnista čuvenog američkog pčelarskog časopisa American Bee Journal odakle je ovaj članak i preuzet uz dozvolu autora i glavnog urednika časopisa Džona Grejema (John Graham). Istraživao je biologiju pčela u Boliviji, Tajlandu, Indiji i Siciliji. Nedavno je izgradio poseban objekat u kojeg je smestio 30 košnica za posmatranje. Najčešće piše o biologiji pčela, ali i o pčelarskoj praksi i istoriji pčelarstva. Poseduje impozantnu kolekciju starih košnica i pčelarske opreme (najstariji eksponat datira još iz 1840. godine) i više od 100 starih dimilica. Uživa da svoje znanje i iskustvo deli sa pčelarima na brojnim predavanjima koja drži širom Amerike. Završio je osnovne studije iz fizike, masterirao je matematiku, a doktorirao genetiku. Profesor je na Odseku za matematiku Koledža Meri Vašington u Frederiksburgu. Kontakt: wmangum@umw.edu