U
aktuelnom broju Pčelarskog žurnala objavljen je izuzetan tekst po motivima
nedavno objavljene knjige "Vreme pčela: lekcije iz košnice", poznatog kanadskog
biologa i pčelara Marka Vinstona
“Neki
smatraju da pčele mogu da stvore zavisnost, zahvaljujući sposobnosti da
stimulišu opuštanje. Često ćete čuti: „Kada kročim u pčelinjak, svet nestaje.
To je meditativno iskustvo. Samo uđem među pčele i miran sam.“
“Iznenađujuće
je kako se izraziti strah od pčela kod dece vrlo brzo pretvara u začuđenost.
Jedna naučnica navela da je, jednom prilikom, odvela decu do roja pčela i
predložila im da nežno dodirnu roj – jedno dete reklo joj je da mu se čini kao
da može da oseti otkucaje njegovog srca”.
“Prečesto
grešimo u korist ekonomije, a na štetu ekologije. Pčele nam govore da još uvek
nismo otkrili tu slatku tačku na kojoj možemo da izvučemo korist od ekosistema
a da ne desetkujemo prirodu. Govore nam i da postojeći ekosistemi mogu da nam
pruže ekonomsku korist, samo ako im damo šansu. Pčele predstavljaju ubedljivi
dokaz da je održiva poljoprivreda praktična i dostižna.”
Stepen
selekcije u slučaju pčela je gotovo zanemarljiv, a rojevi iz naših košnica vrlo
lako, bez ikakve intervencije, pronalaze stanište u šupljini drveta. Krave,
svinje, pilići i druge domaće životinje obično se brzo suoče sa neuspehom ako
se nekud upute samostalno, bez nas.
“Mi
težimo altruizmu, radnoj etici, fleksibilnosti, timskom radu i komunikaciji,
što su vrhunci života u pčelinjoj zajednici, mada nam često ne uspeva da
dostignemo ono što pčele rade s lakoćom.”
"Ironija
našeg doživljaja pčela kao vrednih radnika je u tome što one provode većinu
vremena ne radeći. Ne samo to, pčele održavaju ravnotežu rada i odmora kako bi
imale snage, a zajednica balans u slučaju potrebe za preraspodelom rada. U
savremenom dobu, gde je ravnoteža u radnom životu svojevrstan izazov, može nam dobro
doći da naučimo tu lekciju umerenosti umesto da promovišemo ideju "vredan
kao pčela"...
