ZAMENA I DODAVANJE MATICA

Redovnu zamenu starih matica najzgodnije je vršiti početkom avgusta, po završetku planinsko-livadske i suncokretove paše. Većina pčelara menja matice posle dve godine. Mada se smatra da je matica najproduktivnija u drugoj godini, neki pčelari zagovaraju zamenu matica posle jedne godine života...

Zamenu matice vršimo kada iz bilo kog razloga nismo zadovoljni postojećom maticom. Na primer, kada je u pitanju starija matica, koja slabijim intenzitetom polaže jaja, ili, recimo, polaže previše trutovskih jaja. Ako su u nekom društvu pčele izrazito agresivne, zamenom matice rešićemo taj problem. Kada je u pitanju matica sa fizičkim nedostacima (ukočena noga, deformisana krila), ili u slučaju da matica nije oplođena ili iz drugih razloga polaže samo trutovska jaja, takođe je treba zameniti. Pri pojavi nekih bolesti (npr. krečno leglo) stanje će se popraviti zamenom matice, itd. Dodavanje matica vrši se i novoformiranim rojevima, zatim kada iz društva iz bilo kog razloga nestane matica: ako se nije vratila sa sparivanja, ili je prignječena prilikom pregleda ili pomeranja ramova, ili su je pčele uklubile zbog uznemiravanja ili tretiranja hemijskim preparatima itd....

Redovnu zamenu starih matica najzgodnije je vršiti početkom avgusta, po završetku planinsko-livadske i suncokretove paše. Većina pčelara menja matice posle dve godine. Mada se smatra da je matica najproduktivnija u drugoj godini, neki pčelari zagovaraju zamenu matica posle jedne godine života. Razloge za to nalaze u intenzivnom načinu pčelarenja, koje se odlikuje korišćenjem većeg broja paša u sezoni i stimulisanju matice za polaganje velikog broja jaja u dužem periodu. Smatra se da pojačano tretiranje pčelinjih zajednica raznim lekovima, naročito protiv varoe, negativno utiče i na dužinu najproduktivnijeg perioda matice. Jedan od značajnijih razloga je i činjenica da se u pčelinjim društvima sa jednogodišnjim maticama ređe javlja nagon za rojenje.

Znaci da se radi o staroj matici: sjajno telo i iskrzana krila (foto: V. Umeljić)

ČUVANJE MATICA

Dešava se da matice, prispele od uzgajivača u kavezima sa hranom i pčelama pratiljama, ne možemo odmah da dodamo društvima, već to planiramo da uradimo sutradan. Ako je vreme svežije, da ne bismo u prostoriji održavali visoku temperaturu samo zbog čuvanja matica, grejanje im možemo obezbediti smeštanjem u plodište normalnog jakog društva. Prvo ćemo preko plodišta postaviti ram zamrežen žičanom mrežom, sa okcima #2,5x2,5 mm, a preko tog rama jedno prazno medišno telo. Kaveze sa maticama poslagaćemo preko mreže, okrećući mrežice na gore, i košnicu zatvoriti poklopnom daskom i krovom. Time smo maticama obezbedili fino grejanje sve dok ne budemo mogli da ih dodajemo društvima.

Važno je naglasiti da moramo da se trudimo da matice što pre dodamo društvima kojima su namenjene, odnosno da se trudimo da što manje vremena protekne od oduzimanja matica iz oplodnjaka do dodavanja pčelinjim zajednicama. Poznato je da matice, ako su u dužem period onemogućene da polažu jaja, trajno gube deo svog kvaliteta.

USLOVI ZA USPEŠAN PRIJEM MATICA

Sav trud koji se uloži pri uzgoju visokokvalitetnih matica pada u vodu ako ne uspe njihovo dodavanje pčelinjim društvima. Opšte je poznato da ne postoji potpuno sigurna metoda uspešnog dodavanja matica. Drugim rečima, smatra se da će matica sigurno biti prihvaćena jedino ako se doda tek izleženim pčelama. Ali, ova metoda je retko kada primenljiva u praksi. Iako je nemoguće smisliti metodu koja garantuje uspešnost prijema dodatih matica u svim situacijama, treba poštovati poznate uslove i pravila koji umanjuju rizik od neuspeha. Osnovno pravilo je da u društvu, kome dodajemo novu maticu, nije već prisutna matica, sparena ili nesparena. Takođe, u tom društvu ne treba da ima zaleženih matičnjaka u bilo kom stadijumu razvoja. Društvo u kome je izražena aktivnost lažnih matica, neće da prihvati pravu maticu. Jako društvo, još ako je uznemireno zbog nepažnje pčelara ili prekomernim korišćenjem dima, teško će prihvatiti dodatu maticu. I društvo sa ljutim, agresivnim pčelama teže prihvata novu maticu. Matice ne treba dodavati kada postoje uslovi za pojavu grabeži. Prijem matice je sigurniji u slabijem društvu sa mladim pčelama. Poželjni vremenski uslovi za dodavanje matica su umerena dnevna temperatura, bez vetra i oluje. Važno je da ima i dotoka nektara iz prirode. Sumrak, kada se unekoliko smiruje aktivnost pčela, pravi je trenutak za dodavanje matica. Društvo kome se dodaje matica treba da ima odgovarajuće rezerve meda i polena. Korisno je da ga, dan-dva pre dodavanja nove matice, prihranjujemo šećernim sirupom. Uklanjanje pčela pratilja iz transportnog kaveza pre dodavanja matice novom društvu, povećava stepen uspešnosti njenog prijema. Pčele pratilje se iz kaveza uklanjaju u maloj prostoriji, krajnje pažljivo, vađenjem drvenog čepića ili podizanjem jedne strane mrežice. Pri tome treba paziti da se matica ni na koji način ne povredi. Ako tada i matica izađe, treba je uhvatiti i vratiti u kavez.

Ako u društvu postoji matičnjak tihe smene pčele neće primiti novu maticu (foto: V. Umeljić)

Najbolje je da društvo kome smo planirali da dodamo novu maticu obezmatičimo u prepodnevnim satima. Tada treba pažljivo pregledati sve ramove, jer je moguće da su pčele započele process tihe zamene matice. Ako je to u pitanju, pošto u društvu već postoje matičnjaci, pčele neće prihvatiti novododatu maticu. U tom slučaju pčelama treba ostaviti da dovrše proces tihe zamene matice.

Važno je napomenuti da ne sme da protekne mnogo vremena od obezmatičenja do dodavanja nove matice. Poželjno je da prođe 5-6 časova, ali ne više od 24 časa. Ako bi proteklo više vremena pčele bi počele da grade prisilne matičnjake i posao oko dodavanja matice bi se znatno iskomplikovao. Ako bi se to i desilo, 4-5 dana posle obezmatičenja treba ukloniti sve matičnjake, pa tek tada pokušati sa dodavanjem nove matice.

Neki pčelari praktikuju da odmah po oduzimanju stare, dodaju kavez sa novom maticom, smeštajući ga u centar gnezda, između ramova sa otvorenim leglom. Na ovaj način se izbegava ponovno otvaranje košnice i uznemiravanje pčela i nema dodatnog gubitka radnog vremena. Treba izbegavati dodavanje nesparenih matica normalnim društvima, jer je u tim slučajevima njihov prijem krajnje neizvestan.

8 NAČINA DODAVANJA MATICA

1) Dodavanje matica Bentonovim kavezom vršimo tako što kavez sa maticom stavljamo između dva srednja rama, ispod satonoša, u zonu legla. Kavez postavljamo vertikalno, pritiskajući ramovima bočne, uže strane, tako da mrežica ostane slobodna, da bi pčele mogle da kontaktiraju sa maticom. Prethodno smo kroz hranu u kavezu probušili rupu ekserom prečnika 3 mm. Ukoliko smo, pre dodavanja matice, iz kaveza uklonili pčele pratilje, kavez postavljamo tako da mu komora sa hranom bude okrenuta dole, jer će u takvom položaju pčele lakše da progrizu hranu i matici omoguće izlazak. Ako iz kaveza, pre dodavanja matice, nisu uklonjene pčele pratilje, onda ga postavljamo tako da komora sa hranom bude okrenuta gore. Time izbegavamo mogućnost da eventualno uginule pčele pratilje u kavezu zatrpaju otvor kroz koji matica treba da izađe. Prilikom dodavanja matica moramo da imamo pri ruci i pripremljeni šećerni sirup. Kada smo kavez postavili između ramova, malo sirupa ćemo pažljivo nakapati po susednim satonošama pa i po samom kavezu. Zatim ćemo staviti poklopnu dasku i hranilicu napuniti sirupom. Naredne dve večeri tom društvu sipaćemo šećerni sirup u hranilicu. Cilj nam je da u društvu koje prima mladu maticu stvorimo utisak izobilja, pa će ono biti raspoloženije da je prihvati. Kada društvu dodajemo maticu u Bentonovom kavezu, pčelama je potrebno i do 2-3 dana da „prokopaju tunel“ kroz hranu i oslobode maticu. Ako je matica pre toga još neko vreme boravila u kavezu, na primer zbog transporta, proizilazi da ona 4-5 dana nije bila u mogućnosti da obavlja svoju prevashodnu dužnost – da polaže jaja. Za to vreme njeni organi za polaganje jaja su se „olenjili“ pa je potrebno da prođe određeno vreme da bi ponovo počeli da funkcionišu normalno. Neiskusni pčelari brzopleto posumnjaju da je u pitanju neoplođena matica. Treba računati da je matici, po izlasku iz kaveza, do početka ponovnog polaganja jaja, obično potrebno onoliko vremena koliko je provela u kavezu.

Ako se dogodi da, prilikom kontrole prijema matice, posle tri dana pčele nisu uspele da oslobode maticu a prema njoj se korektno ponašaju, normalno kontaktirajući s njom kroz mrežicu, oslobodićemo je sami vađenjem drvenog čepića iz kaveza. Ovo treba uraditi spretno i odmah kavez vratiti na staro mesto, pa ga posle jednog sata, kada matica izađe iz njega, ukloniti iz košnice. U slučaju da prilikom ove kontrole zateknemo situaciju da su pčele u velikom broju uklubile kavez nervozno zujeći, to nam je znak da „nemaju nameru“ da prihvate maticu. U tom slučaju kavez sa maticom treba ukloniti iz košnice, osloboditi ga od pčela koje su na njemu, pa tu maticu pokušati dodati nekom drugom društvu. Ponekad se desi da pčele oslobode maticu pa je potom uklube i ubiju?!

Društvo koje nije prihvatilo maticu treba pažljivo pregledati i pokušati pronaći odgovor za takvo ponašanje. Ne retko bićemo iznenađeni kada u njemu pronađemo maticu, iako smo ga obezmatičili. Kako je to moguće? Pa, pčele su pre nas „zaključile“ da im postojeća matica više ne odgovara i tihom smenom je zamenile. Ali, poznato je da u ovom slučaju, obe matice, i majka i kćerka, neko vreme zajedno žive, pa potom stara iščezne. A mi smo to društvo „obezmatičili“ uklanjanjem jedne matice baš u vreme kada su obe bile u košnici, ne znajući za to. Ovo su retki slučajevi, ali dešavaju se u praksi. Svakako da postoje i drugi razlozi zbog kojih pčele ne prihvataju dodatu maticu. Najčešće nismo svesni gde smo pogrešili. Jedno je sigurno – pčele nikada ne greše. A što mi ponekad ne razumemo njihove postupke, samo nam govori da nikada do kraja nećemo ni upoznati njihov život.

2) Korišćenje Batlerovog žičanog kaveza. U slučaju kada će proteći kratko vreme, do jednog sata, od oduzimanja matice iz oplodnjaka do dodavanja novom društvu, koristićemo Batlerov žičani kavez. I u slučaju dodavanja matice pomoću ovog kaveza, potpuno je isti postupak sa pčelinjim društvom i sa prihranom kao kada je u pitanju Bentonov kavez. Kavez sa maticom stavljamo u zonu legla i pritiskamo ga susednim ramovima ili okačimo tankom žicom o njihove satonoše. Podvezani deo kaveza okrećemo dole. Maticu, dodatu pomoću ovog kaveza, pčele će progrizanjem hartije brže da oslobode. Ona će, pošto je kratko vreme bila u kavezu, nastaviti odmah sa polaganjem jaja. Tri dana po dodavanju matice, otvaramo košnicu i vadimo kavez. Matica je već oslobođena. A kada u ćelijama saća ugledamo jednodnevna jaja, to nam je znak da je i prihvaćena, i da je ne treba tražiti u košnici.

3) Dodavanje matice pomoću kaveza poklapača. Ova metoda je vrlo jednostavna. Nova matica se stavi na deo sata gde se upravo izvode mlade pčele i odmah poklopi kavezom poklapačem, koji se utisne u saće, koje će ga pridržavati. Mlade pčele će brinuti o matici. Ram sa maticom i kavezom treba postaviti u krajnju poziciju košnice, kavezom okrenutim ka zidu. Kada matica počne da polaže jaja kavez se uklanja i ram vraća na svoje mesto.

4) Dodavanje matice pomoću nukleusa. Veoma dobra metoda dodavanja matice snažnom društvu je ako maticu prvo dodamo nukleusu koji ima 3-5 ramova, sa leglom hranom i mladim pčelama. Kada matica bude prihvaćena i počne da polaže jaja, kompletan nukleus spajamo sa obezmatičenom košnicom. Prilikom spajanja nukleusa i košnice, korisno je pažljivo poprskati remove sa šećernim sirupom. Još sigurnija metoda, koju treba koristi prilikom dodavanja naročito značajnih matica je istovetna prethodno opisanoj, s tim da kada matica bude prihvaćena, nukleus ne spajamo sa jakim društvom, već ga postepeno razvijamo, pojačavajući ga sa ramovima sa zrelim leglom.

5) Snelgrova vodena metoda. Kada je vreme povoljno i dobar unos nektara maticu možemo dodati i ovim jednostavnom metodom. Maticu treba „okupati“ u mlakoj vodi. To činimo tako što je uhvatimo za krila i 2-3 puta za kratko potopimo u vodu, dok se potpuno ne okvasi, a onda je odmah puštamo među pčele u košnici, koju zatim zatvaramo.

6) Metoda sa šećernim sirupom ili medom. Satonoše i saće u plodištu poprskati šećernim sirupom, a zatim poprskati i maticu i pustiti je na satonošu. Ovu metodu nikako ne treba koristiti ako postoje uslovi za pojavu grabeži. Takođe, maticu možemo prekriti medom, pre nego što je pustimo među pčele.

7) Metoda uznemiravanja. Postaviti daščicu od poletaljke do tla, pa zatim pčele istresati ispred košnice. Prilikom vraćanja pčela u košnicu među njih staviti maticu. Ona će da uđe sa pčelama i obično biva prihvaćena.

8) Zamena matice zrelim matičnjakom. Kada nekom od navedenih metoda ne uspemo nikako da dodamo novu maticu, tom društvu treba dati zreo matičnjak. Pčele sigurno prihvataju novoizleženu maticu. Ona će po oplodnji početi da polaže jaja, što ćemo utvrditi pregledom. Ako je sa leglom i maticom sve kako treba, smatraćemo da je stanje u košnici normalizovano. 

Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić