19. 3. 2016.

20 ČINJENICA O PČELINJEM OTROVU


1. Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Radilice koriste otrov za svoju odbranu i odbranu zajednice kada su izložene opasnosti i predatorima.

2. Otrov ubrizgan u žrtvu je mešavina toksičnih proteina i peptida, a glavni sastojak je protein melitin.

3. U žaočnoj žlezdi skrivena je smeša barem 50 različitih sastojaka, od koji su neki izuzetno toskični za insekte i kičmenjake. Pretpostavlja se da je složeni sastav verovatno posledica širokog spektra potencijalnih štetočina i predatora pčela. Raznovrsnost sastojaka po svoj prilici igra važnu ulogu jer otrov može da bude delotvoran na razne vrste napadača.

4. Dve žlezde su povezane sa osnovom žaočnog aparata - žaočna ili kisela žlezda, i Dufurova žlezda. Žaočna otrovna žlezda sastoji se od para dugih tankih spiralnih cevčica, koje slobodno plutaju kroz hemolimfu u zadnjem delu abdomena. Svaka cevčica završava se malim uvećanjem, a dve cevčice se sjedinjuju u kratkoj cevi. Dufurova žlezda povezana je sa otrovnom opnom žaoke i Kočevnikovom žlezdom u žaočnom aparatu. Uloga Dufurove žlezde nije do danas sasvim razjašnjena.

5. Žaočne žlezde radilica imaju jedan ciklus sekrecije, koji počinje krajem stadijuma lutke i dostiže svoj maksimum oko šesnaestog dana života pčele. Otrov koji se proizvede tokom ovog perioda intenzivnog izlučivanja skladišti se u rezervoaru (otrovna kesica), a nakon toga dolazi do degeneracija žlezde, koja se okončava oko tridesetog dana života.

6. Žaočne žlezde imaju radilice i matice, s tim što matica ima uvećanije žlezde, koje proizvode veće količine otrova.

7. Matice koriste otrov tokom borbe sa rivalkama, do koje dolazi neposredno po izvođenju matice, a znatno ređe posle njene oplodnje. Eksperimentalno je utvrđeno da otrov matice ima dvostruko blaže dejstvo na miševe od otrova radilica. Posle godinu ili dve, otrov matice postaje sasvim neaktivan.

8. Matica nikada neće koristiti svoj otrov za odbranu zajednice. Umesto toga, njeni ubodi rezervisani su za borbu sa maticama rivalkama koje se još uvek nisu izlegle iz matičnjaka, ili su se izlegle istovremeno.

9. Otrov matice ima daleko ubojitije dejstvo na pčele radilice od otrova samih radilica. Do borbe među maticama dolazi tokom prve nedelje od njihovog izvođenja, što je za uspešnu maticu dovoljan period da ubije svoje suparnice.

10. Kada se oplodi i započne sa polaganjem jaja ne samo što neće morati da se bori za prevlast sa drugim maticama već to neće ni moći. Zbog toga što je njen abdomen sada otekao neće biti u stanju da se bori.

11. Toksičnost otrova usklađena je sa biološkim razvojem matice. Obilje aktivnog otrova potrebno joj je u trenutku izleganja iz matičnjaka i neposredno posle izleganja, ali ne i u kasnijim životnim stadijumima.

12. Sadržaj proteina u otrovnim žlezdama radilice i matice opada posle prve nedelje života. Otrov matice izgubi devedeset odsto, a otrov radilice pedeset odsto proteina. Ovom gubitku prethode morfološke promene otrovne žlezde.

13. Otrov matice starosti jedne ili više godina dramatično se razlikuje od otrova mladih matica. Čak je petnaest puta bezopasniji nego kod mladih matica.

14. Otrov mladih matica je proziran i bezbojan fluid dok je kod starijih obično viskozan, od žuto-mrke do tamnobraon boje.

15. U otrovnoj kesici radilica nema otrova u trenutku izleganja, dok novoizvedena matica već proizvodi otrov.

16. Najveću količinu otrova matice sintetišu od nultog do sedmog dana života, a proces degeneracije započinje neposredno posle oplodnje. Do potpunog prekida proizvodnje dolazi oko tridesetog dana života.  

17. Otrov ubrizgan u žrtvu, u trenutku uboda, jeste mešavina toksičnih proteina i peptida, a glavni sastojak jemelitin. Melitin čini pedeset odsto njegove suve materije otrova. Melitin, posle ubrizgavanja oslobađa histamin iz mastocita, koji probija crvena krvna zrnca i izaziva otok. Druga dva peptida, od kojih je jedan apamin, takođe oslobađaju histamin iz mastocita što dovodi do oticanja.

18. Količina melitina raste u periodu razvoja od jajeta do lutke i posle četiri nedelje dostiže masu od 500 mikrograma. Kod starijih pčela, starosti pet do šest nedelja, nivo melitina opadne za pola, na oko 250 mikrograma. Sinteza melitina je najaktivnija kod pčela starih između jedne i dve nedelje.

19. Zanimljivo je da je nivo melitina, bez obzira na starost pčele, niži u avgustu nego u junu!

20. Najotrovniji peptid pčelinjeg otrova jeste fosfolipaza A2. Još jedan važan sastojak je histamin. Pčelinji otrov sadrži mnoštvo enzima, peptida i aktivnih amina, a, kada je reč o sisarima, najotrovnijim sastojcima smatraju se fosfolipaza A2 , melitin i apamin, koji su, u različitim životnim stadijumima, prisutni u različitm koncentracijama u pčelinjem otrovu: 15-20% (fosfolipaza A2), 40-60% (melitin) i 2% (apamin).

Priredio: Ivan Umeljić


Kontaktirajte nas

Име

Имејл адреса *

Порука *

NAJČITANIJI TEKSTOVI