Težnja ka monopolu lako se može pretvoriti
u odlazak u stečaj!
foto: V. Umeljić |
U
septembru su se u Kijevu, na Apimondiji, okupili svi predstavnici svetske
trgovine medom u nadi da će pronaći kristalnu kuglu koja će im proreći smer u
kome će se kretati tržište u 2014. Zemljotres na tržištu izbio je kada je moćna
kompanija Groeb Farms svojim
poveriocima podnela zahtev za zaštitu od bankrotstva kako bi se restruktuirala
do 1. oktobra. Ovaj događaj razotkrio je realno stanje i odnose koji su vladali
u svetu podzemlja. Do ovog velikog stečaja, koji je odložen na osnovu dogovora
postignutog između Ministarstva pravde SAD i kompanija Groeb Farms i Honey Holding,
došlo je zbog masovnog i sistematskog krijumčarenja kineskog meda koje je u
štampi opisano „kao jedna od najveći prevara u vezi hrane u američkoj istoriji
koja će u narednom periodu uticati na dešavanja na tržištu meda“...
Procenjuje se
da na osnovu zaduženja od kompanije Groeb
Farms poverioci potražuju oko 27
miliona dolara i sada se postavlja pitanje ko će biti zainteresovan da kupi
kompaniju sa tolikim dugom i ovako ozbiljnom tužbom u svojoj prošlosti?
Ministarstvo
pravde SAD najavilo je kazne za nekoliko saučesnika u krijumčarenju meda. Za jednog
Kineza čije se ime ne navodi, a koji je do skoro imao prebivalište u Teksasu,
predviđena je kazna od tri milona dolara i tri godine zatvora. Ceo slučaj izbio
je na videlo kada je otkriveno da je med vredan 23 milona dolara, koji je
deklarisan kao da je poticao iz Malezije i Indije, zapravo bio kineskog porekla.
SAD
PAD
PRINOSA
Prinosi
u SAD nalaze se na novom „normalnom nivou“, zbog značajno nižih prosečnih
prinosa po košnici koji su pali sa 55-70 kilograma na 18-34 kilograma po
košnici, u zavisnost od nekoliko promenljivih faktora. U Severnoj i Južnoj
Dakoti gde se dobija prvenstveno med od deteline, prinosi su u 2012. bili 25
kilograma i pali su na 18 kilograma u 2013. Opadanje ukupne produktivnosti i
proizvodnje, uz poskupljenje troškova proizvodnje, dovelo je do najvećeg
povećanja cena u poslednjih nekoliko godina. Ovi ozbiljni problemi vezani za
proizvodnju meda naterali su National
Honey Board da kroz anketiranje pčelara sistematičnije istraži glavne
uzroke opadanja prinosa. Pretpostavlja se da je reč o sledećim uzrocima:
1)
Intenzivna upotreba pesticida na medonosne kulture, kao što su citrusi, ali i
na one od kojih se ne dobija med, kao što su kukuruz i soja.
2)
Bolesti pčela, kao što su varoa, američka trulež i CCD.
3)
Proširenje parcela na kojima se zasađuju ne-medonosne biljke, a smanjenje broja
parcela zasađenih medonosnim biljkama.
4)
Stres do koga dolazi kod pčela usled prakse selećeg pčelarenja.
5)
Poteškoće usled nestabilnost vremenskih prilika.
6)
Problemi oko pronalaženja osposobljene radne snage i podmlađivanja pčelarskog
esnafa.
Urbano
pčelarenje je trend koji obećava, međutim, dovelo je do smanjenja izvora hrane
za druge alternativne oprašivače u nekim oblastima. Pčelari se nadaju da će
zbog velikog pada cene kukuruza narednih godina biti zasađeno više parcela sa
lucerkom. U SAD i Kanadi pakeri meda zabrinuti su jer med slabije ide u
maloprodaji a potrošači negoduju zbog viših cena. Procene National Honey Board-a (NHB) su da je trgovina medom veća za 3,5%
nego prošle godine, a da od toga uvoz čini 75%. Ova organizacija ulaže napore
da se u budućnosti dodatno poveća potražnja za medom kao i za proizvodima koji
u sebi sadrže med. Ideja je da se osmisle i novi proizvodi koji sadrže med, ali
i da se poveća svest potrošača o raznovrsnosti, kvalitetu i zdravstvenoj
korisnosti ovog prirodnog proizvoda.
Inače,
u Vašingtonu je u novembru je odbačen zahtev za obeležavanjem GMO hrane koja se
prodaje u ovoj saveznoj državi. Jedan od organizatora višemilionske kampanju
protiv obeležavanja GMO hrane bila je, između ostalih, i kompanija Monsanto.
Protivnici smatraju da obeležavanje treba da bude dobrovoljno. Prošle godine,
sličan zahtev odbačen je i u Kaliforniji.
ARGENTINA
KLJUČNI
IGRAČ
Proleće,
koje u Argentini traje od septembra do decembra, započelo je mnogo bolje nego
ranijih godina u regionima koji proizvode beli med od citrusa i ostalih prolećnih
medonosnih biljaka od koji se dobijaju svetli medovi. U novembru je prinos meda
od citrusa u regionima Salta, Tukuman i Džudžu bio veoma dobar. Med od belog
rogača sakupljan je u Čaku, dok su livade u regionu Buenos Airesa dale puno
belog meda.
Smatra
se da je realno očekivati veće prinose nego u protekle tri godine. Na ukupne
prinose meda neće uticati samo nepredvidljive vremenske prilike i zdravlje
pčela, već i konverzija pašnjaka i stepa u zemljište za proizvodnju soje koja
bi se izvozila u Indiju i Kinu.
U
2011. Argentina je bila drugi svetski izvoznik meda sa količinom od 72 hiljade
tona. Prvih pet izvoznih destinacija za argentinski med ide ovim redom (u
kilogramima):
SAD
37.819.604
Nemačka
6.304.448
Japan
3.297.340
Saudijska
Arabija 2.095.757
Kanada
1.949.814
U
SAD uvezeno je naviše upravo argentinskog meda, gotovo duplo više nego iz
Vijetnama i Indije, koje se nalaze na drugom i trećem mestu. Argentinska Vlada započela
je 2013. da sprovodi politiku po kojoj su veliki uvoznici dužni da izvoze
argentinske proizvode. Ovakva politika značajno je promenila status izvoznika
meda. Politička i ekonomska situacija u Argentini i dalje je obeležena
previranjima i tranzicijom. Peronistička partija izgubila je mesto u parlamentu
na izborima ove jeseni. Na cene utiče visoka inflacija koja na godišnjem nivou
iznosi 25%, dok su cene hrane skočile još više. Cene meda određuju ponuda i
potražnja, a najveći strah vlada od toga kako će se nacionalna valuta pezos
ponašati. Iako je vlada pokušavala da stabilizuje kurs valute, koji je vrlo
brzo opao tokom 2013, svi se plaše sivog tržišta zbog velike razlike zvaničnog
i crnog kursa. Na crnom tržištu jedan dolar vredi 9,8 pezosa, a po zvaničnom
5,97.
U
svakom slučaju, Argentina je ključni igrač na tržištu takozvanih belih i ekstra
svetložutih medova sa ukusima koji prijaju severnoameričkim nepcima. Narednih
meseci znaće se više o uticaju Argentine na celokupno svetsko tržište meda.
U
budućnosti, prinosi meda u Argenitini zavisiće od toga kolike površine budu
zasejane sojom. Vlada namerava intenzivira uzgajanje ove poljoprivredne kulture
kako bi je izvozila u Kinu i Indiju
|
Brazil
SNEG
U VIŠE OD 100 GRADOVA
Brazil
ostaje glavni međunarodni proizvođač belog, ekstrasvetlog i svetlonarandžastog
meda. Na prinose u 2013. godini negativno su uticale vremenske prilike, posebno
u kišovitim regionima na jugu Brazila. Veliki gubici pčelinjih zajednica
zabeleženi su u okolini Rio de Žaneira. S druge strane, na severoistoku zemlje
problem je dvogodišnja suša. Prošlog leta, u vreme posete Pape Franje, u više
od 100 gradova padao je sneg. Boja meda je tamnija nego što se očekivalo, što
se odrazilo na smanjenje količine ekstrasvetlog narandžastog meda. Čeka se sa
ugovorima, neki su raskinuti, a neki će se redefinisati. Izvoznici se nadaju
kiši na severoistoku koja bi svakako donela bolje prinose u 2014. Brazilska
vlada ulaže napore da održi stabilnim kurs u odnosu na dolar, a očekuje se da
manje promene vrednosti brazilske valute reala neće uticati na cene meda. Iz
Brazila je 2011. godine izvezeno 22.399 metričkih tona meda.
Sredinom prošle godine u više od 100 brazilskih gradova pao je sneg
|
Vijetnam
MED
OD KAFE I INDIJSKOG ORAHA
Ceđenje
meda u Vijetnamu završeno je u oktobru dok će ceđenje meda od kafe i oraha
započeti u decembru. Superciklon Hainan doveo je do velikih evakuacija stanovništva,
ali je najvećim delom zaobišao Vijetnam. SAD su do oktobra uvezle oko 26000
tona meda, sa tendencijom posrasta uvoza posle juna. Između 30 i 40% ukupne
količine meda potiče od biljke Acacia
mangium. Ova biljka ne samo što se smatra sve većim izvorom nektara u
Vijetnamu već se za nju kaže i da je „ekološki prihvatljiva“ zbog
toga što može da apsorbuje ogromne količine ugljen dioksida. Med od ove biljne
teži brzom potamnjenju, pogotovo ako je dobijen tokom vrelih letnjih dana. Ove
godine je tamniji nego inače, što je dovelo do otkazivanja nekih već ranije
dogovorenih izvoznih kontingenata. Pčelari ulažu velike napore da se prilagode
na ove promene. Stabilan rast izvoza iz Vijetnama zavisiće od dostupnosti ove
medonosne biljke. Među ostale tradicionalne medonosne biljke u Vijetnamu
spadaju: kafa, indijski orah, liči i longan.
Biljka
Acacia mangium je najznačajnija
medonosna vrsta u Vijetnamu
|
Kina
OGROMAN
POTENCIJAL I PROBLEMI SA KORUPCIJOM
Kina
je 2011. bila najbolje rangirani svetski izvoznik meda sa količinom od 100
hiljada tona. Uloga Kine na međunarodnom tržištu i dalje je nepoznanica zbog anti-damping propisa (koji se primenjuju
kada neko pokuša da plasira proizvod na neko tržište ispod normalne cene na tom
tržitu). Međutim, Kina ima ogroman potencijal za proizvodnju meda svih boja,
što podrazumeva medove od sledećih cvetnih izvora: uljane repice, bagrema, deteline,
lipe, suncokreta, pamuka i heljde. Međutim, da li će Kina izvoziti med u Evropu
i SAD zavisi od toga da li će kineske vlasti imati snage da se izbore sa
korupcijom u mnogim oblastima, pa i u poljoprivrednom sektoru.
Zaključak
Dramatični
događaji iz 2013, uključujući optužnice, novčane i zatvorske kazne, stečaje i
devalvaciju nacionalnih valuta, prevazišli su sva očekivanja. Posledice ovih
događaja osećaće se i u narednom periodu. Za nekog će se zatvoriti, a za nekog,
pak, otvoriti vrata, nakon otkrivanja problema koji su decenijama unazad mučili
međunarodno tržište medom. Međutim, uprkos problemima i istorijski visokim
cenama, povećana je potrošnja i promenjena je percepcija meda kod potrošača.
Preveo
i priredio: Ivan Umeljić
________________________________________________________________
Analiza stanja na svetskom tržištu meda
priređena je na osnovu teksta Ron Pipsa (Ron Phipps, International Honey Market, November 2013). Ron
Pips (Ron Phipps) je uvoznik meda, čajeva i zdrave hrane od raznih međunarodnih
proizvođača. Osim toga, bio je i pomoćnik predsednika Američke filozofske
asocijacije. Dobitnik je nagrade Naučne nacionalne fondacije za filozofiju i
teorijsku fiziku. Ron Pips je i osnivač Komiteta za čaj i zdravlje, koji je
organizovao tri naučna simpozijuma o čaju i ulozi antioksidansa u prevenciji
bolesti.