Stranice

18. 4. 2014.

SVETSKO TRŽIŠTE MEDA

Težnja ka monopolu lako se može pretvoriti u odlazak u stečaj!
foto: V. Umeljić
U septembru su se u Kijevu, na Apimondiji, okupili svi predstavnici svetske trgovine medom u nadi da će pronaći kristalnu kuglu koja će im proreći smer u kome će se kretati tržište u 2014. Zemljotres na tržištu izbio je kada je moćna kompanija Groeb Farms svojim poveriocima podnela zahtev za zaštitu od bankrotstva kako bi se restruktuirala do 1. oktobra. Ovaj događaj razotkrio je realno stanje i odnose koji su vladali u svetu podzemlja. Do ovog velikog stečaja, koji je odložen na osnovu dogovora postignutog između Ministarstva pravde SAD i kompanija Groeb Farms i Honey Holding, došlo je zbog masovnog i sistematskog krijumčarenja kineskog meda koje je u štampi opisano „kao jedna od najveći prevara u vezi hrane u američkoj istoriji koja će u narednom periodu uticati na dešavanja na tržištu meda“...

Procenjuje se da na osnovu zaduženja od kompanije Groeb Farms poverioci  potražuju oko 27 miliona dolara i sada se postavlja pitanje ko će biti zainteresovan da kupi kompaniju sa tolikim dugom i ovako ozbiljnom tužbom u svojoj prošlosti?
Ministarstvo pravde SAD najavilo je kazne za nekoliko saučesnika u krijumčarenju meda. Za jednog Kineza čije se ime ne navodi, a koji je do skoro imao prebivalište u Teksasu, predviđena je kazna od tri milona dolara i tri godine zatvora. Ceo slučaj izbio je na videlo kada je otkriveno da je med vredan 23 milona dolara, koji je deklarisan kao da je poticao iz Malezije i Indije, zapravo bio kineskog porekla.

SAD
PAD PRINOSA
Prinosi u SAD nalaze se na novom „normalnom nivou“, zbog značajno nižih prosečnih prinosa po košnici koji su pali sa 55-70 kilograma na 18-34 kilograma po košnici, u zavisnost od nekoliko promenljivih faktora. U Severnoj i Južnoj Dakoti gde se dobija prvenstveno med od deteline, prinosi su u 2012. bili 25 kilograma i pali su na 18 kilograma u 2013. Opadanje ukupne produktivnosti i proizvodnje, uz poskupljenje troškova proizvodnje, dovelo je do najvećeg povećanja cena u poslednjih nekoliko godina. Ovi ozbiljni problemi vezani za proizvodnju meda naterali su National Honey Board da kroz anketiranje pčelara sistematičnije istraži glavne uzroke opadanja prinosa. Pretpostavlja se da je reč o sledećim uzrocima:
1) Intenzivna upotreba pesticida na medonosne kulture, kao što su citrusi, ali i na one od kojih se ne dobija med, kao što su kukuruz i soja.
2) Bolesti pčela, kao što su varoa, američka trulež i CCD.
3) Proširenje parcela na kojima se zasađuju ne-medonosne biljke, a smanjenje broja parcela zasađenih medonosnim biljkama.
4) Stres do koga dolazi kod pčela usled prakse selećeg pčelarenja.
5) Poteškoće usled nestabilnost vremenskih prilika.
6) Problemi oko pronalaženja osposobljene radne snage i podmlađivanja pčelarskog esnafa.
Urbano pčelarenje je trend koji obećava, međutim, dovelo je do smanjenja izvora hrane za druge alternativne oprašivače u nekim oblastima. Pčelari se nadaju da će zbog velikog pada cene kukuruza narednih godina biti zasađeno više parcela sa lucerkom. U SAD i Kanadi pakeri meda zabrinuti su jer med slabije ide u maloprodaji a potrošači negoduju zbog viših cena. Procene National Honey Board-a (NHB) su da je trgovina medom veća za 3,5% nego prošle godine, a da od toga uvoz čini 75%. Ova organizacija ulaže napore da se u budućnosti dodatno poveća potražnja za medom kao i za proizvodima koji u sebi sadrže med. Ideja je da se osmisle i novi proizvodi koji sadrže med, ali i da se poveća svest potrošača o raznovrsnosti, kvalitetu i zdravstvenoj korisnosti ovog prirodnog proizvoda.
Inače, u Vašingtonu je u novembru je odbačen zahtev za obeležavanjem GMO hrane koja se prodaje u ovoj saveznoj državi. Jedan od organizatora višemilionske kampanju protiv obeležavanja GMO hrane bila je, između ostalih, i kompanija Monsanto. Protivnici smatraju da obeležavanje treba da bude dobrovoljno. Prošle godine, sličan zahtev odbačen je i u Kaliforniji.

ARGENTINA
KLJUČNI IGRAČ
Proleće, koje u Argentini traje od septembra do decembra, započelo je mnogo bolje nego ranijih godina u regionima koji proizvode beli med od citrusa i ostalih prolećnih medonosnih biljaka od koji se dobijaju svetli medovi. U novembru je prinos meda od citrusa u regionima Salta, Tukuman i Džudžu bio veoma dobar. Med od belog rogača sakupljan je u Čaku, dok su livade u regionu Buenos Airesa dale puno belog meda.
Smatra se da je realno očekivati veće prinose nego u protekle tri godine. Na ukupne prinose meda neće uticati samo nepredvidljive vremenske prilike i zdravlje pčela, već i konverzija pašnjaka i stepa u zemljište za proizvodnju soje koja bi se izvozila u Indiju i Kinu.
U 2011. Argentina je bila drugi svetski izvoznik meda sa količinom od 72 hiljade tona. Prvih pet izvoznih destinacija za argentinski med ide ovim redom (u kilogramima):
SAD 37.819.604
Nemačka 6.304.448
Japan 3.297.340
Saudijska Arabija 2.095.757
Kanada 1.949.814
U SAD uvezeno je naviše upravo argentinskog meda, gotovo duplo više nego iz Vijetnama i Indije, koje se nalaze na drugom i trećem mestu. Argentinska Vlada započela je 2013. da sprovodi politiku po kojoj su veliki uvoznici dužni da izvoze argentinske proizvode. Ovakva politika značajno je promenila status izvoznika meda. Politička i ekonomska situacija u Argentini i dalje je obeležena previranjima i tranzicijom. Peronistička partija izgubila je mesto u parlamentu na izborima ove jeseni. Na cene utiče visoka inflacija koja na godišnjem nivou iznosi 25%, dok su cene hrane skočile još više. Cene meda određuju ponuda i potražnja, a najveći strah vlada od toga kako će se nacionalna valuta pezos ponašati. Iako je vlada pokušavala da stabilizuje kurs valute, koji je vrlo brzo opao tokom 2013, svi se plaše sivog tržišta zbog velike razlike zvaničnog i crnog kursa. Na crnom tržištu jedan dolar vredi 9,8 pezosa, a po zvaničnom 5,97.
U svakom slučaju, Argentina je ključni igrač na tržištu takozvanih belih i ekstra svetložutih medova sa ukusima koji prijaju severnoameričkim nepcima. Narednih meseci znaće se više o uticaju Argentine na celokupno svetsko tržište meda. 


U budućnosti, prinosi meda u Argenitini zavisiće od toga kolike površine budu zasejane sojom. Vlada namerava intenzivira uzgajanje ove poljoprivredne kulture kako bi je izvozila u Kinu i Indiju


Brazil
SNEG U VIŠE OD 100 GRADOVA
Brazil ostaje glavni međunarodni proizvođač belog, ekstrasvetlog i svetlonarandžastog meda. Na prinose u 2013. godini negativno su uticale vremenske prilike, posebno u kišovitim regionima na jugu Brazila. Veliki gubici pčelinjih zajednica zabeleženi su u okolini Rio de Žaneira. S druge strane, na severoistoku zemlje problem je dvogodišnja suša. Prošlog leta, u vreme posete Pape Franje, u više od 100 gradova padao je sneg. Boja meda je tamnija nego što se očekivalo, što se odrazilo na smanjenje količine ekstrasvetlog narandžastog meda. Čeka se sa ugovorima, neki su raskinuti, a neki će se redefinisati. Izvoznici se nadaju kiši na severoistoku koja bi svakako donela bolje prinose u 2014. Brazilska vlada ulaže napore da održi stabilnim kurs u odnosu na dolar, a očekuje se da manje promene vrednosti brazilske valute reala neće uticati na cene meda. Iz Brazila je 2011. godine izvezeno 22.399 metričkih tona meda. 


Sredinom prošle godine u više od 100 brazilskih gradova pao je sneg


Vijetnam
MED OD KAFE I INDIJSKOG ORAHA
Ceđenje meda u Vijetnamu završeno je u oktobru dok će ceđenje meda od kafe i oraha započeti u decembru. Superciklon Hainan doveo je do velikih evakuacija stanovništva, ali je najvećim delom zaobišao Vijetnam. SAD su do oktobra uvezle oko 26000 tona meda, sa tendencijom posrasta uvoza posle juna. Između 30 i 40% ukupne količine meda potiče od biljke Acacia mangium. Ova biljka ne samo što se smatra sve većim izvorom nektara u Vijetnamu već se za nju kaže i da je „ekološki prihvatljiva“ zbog toga što može da apsorbuje ogromne količine ugljen dioksida. Med od ove biljne teži brzom potamnjenju, pogotovo ako je dobijen tokom vrelih letnjih dana. Ove godine je tamniji nego inače, što je dovelo do otkazivanja nekih već ranije dogovorenih izvoznih kontingenata. Pčelari ulažu velike napore da se prilagode na ove promene. Stabilan rast izvoza iz Vijetnama zavisiće od dostupnosti ove medonosne biljke. Među ostale tradicionalne medonosne biljke u Vijetnamu spadaju: kafa, indijski orah, liči i longan. 


Biljka Acacia mangium je najznačajnija medonosna vrsta u Vijetnamu

Kina
OGROMAN POTENCIJAL I PROBLEMI SA KORUPCIJOM
Kina je 2011. bila najbolje rangirani svetski izvoznik meda sa količinom od 100 hiljada tona. Uloga Kine na međunarodnom tržištu i dalje je nepoznanica zbog anti-damping propisa (koji se primenjuju kada neko pokuša da plasira proizvod na neko tržište ispod normalne cene na tom tržitu). Međutim, Kina ima ogroman potencijal za proizvodnju meda svih boja, što podrazumeva medove od sledećih cvetnih izvora: uljane repice, bagrema, deteline, lipe, suncokreta, pamuka i heljde. Međutim, da li će Kina izvoziti med u Evropu i SAD zavisi od toga da li će kineske vlasti imati snage da se izbore sa korupcijom u mnogim oblastima, pa i u poljoprivrednom sektoru.

Zaključak
Dramatični događaji iz 2013, uključujući optužnice, novčane i zatvorske kazne, stečaje i devalvaciju nacionalnih valuta, prevazišli su sva očekivanja. Posledice ovih događaja osećaće se i u narednom periodu. Za nekog će se zatvoriti, a za nekog, pak, otvoriti vrata, nakon otkrivanja problema koji su decenijama unazad mučili međunarodno tržište medom. Međutim, uprkos problemima i istorijski visokim cenama, povećana je potrošnja i promenjena je percepcija meda kod potrošača.

Preveo i priredio: Ivan Umeljić
________________________________________________________________

Analiza stanja na svetskom tržištu meda priređena je na osnovu teksta Ron Pipsa (Ron Phipps, International Honey Market, November 2013). Ron Pips (Ron Phipps) je uvoznik meda, čajeva i zdrave hrane od raznih međunarodnih proizvođača. Osim toga, bio je i pomoćnik predsednika Američke filozofske asocijacije. Dobitnik je nagrade Naučne nacionalne fondacije za filozofiju i teorijsku fiziku. Ron Pips je i osnivač Komiteta za čaj i zdravlje, koji je organizovao tri naučna simpozijuma o čaju i ulozi antioksidansa u prevenciji bolesti.