24. 7. 2014.

PČELARSKI TURIZAM


http://pcelarskizurnal.blogspot.com/2014/07/pcelarski-turizam.html
Slovenija je stvorila APITURIZAM koji turistima pruža mogućnost da krenu na putovanje koje će obogatiti njihov život kroz upoznavanje sa raznovrsnim prirodnim i kulturnim okruženjima. Iskoristite priliku da upoznate i istražite osobenu i jedinstvenu pčelarsku tradiciju Slovenije i njene prirodne lepote. Sadržaji, efekti i korist od Apiturizma protežu se daleko izvan pčelarstva. Pčelarska iskustva (Api Experiences) pružaju priliku da otkrijete bogatstvo slovenačke pčelarske tradicije i da budete svedok jedinstvene pčelarske prakse. Osim toga, ovo je i prilika da naučite nešto više o upotrebi pčelinjih proizvoda i preparata. Istovremeno, zadovoljstvo posetilaca biće upotpunjeno boravkom u  središtu prirodnih i kulturnih atrakcija Slovenije, njenim pejzažima, bliskošću, tradicijom i ljudima toplog srca...


Osim svoje edukativne uloge, Pčelarske rute (ApiRoutes), koje je osmislio i promovisao Pčelarski savez Slovenije u saradnji sa turoperaterom Pčelarskih ruta, izmamljuju ono najbolje u ljudima i nude programe koji predstavljaju značajan doprinos razvoju održivog ekološkog turizma.

U saradnji sa Apimondijom, slovenački pčelari organizovali su 2003. godine Svetski pčelarski kongres U ljubljani. Ovaj veliki i prestižni događaj u našoj prestonici posetilo je nekoliko hiljada pčelara iz čitavog sveta. Delegati koji su posetili slovenačke pčelinjake upoznali su se sa specifičnim nasleđem naše zemlje.

Uzbuđeni zbog svega što su videli, publikovali su svoje zaključke i podelili svoje impresije sa drugima. Biblija kaže da dobar glas više vredi od bogatstva i to je zaista tačno. Sve veći broj pčelara, naročito iz Zapadne Evrope, dolazi u Sloveniju u organizovanim grupama kako bi lično doživeli sve ono o čemu su čitali. Van svake sumnje, ima toliko toga da se vidi...

Slovenija je postojbina kranjske pčele (Apis mellifera carnica), koja je druga najrasprostranjenija podvrsta medonosne pčele, odmah nakon italijanske pčele (Apis mellifera ligustica). Prvi ju je 1857. godine opisao pčelar Filip Rošuz iz Višnja Gore kod Ljubljane:

„Autohtona siva kranjska pčela je blagog karaktera, dobre orijentacije, izleće iz košnica i na temperaturama nižim od 10 stepeni Celzijusa; ova pčela je izuzetno produktivna, sposobna da prezimi u relativno malim zajednicama, troši malo hrane tokom zime i naglo se razvija u proleće.“
Rošuzov članak koji je objavljen u nemačkom časopisu Die Bienenzeitung doprineo je širenju interesovanja za ovu pčelu i rastu njene popularnosti među evropskim pčelarima. Zahvaljujući trgovini pčelama i maticama tokom narednih decenija kranjska pčela raširila se po čitavom svetu. Nemački taksonom August Polman je 1879. godine klasifikovao pčele koje je dobio iz kranjske oblasti kao Krainer Biene – Apis mellifera carnica. Danas je kranjska pčela zaštićena zakonom kojim se zabranjuje uvoz i uzgajanje bilo koje druge podvrste u Sloveniju, gde postoji više od četrdeset uzgajivača i trgovaca pčelama i maticama. Stoga, kada se nađu u poseti pčelinjacima iz ove države, evropski pčelari su u prilici da kupe matice kranjske sivke po veoma pristupačnim cenama.


Širom sveta najveći broj pčelara koristi košnice nastavljače – pretežno Dadan-Blatove (DB) i Langstrot-Rutove (LR), dok slovenački pčelari koriste modifikovane Alberti-Žnideršičeve košnice koje odlikuju brojne prednosti u odnosu na nastavljače. Prvo, ne radi se sa teškim nastavcima, tako da je najveća težina s kojom pčelar ima posla – a radi se o ramu punom meda – samo 2,5 kilograma. To čini ovu košnicu izuzetno prikladnom za žene, decu, baš kao i za starije ili invalide, kojima je je svakako teško da podižu 20-30 kilograma teške nastavke pune meda. AŽ košnice takođe olakšavaju rad sa pčelama, a idealne su za transportovanje zbog činjenice što se lako, poput domina, slažu na kamione ili kontejnere za transport na kojima mogu trajno ostati bez ikakve potrebe za utovarom i istovarom. Pošto su pokrivene i zaštićene od kiše i snega, vek trajanja ovakvih košnica je najčešće šezdeset i više godina. Zbog toga ne iznenađuje što većina pčelara iz inostranstva koji posete Sloveniju, dele ovaj entuzijazam, kupujući svoj primerak ove košnice koga će poneti kući. 

AŽ košnice najčešće su smeštene u estetski prelepim pčelarskim kućama, izgrađenim u specijalnom dekorativnom stilu karakterističnom za ovu zemlju. Tradicionalno, njihove prednje površine oslikane su narodnim motivima i temama, što je posebnost koja se, osim u Sloveniji, ne može pronaći nigde u svetu. Zbog slobodnog cirkulisanja aromatičnog vazduha iz košnica, u ovakvim pčelinjim kućama stvara se izuzetno zdrava mikroklima koja ima korisno dejstvo na čovekov respiratorni sistem i zdravlje u celini. Zato neki pčelari postavljaju i krevete u njihovu unutrašnjost, pretvarajući pčelarske kuće u svojevrsnu apiterapeutsku ordinaciju. Zaista, veruje se da polenske alergije mogu biti lečene dugotrajnom inhalacijom vazduha iz košnica. 




Lociran u idiličnom okruženju Centralne Slovenije, sa spektakularnim pogledom na okolna brda prekrivena četinarskim i listopadnim šumama ispresecanim sporadičnim livadama i pašnjacima, Slovenački pčelarski centar na Brdu kod Lukovice glavna je atrakcija koju brojni pčelari posećuju svake godine. Centar je i dom Slovenačkog pčelarskog saveza, krovne organizacije slovenačkih pčelara, kao i redakcije časopisa Slovenski čebelar. U ovom objektu nalazi se i laboratorija, pčelarska biblioteka, prodavnica pčelarske opreme i pčelinjih proizvoda, kao i restoran. 

Osim arhitektonske lepote samog Centra, interesantno je i njegovo neposredno okruženje. Ispred se nalazi plantaža medonosnih i lekovitih biljaka, a malo niže tri prelepe pčelarske kuće izgrađene u jedinstvenom kranjskom stilu. Tu je i kapela posvećena Svetom Ambroziju, svecu zaštitniku pčelara, a ogromnu pažnju posetilaca privlači i kuća bumbara – paviljon u kome žive raznolike vrse bumbara i solitarnih pčela. Najnovija atrakcija jeste edukativni centar, sastavljen od 26 informativnih tabli sa odabranim fotografijama i tekstovima na slovenačkom, engleskom i nemačkom jeziku. U velikoj sali Centra, koja može da primi 150 posetilaca, vrše se prezentacije slovenačkog pčelarstva na raznim jezicima: engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom ili španskom. Na ovom mestu svako može pronaći toliko interesantnih stvari koliko verovatno ne može pronaći ni na jednom drugom mestu.

Naravno, Slovenija obiluje i mnogim drugim privlačnim sadržajima koje vredi videti. Recimo, obavezno treba posetiti Pčelarski muzej u Radovljici, kuću Antona Janše u Breznici, odgajivačku stanicu kranjske pčele blizu Zelenice (pored Ljubelja), Golo Brdo pored Medvode, Šmartno kod Litije, baš kao i mnoga druga mesta. Osim toga, gosti su dobrodošli da posete galeriju fotografija nagrađeniih međunarodnim priznanjima i kolekciju maketa slovenačkih pčelarskih kuća u Šempasu, kao i Komenda Lanšprež (Radovljica), mesto u koje je živeo Peter Pavel Glavar. Slovenački pčelinjaci – od jadranske obale do Alpa i panonske ravnice Centralne Evrope – podjednako su zanimljivi i raznovrsni po svom stilu. 

Sve ovde spomenute i mnoge druge atrakcije obuhvaćene su pčelarskim turama koje krstare po svim slovenačkim regijama, pružajući gostima izuzetnu raznovrsnost izbora. Ne samo da svaki program uključuje posetu interesantnim pčelarskim lokacijama, već velikim delom obuhvata i prirodno i kulturno nasleđe naše zemlje. 

Posle Švedske i Norveške, Slovenija je treća najpošumljenija država u Evropi, sa oko šezdeset odsto teritorije prekrivene šumom. Klimatska raznovrsnost, od mediteranske na jugozapadu, do kontinentalne na istoku i alpske na severu, podstakla je evoluciju raznih vrsta, uključujući i brojne biljke koje su važne pčelama. Izuzetna raznolikost i lepota su i doslovno učinile Sloveniju zelenom i omogućile razvoj apiturizma kao savršeno održivog i prirodi bliskog oblika turizma. 

__________________________________

Tekst i fotografije: Franc Šivic
Preveo: Ivan Umeljić 
__________________________________  
Izvornik: Franc Šivic, "Apitourism: A fusion of apiculture and travel inverdant lands", Bee World (2013) Volume 90, Issue 3. 
__________________________________________________________________________
 
Franc Šivic (četvrti s leva) je pčelarski konsultant iz Ljubljane, potpredsednik Pčelarskog saveza Slovenije. Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalog i Zlatne medalje svetske pčelarske organizacije Apimondija za najbolju fotografiju. Trenutno sa Ričardom Džonsom, urednikom čuvenog pčelarskog časopisa Bee World, priprema knjigu o tradicionalnim slovenačkim oslikanim košnicama. www.silvaapis.si; www.apiroutes.com
_____________________________________________________________________________________
 

Kontaktirajte nas

Име

Имејл адреса *

Порука *

NAJČITANIJI TEKSTOVI