Listopadni
žbun ili drvo, poreklom iz Severne Amerike, visine do 4 m, sa savitljivim granama.
Iz korenovog sistema izbijaju mnogobrojni izdanci, tako da se brzo formira
širok žbun. Listovi neparno perasti, veoma slični bagremu (Robinia pseudoacacia
L.), pa otuda i narodni naziv. Iz vrhova jednogodišnjih lastara izbijaju
cvetići ljubičastoplave boje, nanizani u vidu uspravnih grozdića sa iz-bačenim
prašnicima. U jednoj cvasti može da bude do 300 cvetova. Dobro uspeva kako na
vlažnim i plavnim područjima, tako i na suvljim terenima, pored puteva,
železničkih nasipa i sl. Pogodan je za pošumljavanje odrona, kosina i klizišta,
jer korenovim sistemomdobro vezuje tle. Počinje da cveta treće godine, a zatim
redovno i masovno svake godine u toku maja i juna, odmah po završetku cvetanja
bagrema i traje 20-25 dana. Spada u vrlo dobre medonosne biljke, koju pčele
posećuju celog dana radi skupljanja nektara i zlatnožutog polena. Dnevni unos
nektara može da bude do 7 kg, a ukupan prinos meda po košnici i do 30 kg. Sa 1
ha pčele mogu da sakupe do 300 kg meda, koji je tamnocrvenkast i prijatan za
jelo. (V. Umeljić)
 |
| BAGREMAC (Amorpha fruticosa L.) foto: Veroljub Umeljić |
