Franc
Šivic
 |
| Maris Pioš |
Pod
ovim naslovom krajem prošle godine u Francuskoj je objavljena knjiga autorke
Maris Pioš (Maryse Pioch), profesorke gimnastike i nekadašnje državne
reprezentativke u gimnastici. Godine 1990, kada je napunila 50 godina,
razbolela se od multiple skleroze. Lekar, koji je posle brojnih ispitivanja
postavio dijagnozu, smatrao je da njenu bolest nije moguće izlečiti s dostupnim
lekovima i da se, u najboljem slučaju, njeno napredovanje može samo usporavati. „Njegove
reči sam razumela ovako: Jadna gospođo, ja za vas ne mogu ništa uraditi“,
zapisala je Maris na početku svoje knjige. „Ako zvanična medicina moju bolest
ne može obuzdati lekovima koji imaju slab učinak, pokušaću sve što mi nudi
alternativna medicina i pre svega apiterapija. Moj otac bio je profesionalni
pčelar i prisećam se kako su njemu dolazili ljudi iz raznih krajeva koji su
imali reumatična oboljenja. Uspešno im je pomagao i olakšavao im tegobe tako
što je na obolela mesta postavljao pčele koje su zabadale svoje žaoke u kožu i
u nju ispuštale otrov. Možda bi ta metoda i meni takođe pomogla“.
Ali
pre nego što se Maris odlučila za prilično bolnu terapiju s pčelinjim ubodima,
pokušala je s nekim drugim načinima prirodnog lečenja: sofroligijom, energetizmom,
hidroterapijom, fitoterapijom, lečenjem s glinom, odstranjivanjem amalgamskih
zalivki iz zuba i još mnogo toga. Imala je utisak da su joj sve te terapije
delom pomagale olakšavanju naročito povremenih mišićnih grčeva i glavobolje,
ali nažalost, napredovanje bolesti nisu zaustavile. Na preporuku dr Žana
Segnaleta, hematologa, gastroenterologa, reumatologa i imunologa s Medicinskog
fakulteta u Monpeljeu i autora knjige „Ishrana ili treća medicina“, u
potpunosti je promenila svoj način ishrane: nije koristila nijedan proizvod od
pšeničnog brašna – koje je zamenila pirinčanim brašnom bez glutena, kao ni
kravlje mleko i mlečne proizvode (jer sadrže kazein), s izuzetkom ovčjeg mleka.
Umesto toga, koristila je mnogo voća i povrća. Promena u ishrani proizvela je
kod nje utisak da je na pravom putu, zbog čega i danas, posle 11 godina,
nastavlja da vodi život po preporukama ovog znamenitog profesora. Najnovije izdanje
njegove knjige trebalo bi da da bude naslovljeno „Ishrana, prva medicina“.
„Već
je počela 2005. godina, kada sam konačno odlučila da počnem da lečim multiplu
sklerozu redovnim korišćenjem pčelinjih proizvoda i ubodima pčela na određena
mesta svog tela. Međutim, bolest je tako napredovala, da sam se teško pomerala
i većinu svoga vremena provodila sam na naslonjači ili u kolicima. Delimično i
zato, jer sam pre izvesnog vremena izgubila ravnotežu, nesrećno pala i
povredila karličnu kost. S obzirom da na području alternativne medicine vlada
veliko šarlatanstvo, tražila sam informacije o stručnom pristupu apiterapiji od
naučnika koji u svetskim razmerama nešto znače i koji godinama pokušavaju da
multiplu sklerozu izleče s pčelinjim otrovom. To su bili dr Stefan Stagnaciu i
dr Kristina Aosan iz Rumunije, prof. Igor Krilopalov iz Moskve (Rusija), dr Teodor
Čerbuliez iz SAD i prof. Hose-Luis Rehas-Karilo iz Meksika. Oslonila sam se na
njihove savete, pošto u Francuskoj takvih stručnjaka nije bilo. Tek kasnije,
saznala sam da u Monpeljeu živi i radi poznati hirurg i onkolog prof. Henri
Joyeux, koji je nekada preporučivao korišćenje pčelinjih proizvoda i koji mi je
kasnije svojim savetima pomagao prilikom pisanja knjige. Na bazi saveta
pomenutih naučnika izradila sam detaljan plan kako bih pristupila uništenju „pošasti“,
koja je u mom telu sve više besnela i uzrokovala povremene strahovite bolove.
Odlučila sam se da izvodim apiterapiju svakog meseca, tri sedmice zaredom, a
četvrtu da odmaram. Ujutru sam na tašte uzimala sve proizvode iz pčelinje
košnice: približno 1 gram matičnog mleča, koga sam stavljala pod jezik, supenu
kašiku svežeg (zamrznutog) cvetnog praha i čajnu kašičicu meda, kome sam
prethodno dodala 10 kapi 10% propolisove tinkture. Propolis s medom sam izuzetno
redovno uzimala i četvrte sedmice. S pčelinjim ubodima počela sam sistematično
u junu 2005. godine, dvaput sedmično. Pčelinji otrov sam inače povremeno
isprobavala na sebi i ranije da bih se na njega privikla i utvrdila kako ga moj
organizam podnosi, mada sam još od detinjstva znala da nisam na njega
alergična. Počela sam s jednim ubodom i zatim bih njihov broj povremeno
povećala, dok nisam stigla u septembru do 18. Kasnije sam taj broj još
povećavala, do najviše 35, mada sam povremeno primenjivala onoliko uboda koliko
je to moje telo zahtevalo. Prvo sam postavljala pčele na najbolnija mesta, obično
na noge, kasnije mi je prijatelj akupunkturolog posebnom olovkom označio
akupunkturne tačke na raznim delovima mog tela, a potom sam postavljala pčele
da zabadaju svoje žaoke u te tačke. Moram reći da je često, prilikom svake
„apipunkturne seanse“ učestvovalo više ljudi, moja kćerka, nećaka i prijatelj
pčelar iz susedstva, koji su svi naučili da stavljaju pčele na obeležene tačke.
Iz praktičnih razloga nabavila sam dve naseljene košnice i postavila ih na
terasu, kako bih imala svoje leteće farmaceute svakog trenutka pri ruci.
 |
Knjiga Maris Pioš, Pčele su izlečile moju multiplu sklerozu (francusko izdanje)_______________________________ |
Apiterapija
s pčelinjim otrovom je u opisanim redovnim intervalima trajala do kraja 2006.
godine, zatim u sporijem ritmu do 2008. godine, kada sam s njom prestala. U
međuvremenu su nestali svi telesni bolovi, moj optimizam je sada neopisiv, a u
telo je počela da se vraća snaga. Poslednji bolnički pregled iz 2011. godine s
MR snimanjem pokazao je da su nestala sva oštećenja (lezije) na živcima mozga i
kičmene moždine“. Kada je Maris svojoj ličnoj lekarki spomenula da piše knjigu
o svom izlečenju, ona joj je rekla: „Kako možeš tvrditi da si izlečena, ako
imaš poteškoće s hodanjem. Za nas lekare izlečenje nastupa onda kada se organizam
povrati u identično stanje kao pre nastupanja bolesti“. Međutim, Maris
samosvesno odgovara: „Svi simptomi moje multiple skleroze su nestali, osim
toga, duhovno sam se preporodila, kao nikad do sada, jer sam uspela da savladam
besneću pošast u sebi. Kao nekadašnja sportiskinja, naviknuta na disciplinu,
povratiću istrajnim telesnim vežbama svojim mišićima nekadašnju snagu“.
Na
pitanja mnogih, kako je podnosila ubode pčela, jer su oni ipak veoma bolni,
odgovara ovako: „Zaista su bili u početku bolni, zatim se moj organizam navikao
na njih i postao je manje osetljiv. Ja se držim pravila: ako moram izabrati između
dve neprijatne stvari, izabraću onu, koja je manje neprijatna. Na kraju su
utisci pečenja pri ubodima pčela bili smešno beznačajni u poređenju sa strašnim
bolovima, koje mi je povremeno uzrokovala multipla skleroza“. Bravo Maris!
Možda će tvoje kazivanje ohrabriti još nekog koga je zadesila ista bolest kao
tebe da krene tvojim putem izlečenja. Ipak upozorenje: pod nadzorom lekara
apiterapeuta!
O autoru
Franc Šivic je pčelarski konsultant iz
Ljubljane, potpredsednik Pčelarskog saveza Slovenije. Dobitnik je brojnih
priznanja, između ostalog višestruko je nagrađivan Zlatnom medaljom svetske
pčelarske organizacije Apimondija za najbolju fotografiju. Nedavno je u
Engleskoj objavljena knjiga o tradicionalnim slovenačkim oslikanim košnicama koju je Franc
Šivic pripremio sa Ričardom Džonsom, urednikom čuvenog pčelarskog časopisa Bee
World. Kontakt: www.silvaapis.si; www.apiroutes.com
Preveo
sa slovenačkog: Veroljub Umeljić
