U
Makedoniji, u samom srcu Balkana, prostire se relativno niska planina
Bogoslovec na čijim je južnim obroncima, u priobalnom delu reke Bregalnice,
skriveno nesvakidašnje remek-delo prirode. Reč je o zagonetnoj kameno-krečnjačkoj
strukturi, o čijem poreklu su ispredana brojna predanja i legende. Već i sam
njen naziv – Đavolji zid – sam po sebi dovoljno govori da se radi o velikoj enigmi. Zid se prostire dužinom od petsto metara, deset do dvanaest metara u visinu i
oko dva metra u širinu. Malobrojna naučna objašnjenja govore da je reč o posledici
erozije okolnog zemljišta, ali među stanovnicima ove regije vlada drugačije
mišljenje. Ima onih koji smatraju da je reč o ljudskoj građevini, nekoj vrsti
makedonskog „kineskog zida“, dok drugi veruju da je ovako nešto mogao da izgradi
jedino đavo lično – što nam otkriva i poreklo naziva. Teren koji okružuje
Đavolji zid vrlo je nepristupačan i od prvog naseljenog mesta udaljen je više
od 10 kilometara vazdušnom linijom, ili 25- 30 kilometara izuzetno lošim
makadamskim putem. Do ovog lokaliteta nemoguće je stići običnim putničkim
vozilom a ni putovanje terenskim vozilom nije lako. Ako nameravate da se
uputite u ove krajeve, najbolje je da to učinite džipom sa pogonom na sva
četiri točka. U neposrednoj blizini Đavoljeg zida nalazi se nešto što po svojoj
izuzetnosti prevazilazi sve misterije i predanja, nešto što je poznato samo
nekolicini posvećenika. Reč je o zagonetnom okupljalištu za više od 300
pčelinjih zajednica. Naime, nekolicina pčelara i ribara napravila je više od
300 neobičnih pčelinjih staništa, koja meštani iz ovih krajeva nazivaju „brtve“,
u koja se svakog proleća useljavaju rojevi… (FOTO: Marjan Arsov)
Kontaktirajte nas
NAJČITANIJI TEKSTOVI
-
Kako pčele uzgajaju matice ? Suprotno uvreženom mišljenju da je uzgajanje matica nešto jako teško, stvari ipak nisu toliko komplikov...
-
Veroljub Umeljić U toku zimskog perioda, pri niskim spoljnim temperaturama vazduha, pčelinja društva u savremenim košnicama mogu, u sl...
-
Rendi Oliver U mojim člancima iznosim hroniku ličnog procesa samoobrazovanja do trenutka kada sam postao uspešan pčelar – što je znatno...
-
Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić Bagrem je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostiže do 25 m a prečnik sta...
-
Redovnu zamenu starih matica najzgodnije je vršiti početkom avgusta, po završetku planinsko-livadske i suncokretove paše. Većina pčelara m...
-
Teško je odrediti čak i sam naziv proizvodu koji menja četiri poznata dela košnice i integriše ih u jedan. Da li je krov ili poklopac LR ko...
-
TEKST I FOTOGRAFIJE: Miloš Milosavljević Vrškara je drevna košnica ovih prostora koju su iz naših pčelinjaka „izbacile“ savremene košnice...
-
Šta bismo trebali da očekujemo od Vareove košnice? Treba priznati jednu stvar, a to je da se poslednjih godina ova košnica našla u mnogim ...
-
Vekovima duboko ukorenjen u arapskoj kulturi i mnogo cenjeniji od nafte, drevni sidr iz Hadramauta na jugozapadu arabijskog poluostrva na...
-
Dženifer Beri Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šeć...