Evropi
nedostaje 13,4 miliona pčelinjih zajednica sa sedam milijardi pčela za
oprašivanje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding
u Velikoj Britaniji. Po zaključcima studije objavljene u američkom časopisu PLOS
One (Public Library of Science), zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo,
potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od
umnožavanja gajenih pčelinjih zajednica.
Zbog toga, sada Evropa ima samo dve trećine rojeva pčela koje su
potrebne, odnosno nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam
milijardi pčela. U polovini od 41 istražene zemlje, dovoljno pčela za oprašivanje
poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje
u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće jer je tamo preostalo manje od
jedne četvrtine broja neophodnih pčela. Stanje je nešto bolje u Francuskoj i
Nemačkoj, a najbolja situacija je na Balkanu i u Turskoj, gde postojeći broj
pčelinjih zajednica zadovoljava 90 odsto
potreba za oprašivanjem. Zato je poljoprivreda sve zavisnija od drugih oblika
oprašivanja u kojem učestvuju divlje pčele i bumbari, a to su još osetljiviji
insekti. Studija pokazuje da evropska politika masovnog gajenja uljarica za
biogorivo, kao „monokulturalna“ - uskraćuje raznovrsnost ishrane oprašivačima. To
je dovelo do nepredvidivih posledica - do zavisnosti od neizvesnog, slučajnog
oprašivanja, uz sve manje učesčće medonosnih pčela, rekao je Tom Briz, jedan od
autora istraživanja. To znači i, kako naglašava drugi autor, Sajmon Pots, da je
sve nužnija bolja zaštita divljih oprašivača - solitarnih pčela i bumbara jer,
ako i njihov broj počne da opada, neizbežna je propast poljoprivredne
proizvodnje. O uzrocima nestajanja pčela pročitajte OVDE
Kontaktirajte nas
NAJČITANIJI TEKSTOVI
-
Kako pčele uzgajaju matice ? Suprotno uvreženom mišljenju da je uzgajanje matica nešto jako teško, stvari ipak nisu toliko komplikov...
-
Veroljub Umeljić U toku zimskog perioda, pri niskim spoljnim temperaturama vazduha, pčelinja društva u savremenim košnicama mogu, u sl...
-
Rendi Oliver U mojim člancima iznosim hroniku ličnog procesa samoobrazovanja do trenutka kada sam postao uspešan pčelar – što je znatno...
-
Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić Bagrem je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostiže do 25 m a prečnik sta...
-
Redovnu zamenu starih matica najzgodnije je vršiti početkom avgusta, po završetku planinsko-livadske i suncokretove paše. Većina pčelara m...
-
Teško je odrediti čak i sam naziv proizvodu koji menja četiri poznata dela košnice i integriše ih u jedan. Da li je krov ili poklopac LR ko...
-
TEKST I FOTOGRAFIJE: Miloš Milosavljević Vrškara je drevna košnica ovih prostora koju su iz naših pčelinjaka „izbacile“ savremene košnice...
-
Šta bismo trebali da očekujemo od Vareove košnice? Treba priznati jednu stvar, a to je da se poslednjih godina ova košnica našla u mnogim ...
-
Vekovima duboko ukorenjen u arapskoj kulturi i mnogo cenjeniji od nafte, drevni sidr iz Hadramauta na jugozapadu arabijskog poluostrva na...
-
Dženifer Beri Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šeć...