1.
Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Radilice koriste otrov
za svoju odbranu i odbranu zajednice kada su izložene opasnosti i predatorima.
2.
Otrov ubrizgan u žrtvu je mešavina toksičnih proteina i peptida, a glavni
sastojak je protein melitin.
3.
U žaočnoj žlezdi skrivena je smeša barem 50 različitih sastojaka, od koji su
neki izuzetno toskični za insekte i kičmenjake. Pretpostavlja se da je složeni
sastav verovatno posledica širokog spektra potencijalnih štetočina i predatora pčela.
Raznovrsnost sastojaka po svoj prilici igra važnu ulogu jer otrov može da bude
delotvoran na razne vrste napadača.
4.
Dve žlezde su povezane sa osnovom žaočnog aparata - žaočna ili kisela žlezda, i
Dufurova žlezda. Žaočna otrovna žlezda sastoji se od para dugih tankih
spiralnih cevčica, koje slobodno plutaju kroz hemolimfu u zadnjem delu
abdomena. Svaka cevčica završava se malim uvećanjem, a dve cevčice se
sjedinjuju u kratkoj cevi. Dufurova žlezda povezana je sa otrovnom opnom žaoke
i Kočevnikovom žlezdom u žaočnom aparatu. Uloga Dufurove žlezde nije do danas sasvim
razjašnjena.
5.
Žaočne žlezde radilica imaju jedan ciklus sekrecije, koji počinje krajem
stadijuma lutke i dostiže svoj maksimum oko šesnaestog dana života pčele. Otrov
koji se proizvede tokom ovog perioda intenzivnog izlučivanja skladišti se u
rezervoaru (otrovna kesica), a nakon toga dolazi do degeneracija žlezde, koja
se okončava oko tridesetog dana života.
6.
Žaočne žlezde imaju radilice i matice, s tim što matica ima uvećanije žlezde, koje
proizvode veće količine otrova.
7.
Matice koriste otrov tokom borbe sa rivalkama, do koje dolazi neposredno po
izvođenju matice, a znatno ređe posle njene oplodnje. Eksperimentalno je
utvrđeno da otrov matice ima dvostruko blaže dejstvo na miševe od otrova
radilica. Posle godinu ili dve, otrov matice postaje sasvim neaktivan.
8.
Matica nikada neće koristiti svoj otrov za odbranu zajednice. Umesto toga,
njeni ubodi rezervisani su za borbu sa maticama rivalkama koje se još uvek nisu
izlegle iz matičnjaka, ili su se izlegle istovremeno.
9.
Otrov matice ima daleko ubojitije dejstvo na pčele radilice od otrova samih
radilica. Do borbe među maticama dolazi tokom prve nedelje od njihovog
izvođenja, što je za uspešnu maticu dovoljan period da ubije svoje suparnice.
10.
Kada se oplodi i započne sa polaganjem jaja ne samo što neće morati da se bori za
prevlast sa drugim maticama već to neće ni moći. Zbog toga što je njen abdomen
sada otekao neće biti u stanju da se bori.
11.
Toksičnost otrova usklađena je sa biološkim razvojem matice. Obilje aktivnog
otrova potrebno joj je u trenutku izleganja iz matičnjaka i neposredno posle
izleganja, ali ne i u kasnijim životnim stadijumima.
12.
Sadržaj proteina u otrovnim žlezdama radilice i matice opada posle prve nedelje
života. Otrov matice izgubi devedeset odsto, a otrov radilice pedeset odsto
proteina. Ovom gubitku prethode morfološke promene otrovne žlezde.
13.
Otrov matice starosti jedne ili više godina dramatično se razlikuje od otrova
mladih matica. Čak je petnaest puta bezopasniji nego kod mladih matica.
14.
Otrov mladih matica je proziran i bezbojan fluid dok je kod starijih obično
viskozan, od žuto-mrke do tamnobraon boje.
15.
U otrovnoj kesici radilica nema otrova u trenutku izleganja, dok novoizvedena
matica već proizvodi otrov.
16.
Najveću količinu otrova matice sintetišu od nultog do sedmog dana života, a
proces degeneracije započinje neposredno posle oplodnje. Do potpunog prekida
proizvodnje dolazi oko tridesetog dana života.
17.
Otrov ubrizgan u žrtvu, u trenutku uboda, jeste mešavina toksičnih proteina i
peptida, a glavni sastojak jemelitin. Melitin čini pedeset odsto njegove suve
materije otrova. Melitin, posle ubrizgavanja oslobađa histamin iz mastocita,
koji probija crvena krvna zrnca i izaziva otok. Druga dva peptida, od kojih je
jedan apamin, takođe oslobađaju histamin iz mastocita što dovodi do oticanja.
18.
Količina melitina raste u periodu razvoja od jajeta do lutke i posle četiri
nedelje dostiže masu od 500 mikrograma. Kod starijih pčela, starosti pet do
šest nedelja, nivo melitina opadne za pola, na oko 250 mikrograma. Sinteza
melitina je najaktivnija kod pčela starih između jedne i dve nedelje.
19.
Zanimljivo je da je nivo melitina, bez obzira na starost pčele, niži u avgustu
nego u junu!
20.
Najotrovniji peptid pčelinjeg otrova jeste fosfolipaza A2. Još jedan važan
sastojak je histamin. Pčelinji otrov sadrži mnoštvo enzima, peptida i aktivnih
amina, a, kada je reč o sisarima, najotrovnijim sastojcima smatraju se
fosfolipaza A2 , melitin i apamin, koji su, u različitim životnim stadijumima,
prisutni u različitm koncentracijama u pčelinjem otrovu: 15-20% (fosfolipaza A2),
40-60% (melitin) i 2% (apamin).
Priredio:
Ivan Umeljić
