 |
| Pčelarski žurnal (1) |
PČELARSKI ŽURNAL 1 (oktobar 2008)
AUTORSKI ČLANCI
Prof.
dr sc. Zoran Stanimirović, Dr sc. Jevrosima Stevanović, Mr sc. Dragan Ćirković
Fakultet veterinarske medicine,
Univerzitet u Beogradu
2 Mogući uzroci kolapsa
pčelinjih zajednica (CCD) I deo
U
radu grupe uglednih stručnjaka sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu
dat je prikaz najverovatnijih uzroka nestajanja pčela tj. fenomena poznatog kao
Colony Collapse Disorder (CCD), kao i biologija, klinička slika, dijagnostika i
mere prevencije i zaštite pčelinjih zajednica od uzročnika američke truleži
pčelinjeg legla, nozemoze, varoze i nekih virusnih infekcija. Posebno je
istaknut značaj dobre „kondicije” pčelinjih zajednica.Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Dr
Stefan Bogdanov
Švajcarski istraživački centar za pčelarstvo,
Bern, Švajcarska
8 Kvalitet voska
U
radu jednog od najpoznatijih svetskih stručnjaka iz oblasti pčelinjih proizvoda
raspravlja se o glavnim pitanjima vezanim za kvalitet pčelinjeg voska, njegov
celokupan hemijski sastav i fizičko-hemijske karakteristike. Ukazano je na
problem falsifikovanja i kontaminacije voska. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Prof.
dr Bendžamin Oldrojd
Univerzitet u Sidneju, Australija
14 Šta ubija američke
pčele?
Zanimljiv
i informativan revijalni članak poznatog australijskog stručnjaka o CCD-u.
Autor ukazuje na slične probleme koje su pčelari imali u prošlosti. Takođe,
raspravlja se o bolestima, parazitima, insekticidima, genetski modifikovanim
kulturama i promeni pčelarske prakse, kao potencijalnim uzrocima CCD-a. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Prof.
dr Ričard Fel (Richard Fell)
Univerzitet Virdžinija Teh, Bleksburg, SAD
20 Ocenite svoje matice
Savremeno
pčelarenje zahteva stalnu procenu kvaliteta matica. Autor ukazuje na značajne
faktore na koje treba obratiti posebnu pažnju.Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
REPORTAŽA
25 Janko Pislak
(Slovenija)
Danas
Janko Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih pčelinjaka. U svakom pčelinjaku
nalaze se po 72 košnice tako da ukupan broj prelazi 2400 košnica. Pošto u
Dravskom polju nema dovoljno odgovarajuće pčelinje paše pčelinjaci su rasuti
širom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom, do podnožja
Pohorja. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
28 Glavoč (Echinops sphaerocephalus L.)
30 Češljuga (Dipsacus sylvester Huds.)
Cveta
u julu i avgustu. Pčele je masovno posećuju. Često se na jednoj cvasti može
naći 4-5 pčela. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SVET
32 Kina
Godine
1983. otkriveni su fosili medonosne pčele u Belsozi u Ševongu u Šandong provinciji
(Kina). Ovo otkriće pokazalo je da medonosne pčele nastanjuju Istočnu Kinu duže
od 20 miliona godina. Kineski ideogram za med pojavljuje se u spisima iz
vremena dinastije Šang (16-11. vek p.n.e.), što ukazuje da Kina ima pčelarsku
tradiciju dugu 3000 godina. Era modernog pčelarstva počinje sredinom 19. veka
nakon uvođenja zapadne medonosne pčele i košnica sa pokretnim ramom. Posle
osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, stanje u pčelarstvu se drastično
promenilo.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
38 Tople pčele iz hladnih
ćelija
Zona
legla u pčelinjem gnezdu je izuzetno važan i osetljiv deo staništa koga pčele
kontrolišu sa čudesnom preciznošću, a temperatura u oblasti koja sadrži ćelije
sa zatvorenim leglom održava se sa posebnom pažnjom.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
40 Neobična toplotna
odbrana pčela od stršljenova
Japanski
džinovski stršljen (Vespa mandarina
japonica) je predator socijalnih pčela i osa. Za razliku od japanskih
medonosnih pčela (Apis cerana japonica),
zajednice introdukovanih evropskih medonosnih pčela (Apis mellifera) bivaju brzo uništene masovnim napadima stršljenova
jer nisu razvile efikasnu odbranu. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
42 Vitelogenin koordinira
socijalni život pčela
Vitelogenin
reguliše organizacionu strukturu pčelinje zajednice, utičući na podelu rada
među radilicama, kao i njihove izletničke sklonosti. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
DOGAĐAJI
44 Apimodia 2009
Pčelari
iz čitavog sveta naći će se od 15. do 20. septembra 2009. godine u Monpeljeu na
41. kongresu Apimondije. Kongres će biti posvećen pčelarima, istraživačima,
distributerima meda i proizvođačima opreme. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ZANIMLJIVOSTI
46 600 pčelinjih zajednica
na jednom stablu
Jedno
drvo u Indiji predstavlja dom za oko 600 pčelinjih društava.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
46 U Izraelu pronađene
košnice stare 3000 godina
Arheolozi
koji su vršili iskopavanja na severu Izraela pronašli su svedočanstva o 3000
godina staroj pčelarskoj industriji na ovim prostorima. Pronađeni su, između
ostalog ostaci saća, voska i košnica.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
IZ STARIH KNJIGA
47 Lorenc
Langstrot, Košnica i medonosna pčela (Lorenzo Langstroth,
Practical Treatise on the Hive and Honey Bee) Odlomak
iz poznate knjige utemeljivača racionalnog pčelarenja.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
50 Skupljač cvetnog praha
Nastupajući
period, kada na pčelinjaku nemamo mnogo posla, treba iskoristiti za popravku
korišćene i za izradu nove opreme za pčelarenje. Pčelarski žurnal će redovno objavljivati uputstva sa tehničkim
crtežima, za izradu jednostavnije opreme korisne za pčelarenje, po principu
uradi sam.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
IN MEPORIAM
52 Eva Krejn (Eva Crane)
Ime
Eve Krejn decenijama je predstavljalo sinonim za pčele i pčelarstvo.
Dugogodišnja direktorka Internacionalne
pčelarske istraživačke asocijacije (IBRA), pčelarka, nuklearna fizičarka,
spisateljica, urednica, arhivista, naučni istraživač i istoričarka, preminula
je 6. septembra 2007. u 95. godini.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
RASPRODATO!
_______________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 2 (januar 2009)
AUTORSKI ČLANCI
Lars
Čitka
Kvin Meri Koledž, London, Velika Britanija
2 PLESOVI: Prozor u
percepciju insekata
Pčela
izvidnica trijumfalno se vraća iz polja i pčelama u gnezdu oglašava lokaciju
novootkrivenog izvora hrane. To čini izvodeći repetitivne nizove pokreta,
odnosno takozvani njihajući ples, koji predstavlja jedan od najintrigantnijih
primera kompleksnog ponašanja životinja. Uspešna izvidnica provokativno njiše
svoj abdomen levo-desno, krećući se pritom pravolinijski. Zatim opisuje
polukružnu liniju na levo, vraćajući se tako u početnu tačku, ponovo se kreće
pravolinijski njihajući se kao i prvi put, a onda pravi polukružnu liniju na
desno... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Tomas
Sili, Kirk Višer, Kevin Pasino
Univerzitet Kornel, SAD; Kalifornijski
Univerzitet, SAD
6 Grupno odlučivanje u
pčelinjim rojevima
Problem
društvenog izbora pobuđivao je interesovanje filozofa i političkih teoretičara
vekovima unazad. Osnovna dilema kod grupnog donošenja odluke jeste kako
preokrenuti individualne sklonosti ka različitim ciljevima u jedinstven izbor
za grupu u celini. Ovaj problem proučavan je prevashodno u pogledu ljudskih
grupa, koje su razvile različite procedure glasanja kako bi se izdvojila jedna
opcija iz niza mogućih izbora. Društveni izbor kod životinja mnogo je manje
proučavan, iako je primera jako mnogo: grupa pavijana mora odlučiti gde će
otići posle odmora, kolonija mrava odlučuje da li će ili ne napasti susednu
koloniju. Izrazit primer odlučivanja kod životinjskih grupa jeste izbor
lokaliteta za gnezdo unutar roja od 10.000 pčela. U ovaj proces uključeno je
nekoliko stotina pčela iz roja koje zajednički rade na pronalaženju više
kandidata za gnezdo u šupljini drveta, da bi onda izabrale jednu od ovih opcija
za svoj novi dom...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Prof.
dr sc. Zoran Stanimirović, Dr sc. Jevrosima Stevanović, Mr sc. Dragan Ćirković
Fakultet veterinarske medicine,
Univerzitet u Beogradu
10 Mogući uzroci kolapsa
pčelinjih zajednica (CCD)
Virusi
predstavljaju grupu obligatnih, intracelularnih parazita koji se mogu naći u
praktično svim živim bićima. Virusi nemaju sistem za sopstveni metabolizam, te
mogu živeti i razvijati se samo unutar živih ćelija domaćina. Oni tu preuzimaju
metabolizam domaćina i koriste njegovu ašineriju i komponente ćelije radi
proizvodnje sopstvenog potomstva – viriona. Ovaj proces šteti domaćinu,
dovodeći do razvoja bolesti ili čak smrti. Zbog velikog efekta na zdravlje
domaćina, virusi predstavljaju glavni izazov po zdravlje živog sveta... Varoza
je bolest legla i odraslih pčela, koja se širi preko pčela. Izvor varoze mogu biti
zaražena pčelinja društva, paketni rojevi pčela, kontakt sa obolelim pčelama,
prirodni rojevi, matice i leglo. Preko leta se varoza za tri meseca može
proširiti na rastojanje i do 11 km. Pri visokom stepenu zaraženosti, u jesen i
u leto, zapaža se uginuće legla, izbacivanje iz gnezda uginulih trutovskih i
pčelinjih larvi, mladih pčela i trutova. U jesen i zimu, pčele iz oboleleih
društava su uznemirene i često uginjavaju tokom prve polovine zime...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Veroljub
Umeljić
16 Selekcija rodonačelničkih
matica
Pojedini
uzgajivači matica nude pčelarima „selekcionisane matice“ a da pri tome ni majke
(rodonačelnice) tih matica nisu dobijene selekcijom po muškoj i ženskoj liniji.
Obzirom da je glavni cilj selekcije matica očuvanje određene rase pčela (kod
nas je to kranjska rasa pčela - Apis mellifera carnica Polm.), pored
drugih zahteva, koji se odnose na veliku produktivnost, vitalnost, otpornost na
bolesti, smanjenu agresivnost itd., neophodno je da se selekciji podvrgavaju
kako matice - majke, tako i trutovi - očevi budućih matica rodonačelnica,
odnosno da se sparivanje budućih selekcionisanih rodonačelničkih matica vrši sa
trutovima željenog porekla. Selekcioni uzgoj matica može se obavljati u
izolovanim područjima, odnosno na terenima gde u radijusu od 5 km nema trutova
iz neželjenih pčelinjih društava. Za to su pogodne planinske visoravni, kotline
oivičene laninama, manja ostrva udaljena
od kopna, pustinjske oaze i slični tereni. Čitaocima Pčelarskog žurnala
prikazujemo jednu selekcionu stanicu za uzgoj rodonačelničkih matica u
Sloveniji, koju smo posetili protekle sezone.
Dr
Slavomir Popović
20
Kako će nam zimovati pčele?
Poslednjih
nekoliko godina u mnogim krajevima naše zemlje, naročito na stacionarnim
pčelinjacima, bilo je više uginuća pčela i pčelinjih društava nego ranijih
godina. Mnogi istraživači i iskusni pčelari navode brojne uzroke, ali ako bi se
među njima izdvojili oni na koje svaki pčelar može da utiče, onda bi se među
tri glavna uzroka mogla uvrstiti: jačina pčelinjih društava, količina i
kvalitet rezervne hrane i količina polena (perge) u pčelinjem društvu u toku pripreme
za zimu (u toku jula i avgusta) i tokom zime. U većini naših krajeva, gde se
pčelari stacionarno i sa jednomatičnim društvima i gde su jul i avgust
bespašni, pripreme pčelinjih zajednica za zimu, počinju nažalost tek oko 1.
avgusta, umesto da počnu najkasnije polovinom jula.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
REPORTAŽA
24 Pčelarska kuća Jevtić
Na
području opštine Rekovac, u pitomom Levču, predivnom šumadijskom kraju,
smešteno je 18 pčelinjaka Dragana Jevtića sa oko 1.300 košnica.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
30 Čičoka
Cveta
od avgusta do oktobra. Dobro medi. Daje dosta polena, pa je pčele,pri povoljnim
uslovima, masovno i neprekidno posećuju po ceo dan. Sakupljeni nektar i polen potpomaže
jesenji razvoj i dopunjava zalihe hrane za prezimljavanje pčelinjih društava.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
32
Bršljan
Svrstava
se u dobre medonosno-polenonosne biljke. Njegove cvetove, pogotovo u oktobru,
po lepom vremenu pčele posećuju po ceo dan, sakupljajući sa njih poslednje
količine nektara i polena u toj sezoni. Bršljan je praktično poslednja
medonosna biljka, čije cvetanje može da se proteže do pojave prvih snegova.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SVET
34 Nepal
Nepal
je mala planinska poljoprivredna zemlja u kojoj su prisutne veoma različite
agro-ekološke zone i pčelinje vrste. Smatra se veoma prikladnim mestom za
pčelarenje zbog izobilja veoma raznovrsne medonosne flore i podesnih klimatskih
uslova tokom čitave godine. U Nepalu je registrovano približno oko 7.000
biljaka cvetnica. Za četiri od devet vrsta medonosnih pčela Nepal je prirodna postojbina:
himalajsku medonosnu pčelu Apis laboriosa (Smith 1871), džinovsku
medonosnu pčelu Apis dorsata (Fabricius 1793), patuljastu medonosnu
pčelu Apis florea (Fabricius 1787) i istočnu medonosnu pčelu Apis
cerana (Fabricius 1793).
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
38
Entomopatogene gljivice
Dugo
se činilo da varoa nema prirodnih neprijatelja pošto nikakvi predatori ili paraziti
nisu bili identifikovani. Nedavno je
utvrđeno da je ona prijemčiva za entomopatogene gljivice i da predstavlja
dobrog domaćina za patogene uopšte, zbog toga što ima mekano telo podložno
infekcijama i prenošenju oboljenja. Gljivice predstavljaju potencijalnu zamenu
za pesticide koji se koriste za suzbijanje varoe. Međutim, uspešnost svakog
potencijalnog biološkog sredstva za suzbijanje varoe zavisiće od fizičkih
uslova prisutnih u pčelinjoj zajednici...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
40
Percepcija udaljenosti kod pčela menja se sa putanjom leta
Kada
putovanje za hranom zahteva let dug tri milje, isplati se izabrati dobar pravac
leta, naročiti ako ste pčela.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
42
Poliandrija matice smanjuje nivo zaraženosti pčelinje zajednice
Najveći
broj socijalnih insekata ima maticu koja se sparuje sa jednim trutom, ali kod
nekih vrsta svaka matica se oplodi sa većim brojem mužjaka. To je slučaj kod
nekih vrsta mrava i osa. Sparivanje sa većim brojem mužjaka posebno je izraženo
kod medonosnih pčela roda Apis. Molekularnim genotipiranjem pčela
radilica utvrđen je broj trutova sa kojima matice vrše oplodnju. Učestalost
varira kod različitih vrsta medonosnih pčela. Tako, matice patuljaste medonosne
pčele Apis florea oplode se, u proseku sa 10,1 trutova, dok se matice džinovske
pčele Apis dorsata sparuju sa 63 truta. Postavlja se pitanje zbog čega se
poliandrija u ovoliko visokom stepenu razvila kod pčela, i kakvu korist one imaju
od nje? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
43
Dinamika rada u pčelinjem društvu u pogledu traženja nektara
Pčelinja
zajednica reguluše rad u pogledu traženja nektara, jer uslovi u kojima se
potraga odvija značajno variraju. Udeo
pčela radilica u društvu i aktivnost svake izletnice u traženju nektara jesu
dva parametra koji bi mogli biti uključeni u prilagođavanje. Po prvi put grupa
stručnjaka na čelu sa profesorom Tomasom
Silijem izmerila je udeo i aktivnost izletnica u potrazi za nektarom u jednoj
pčelinjoj zajednici.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
DOGAĐAJI
44
Seminar na Fakultetu veterinarske medicine
45
Proslavljena tri pčelarska jubileja
45
Prvi državni pčelarski sajam
IZ
STARIH KNJIGA
46
Vergilije, Georgike
VERGILIJE (Vergilius Publius Maro, 70-19 p.n.e.),
rimski pesnik, autor Ekologija, Georgika
i Eneida. Utrošio je 8 godina (37-29 p.n.e.) na pisanje dela O poljoprivredi (Georgica) objavljenog
29. godine p.n.e. Osnovna tema jeste poljoprivreda, a delo je kategorizovano
kao poučna poema. Ovaj spis se satoji od 2.188 stihova u heksametru, i podeljen
je u četiri knjige. Prva i druga knjiga se bave poljoprivredom uopšte, treća stočarstvom,
dok je predmet četvrte knjige pčelarstvo.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
48
Nagradna igra
URADI
SAM
50
Unutrašnji skupljač cvetnog praha
52
Alat za vađenje perge
U prethodnom broju Pčelarskog žurnala prikazali smo način izrade i korišćenja spoljnog
skupljača cvetnog praha. Sada prikazujemo unutrašnji skupljač jednostavne
konstrukcije, koji se postavlja na podnjaču, tako da ga sam pčelar može
napraviti. Postoje i složenije varijante skupljača koje se ugrađuju u
specijalne podnjače. Temu koja se odnosi na opremu za sakupljanje cvetnog praha
zaokružićemo prikazom komore za sušenje polena i alata za vađenje perge.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
________________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 3 (april 2009)
REPORTAŽA
Tomaž
Oštir
2 Pismo iz Kambodže
Sredinom
novembra prošle godine dobili smo e-mail iz Kambodže od gospodina Tomaža
Oštira koji se u ovoj dalekoj azijskoj zemlji bavi misionarskim poslom;
podučava lokalno stanovništvo savremenom pčelarenju. Poslali smo u Kambodžu
prvi broj Pčelarskog žurnala kojeg je gospodin Oštir primio polovinom januara.
Usledila je prepiska a zatim i njegovo pismo sa serijom fotografija, namenjeno
čitaocima Pčelarskog žurnala Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
POVODI
8
Godina Darvina
U
čitavom svetu, 2009. godina proslavlja se kao Darvinova godina. Pčelarski
žurnal priključuje se obeležavanju ovog značajnog jubileja objavljivanjem
odlomka iz Postanka vrsta u kome se opisuje instinkt medonosnih pčela za
izgradnju saća.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Čarls
Darvin
9
Instinkt pčele medarice da gradi ćelije saća
Pokretačka
sila u procesu prirodnog odabiranja bila je izgradnja ćelija potrebne jačine,
podesne veličine i oblika za larve, i to je izvršeno sa najvećom mogućom
uštedom u radu i vosku; onaj pojedinačni roj koji je na taj način izgrađivao
najbolje ćelije uz najmanji rad, sa najmanjim utroškom meda u lučenju voska,
najbolje je uspevao i prenosio svoje novostečene instinkte za ekonomisanje na
nove rojeve…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Tomas Sili, Kirk Višer, Kevin M. Pasino
Univerzitet
Kornel, Itaka, SAD, Univerzitet Kalifornija, Riversajd, SAD, Državni
Univerzitet Ohajo, SAD
12 Inteligencija pčelinjeg roja
Istražujući nezavisno, široko i simultano, stotine
pčela izvidnica vraćaju se u roj donoseći raznovrsne informacije –
izveštavajući o najboljim, osrednjim, pa čak i najlošijim lokacijama – koje se
putem njihajućeg plesa mogu podeliti sa ostalim izvidnicama. Svako otkriće o
potencijalnoj lokaciji za gnezdo slobodno se saopštava, nijedna izvidnica nije
potisnuta. Na taj način roj u potpunosti koristi sebi svojstvenu kolektivnu
prirodu da što brže okupi – često za samo nekoliko sati – izobilje alternativa
na osnovu kojih bi se vršio izbor. Što je ovaj skup veći, verovatnije je da je
u njega uključena prvoklasna lokacija. Na taj način, vidimo da je jedno od
ključnih svojstava odlučivanja roja njegova decentralizovana organizacija, čime
se obezbeđuje širok skup opcija. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Denis van Engelsdorp, Džeri Hejs Jr, Robin M.
Andervud, Džefri Petis
17 Izveštaj o
gubicima pčelinjih zajednica u SAD od jeseni 2007. do proleća 2008.
Odsek za poljoprivredu Pensilvanije,
Harisburg, SAD; Odsek za entomologiju, Pensilvanijski državni univerzitet, SAD;
Odsek za poljoprivredu Floride, Geinsvil, SAD; Ministarstvo poljoprivrede SAD,
Beltsvil, Merilend, SAD
Medonosne pčele su ključna komponenta moderne
američke poljoprivrede. Vrednost koju pčele imaju kao oprašivači u SAD
procenjuje se na više od 14 milijardi dolara, dok ekonomska vrednost
oprašivanja u celom svetu dostiže 215 milijardi dolara. Više od tri četvrtine
biljaka cvetnica moraju biti oprašene od strane neke životinje; obično nekog
insekta. Pored toga, često je potrebno više poseta polinatora kako bi se dobio
maksimum prinosa i kvaliteta voća. Velike površine pod kulturama zavisnim od
polinatora, kao što su jabuke, badem, borovnica i brusnica, zahtevaju uzgoj
polinatora kako bi se osigurali prinosi.
ogućnost seobe i uzgoja medonosnu pčelu Apis mellifera čini
idealnom za ovu svrhu. Sve u svemu, procenjuje se da direktno, ili indirektno,
jedna trećina hrane koju jedemo svoje poreklo duguje oprašivanju koje vrše
medonosne pčele. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Prof.
dr Zoran Stanimirović, Dr sc. Jevrosima Stevanović, Mr sc. Dragan Ćirković
Fakultet veterinarske medicine,
Univerzitet u Beogradu; Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede Republike
Srbije, Okrug Novi Pazar
21
Mogući uzroci kolapsa pčelinjih zajednica (CCD) III deo
(Nozemoza)
Problemi dijagnostikovanja su do skora bili jako aktuelni, ali zahvaljujući
molekularnogenetičkim metodama moguće je vrlo sigurno utvrditi koji je uzročnik
nozemoze, Nosema apis ili Nosema cerenae. Ovakve analize se rade i u
laboratoriji Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta
u Beogradu. Lečenje bi prema preporukama evropskih stručnjaka moralo biti
propraćeno detaljnom dezinfekcijom kompletne opreme i košnica, upotrebom
toplote i sirćetne kiseline. Međutim postoje mišljenja da pojava N. cerana nije
nikakva novost, te da ona postoji sve vreme u pčelinjim zajednicama evropske
medonosne pčele, ali da je došla do izražaja tek onog trenutka kada je
neprimerenom upotrebom fumagilina uništen njen konkurent N. apis, pa je „nova vrsta”,
N. ceranae zauzela upražnjenu ekološku nišu (Andrews, 2007).
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Veroljub
Umeljić
26 Prolećni razvoj
pčelinjih društava u DB i LR košnicama i korišćenje medišnih tela
Posle
izvršenog prvog detaljnog prolećnog pregleda, koji se obavlja, u zavisnosti od
vremenskih prilika, obično krajem marta - početkom aprila, treba početi sa
podsticajnim prihranjivanjem pčelinjih
društava šećernim sirupom, sa ciljem ubrzanja razvoja zajednice. Prihrana će
imati pun efekat ako u prirodi ima polena u izobilju a vreme je povoljno da ga
pčele mogu sakupljati i unositi u košnicu. Pored toga, bitno je i da noćne
temperature budu iznad +10°C. Prihranjivanje šećernim sirupom veoma povoljno će
uticati na pčele da intenzivnije sakupljaju polen. Time se u košnici stvaraju
uslovi koji podstiču maticu na sve intenzivnije polaganje jaja. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub
Umeljić
31
Korišćenje ramova građevnjaka
Kada
u košnicu, u kojoj je smešteno jače pčelinje društvo, postavimo prazan ram u
kome smo za satonošu zalepili samo traku satne osnove, široku 10 mm, pčele će u
njemu izgraditi sat, najčešće sa trutovskim ćelijama. Ram sa tako izgrađenim
satom nazivamo ram građevnjak. U košnicama sa širokoniskim ramovima koristi se
normalni ram za izradu građevnjaka. I kod košnica sa visokim ramovima, možemo,
u cilju izgradnje građevnjaka, u plodište postaviti normalni ram. Međutim,
izgradnja će biti brža ako za to koristimo poluram, u kom slučaju će pčele
graditi satove i na satonoši i na donjoj letvici rama. Iz istih razloga možemo
plodišni ram pregraditi po sredini horizontalnom letvicom. Može se koristiti i
izgrađen plodišni ram u kome odsečemo i uklonimo donju polovinu sata a u
gornjoj zadržimo polovinu sa radiličkim ćelijama. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
33
Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) Fam. Fabaceae
Bagrem
je naučno ime (Robinia) dobio po Žanu Robenu (Jean Robin, 1550-1629), vrtlaru
Henrika IV i Luja XIII u Parizu, koji je prvi, oko 1600. godine, dobavio biljku
iz Virdžinije (Amerika) i zasadio je u park u Parizu, gajeći je kao ukrasnu biljku.
Pseudoacacia (grč. pseũdos lažni, akakia akacija, omanje trnovito drvo koje raste u ist.
Africi), lažna akacija. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SVET
36 Etiopija
S
obzirom na veliki broj košnica i bogatu medonosnu floru, Etiopija je najveći prizvođač
meda i voska u Africi. Na svetskom nivou Etiopija je na četvrtom mestu po
proizvodnji voska, i deseta po proizvodnji meda. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
DOGAĐAJI
38 Prvi državni pčelarski sajam
KNJIGE
39 Veroljub Umeljić, Enciklopedija pčelarstva
NAUKA
40 Simptomi CCD-a
Poslednjih
nekoliko godina pčelari su suočeni sa neuobičajeno velikim gubicima pčelinjih
zajednica. Ova pojava nazvana je Colony Collapse Disorder (CCD). Pojam disorder
(poremećaj) koristi se zbog toga što uzrok još uvek nije otkriven. Istraživanja
upućuju na složenu kombinaciju patogena, otrova i drugih faktora. U februarskom
broju časopisa Bee Culture, grupa naučnika (Debnam, Westervelt, Bromenshenk,
Oliver) opisala je simptome koji su se javljali u periodu od godinu dana pre
pojave CCD-a zaključno sa kolapsom pčelinjih zajednica. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
42
Hranljiva vrednost polena
Svi
pčelari znaju da je polen ključni sastojak zdrave ishrane pčela – med
obezbeđuje ugljene hidrate, a polen proteine. Međutim, nisu sve vrste polena podjednako
hranljive za pčele. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
44 Pčele zujanjem smanjuju
štetu koju gusenice pričinjavaju biljkama
Oprašivanje
i biljožderstvo predstavljaju dve najvažnije ekološke i evolutivne povezanosti
između biljaka i insekata. Medonosne pčele su glavni oprašivači dok su gusenice
veoma efikasne štetočine biljaka. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
IZ
STARIH KNJIGA
Vergilije
38
Kako žive pčele ? (Georgike II deo)
…A
sad ću da opišem osobine pčela,
koje
im je dao sam Jupiter, iz zahvalnosti što su
pošle
za gromoglasnom larmom Kureta,
i
za zveketom tuča,
i
u Diktejskoj pećini nahranile nebeskog cara.
Jedino
one imaju zajedničku decu, i stanuju u
gradu
koji je svima zajednička kuća.
I
provode svoj život zaštićene večitim zakonima.
Jedino
one imaju otadžbinu i sopstvene penate.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
48 Nagradna igra
50
Pribor za sakupljanje propolisa
Osobinu
pčela da zatvaraju propolisom sve pukotine, otvore, sastave ili rastojanja na
košnicama manja od 5 mm, pčelari da postavljanjem raznih mreža i rešetki, kao i
na druge načine, izazivaju pčele da u košnicu donesu što više propolisa kojim
će popuniti novonastale male šupljine. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
In
memoriam
________________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 4 (jul 2009)
U FOKUSU
2 Lažne matice
Pčele
radilice povremeno polažu jaja u prisustvu sasvim zdrave matice. Čineći tako one
postupaju protivno interesima matice i ostatka pčelinje zajednice. Većinu jaja lažnih
matica radilice nadziračice će ukloniti, odnosno pojesti!
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
8 Više matica u jednoj
pčelinjoj zajednici
Pčelari
u Kini pronašli su način da spreče matice da se međusobno poubijaju tako što su
im otklonili mandibule (gornje vilice). Nateravši nekoliko matica da žive
zajedno, stvorili su produktivnije pčelinje zajednice za komercijalnu
eksploataciju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
12 O cvetovima crvene boje
Većina
biljaka koje oprašuju ptice imaju dve osobine: njihovi cvetovi su crvene boje i
bogati nektarom. Tradicionalno objašnje glasi da su se cvetovi, pošto je crvena
boja nevidljiva za pčele, razvili na specifičan način kako bi sprečili pčele da
iscrpe zalihe nektara bez efikasnog oprašivanja i da bi, s druge strane, bili
prijemčivi za ptice koje mogu efikasno izvršiti polinaciju. Međutim, pčele mogu
opaziti, a samim tim i posećivati crvene cvetove. Dakle, zbog čega je većina
cvetova koje oprašuju ptice crvene boje? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Saša
Čolak
18 Formiranje dvojnih
pčelinjih zajednica i korišćenje cuncokretove paše
Način
korišćenja pčelinjih društava u LR košnicama, inspirisan tehnikom pčelarenja
dvojnim društvima poznatog velepčelara Ivana Venera, koja podrazumeva
korišćenje Snelgrove pregradne daske i medišnog polunastavka. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub
Umeljić
24 Zbrinjavanje prirodnih
rojeva
Kako
postupiti kada očekujemo i želimo da se neko društvo roji, pa još imamo sreću
da budemo na pčelinjaku u trenutku izlaska roja, a on „neće“ da se smesti u
praznu vrškaru koju smo mu pripremili za stanište? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SVET
29 Ukrajina
Ukrajina
je jedna od kolevki modernog i profesionalnog pčelarenja, zahvaljujući pre svega
progresivnom delovanju čuvenog pčelara Petra I. Prokopoviča (1775-1850). Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
31 Gubici pčelinjih
zajednica u SAD (2008-2009)
U
poređenjenju sa 2006. i 2007. gubici su nešto manji, ali i dalje na vrlo
visokom nivou Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SLIKARSTVO
32 Vieroslava Svetlik
Pčele
su zaštitni znak njenih slika. Portret slikarke Vieroslave Svetlik iz Kovačice. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
APITERAPIJA
36 Iskustva nemačkih
pčelara u lečenju pčelinjim proizvodima
Jedno
od retkih istraživanja sprovedenih o terapeutskim iskustvima pčelara sa pčelinjim
proizvodima. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
38 Perko
Perko
je jednogodišnja zeljasta krmna biljka. Njegova stabljika je gola, uspravna,
jaka, sočna, slabo razgranata. Može da izraste do 2 m. Gornji listovi su goli, strelasti, sedeći,
obuhvataju stabljiku. Donji listovi su jajasti, grubo režnjeviti, sužavaju se u
dršku. Cvetovi zlatnožuti, sa četiri krunična listića. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
40 Groznica
u košnici
Larve medonosnih pčela (Apis mellifera) često
bivaju inficirane termički senzitivnom gljivicom Ascosphaera apis koja uzrokuje
oboljenje poznato pod nazivom „krečno leglo” Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
42
Učestalost alergije na pčelinji otrov među pčelarima
U Nemačkoj je sprovedeno opsežno istraživanje
o učestalosti alergije na pčelinji otrov među tamošnjim pčelarima. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
44 Latice sa
kupastim ćelijama pomažu pčelama da se okače na cvet
Da li ste se ikada zapitali koliko se
čvrsto pčela drži za cvet tokom snažnog vetra? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
45
Sekvencioniran genom patogena Nosema
ceranae
U časopisu PLoS Pathology, 5. juna 2009. grupa američkih stručnjaka objavila
je članak o sekvencioniranju genoma Nosema ceranae.Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
IZ STARIH
KNJIGA
Čitalac ne bi trebao da misli kako pčelarenje
zahteva specijalnu umešnost, veliki kapital ili puno izdržljivosti. Pčelarstvo
se može upražnjavati u različitim stepenima
48 Nagradna
igra
URADI SAM
50
Sakupljanje matičnog mleča
Tehnika
dobijanja matičnog mleča podudara se sa prvih sedam dana uzgoja matica Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
_____________________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 5 (oktobar 2009)
SA NASLOVNE STRANE
Veroljub Umeljić
2 Lučenje voska
Pčele same proizvode materijal za saće, i u tom pogledu
spadaju u samu elitu u životinjskom svetu. Vosak luče pomoću osam grupa žlezda
poređanih u parove na ventralnoj (trbušnoj) strani četiri poslednja abdomenalna
segmenta. Ova oblast, ispod koje su smeštene voštane žlezde, prepoznatljiva je
po glatkoj površini takozvanih „voštanih ogledala“. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Denis van Englsdorp, Džej D. Evans, Klod Sigerman i
saradnici
6 CCD – deskriptivna
studija
Gubici velikih razmera nisu novost za pčelarsku industriju;
još 1869. godine, u više zemalja, zabeleženo je 18 nepovezanih epizoda neobično
velike smrtnosti pčelinjih zajednica. U nekim slučajevima, opisi gubitaka pčela
bili su veoma slični CCD-u. Na primer, pojava nazvana „Majska bolest“
zabeležena je u Koloradu između 1891. i 1896. godine, kada je veliki broj
pčelinjih zajednica potpuno nestao ili u značajnoj meri oslabio tokom vrlo
kratkog perioda. Razmatrani su brojni mogući razlozi CCD-a, često sa malo ili
nimalo potkrepljujućih podataka. U pokušaju da utvrdimo potencijalni
uzrok/uzroke CCD-a, sproveli smo epizootIološko istraživanje pčelinjih
zajednica pogođenih CCD-om kao i onih koje nisu pokazivale simptome ovog
poremećaja. Tokom istraživanja postavili smo operacionalnu definiciju slučaja
koju smo verifikovali merenjima količine legla i broja odraslih pčela, kao i
prikupljanjem uzoraka odraslih pčela, saća, perge i legla radi testiranja na prisustvo
poznatih parazita (Varroa destructor, kao i parazit disajnih organa pčela,
Acarapis woodi), patogena (pčelinji virusi i Nosema), ostataka pes ticida i
sadržaj proteina, zatim genetsko poreklo i morfološka merenja. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Fredi-Džin Ričard, Dejvid Tarpi, Kristina M. Grozinger
13 Pčelama su
privlačnije matice sparene sa većim brojem trutova
Sparivanje ozbiljno utiče na fiziologiju i ponašanje matica.
Tokom vrlo kratkog perioda, u ranom odraslom stadijumu, matice se sparuju sa
više mužjaka, a nedugo potom počinju i sa polaganjem jaja. Feromonski profil
sparenih i nesparenih matica značajno se razlikuje. Feromoni regulišu mnoge
aspekte ponašanja radilica i organizacije pčelinje zajednice. Dok je potpuno
jasno da sparivanje dovodi do dramatičnih promena kod matica, nedovoljno je
poznato da broj sparivanja značajno utiče na fiziologiju matice, baš kao i na
odnose na relaciji radilica-matica. O posledicama višestrukog sparivanja na
fiziologiju ženki insekata do sada se nije mnogo pisalo. Nemoguće je tokom
sparivanja u prirodnim uslovima kontrolisati ponašanje matica. Zbog toga,
matice smo veštački oplodili – neke semenom jednog truta, a neke semenom deset
trutova – i uporedili njihovo ponašanje. Koristili smo košnice za posmatranje
kako bi nadgledali koliko matice jedne i druge grupe privlače radilice. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Josip Križ
17 Zima – pčelarevo
iskušenje
Svaki pčelar koji imalo drži do svojih pčela mora kontrolisati
prirodno opadanje varoe jer je to jedan od bitnih pokazatelja kada se mora
intervenisati. Uspešnost uništavanja varoe zavisi od osposobljenosti pčelara koji
mora pravilno da upotrebi bilo koje sredstvo za uništavanje varoe tačno prema
uputstvima proizvođača. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub Umeljić
20 Aparati Jenter i
Nicot – bitne razlike
Među pčelarima je veoma popularan aparat Jenter koji se koristi
pri uzgoju matica. Međutim, pored ovog u upotrebu sve više ulazi i Nicot aparat.
Neki pčelari ne mogu lako da se opredele koji aparat da odaberu za korišćenje,
pa često upućuju pitanja u vezi bitnih razlika između ova dva aparata. Na osnovu
višegodišnjeg iskustva u primeni oba tipa aparata, ovim napisom prikazujemo
neke njihove bitne razlike, specifičnosti i prednosti ili mane. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SVET
24 Južna Koreja
Smatra se da moderna pčelarska era korejskog pčelarstva započinje
1900. godine kada su nemački misionari u ovu dalekoistočnu azijsku zemlju preneli
zapadnu medonosnu pčelu Apis mellifera
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
TRENDOVI
26 Urbano pčelarenje
Za pčele, život u gradu donosi odgovarajuće pogodnosti.
Urbani biotope nastao je na potpuno veštački način. S druge strane, biljni svet
u gradovima mnogo je raznovrsniji od onog na selu. Od aprila pa sve do kraja
oktobra u gradu cveta veliki broj najrazličitijih biljnih vrsta. Gradski život
nudi još neke prednosti pčelama; biljke u gradovima ne tretiraju se otrovnim
pesticidima i insekticidima, što je uobičajena praksa na seoskim farmama ... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
30 Evodija (Evodia sp. Fam. Rutacae)
Cveta u julu i avgustu. Evodija je odlična letnja medonosna
biljka, koja pčelama daje nektar i polen u izobilju. Pčele je masovno posećuju
tokom čitavog dana. Dnevni unosi su preko 3 kg nektara po košnici, a ukupni
prinosi po jednom pčelinjem društvu mogu biti preko 30 kg meda. Sa 1 ha zasada
evodije pčele mogu sakupiti preko 500 kg meda. Med je svetle boje i prilično
aromatičnog ukusa. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
EKOLOGIJA
32. Koja vrsta je
najdragocenija za opstanak života na planeti?
Planktoni, slepi miševi, primati, gljive ili pčele –
nestanak koje od ovih vrsta bi najviše ugrozio život na našoj planeti? U javnoj
debati održanoj krajem prošle godine u Kraljevskom geografskom društvu u
Londonu pet eksperata iznelo je svoje predloge. Prema oceni publike
najuverljivije argumente izložio je Dr Džordž Mekgavin koji je zastupao
stanovište da su pčele najdragocenija vrsta za očuvanje života na planeti
Zemlji. Čitav događaj direktno je prenosio radio BBC 4 Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
HOBI
34 Pčele i
numizmatika
U Efesu je simbol pčele korišćen tokom veoma dugog perioda,
na raznim apoenima – od tetradrahmona do veoma malih bronzanih kovanica. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
36 Feromonski mamci
Naučnici tragaju za novim alternativnim načinima suzbijanja
varoe kojima bi se smanjila primena hemijskih sredstava. Vodeći stručnjak
Hemijskog istraživačkog centra u Gejnsvilu (Florida, SAD) Piter Til (Peter E.
A. Teal) testirao je nov pristup suzbijanju varoe pomoću lepljivih letvica
natopljenih prirodnim hemijskim mamcima – semiohemikalijama. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
37 Zakopani polen
Pojava, ili
stanje, u pčelinjem gnezdu nazvana „zakopani
(ili sahranjeni) polen“ prvi put je opisana u članku nedavno objavljenom u prestižnom
časopisu Journal of Invertebrate Pathology. Grupa autora poznatih po
istraživanju CCD-a, među kojima su Denis van Engelsdorp, Dejvid Tarpi i Džeferi
Petis, izvestila je naučnu javnost o ovom neobičnom fenomenu. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
40 Toplota cvetova privlači oprašivače
Insekti koriste
toplije cvetove kao „skloništa“, mada se događa i da tokom sakupljanja nektara
svraćaju na određene cvetove kako bi se opskrbili toplotom. Socijalne pčele,
intelektualci u svetu insekata, poseduju izvanredne saznajne sposobnosti. Na
koji način one uspevaju da izaberu toplije cvetove i prepoznaju sa velike
udaljenosti signale koje ovi emituju? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
44 Nagradna igra
Čitaoci Pčelarskog žurnala ovoga puta imaju priliku
da se kroz zabavu bolje upoznaju sa zeljastim medonosno-polenonosnim biljkama,
prepoznavajući njihove cvetove. Oni su obeleženi brojevima od 1 do 40. Čitaoci treba,
kada prepoznaju odgovarajući cvet, da njegov broj upišu ispred naziva biljke
kojoj taj cvet pripada. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
46 Solarni topionik
voska
Solarni topionik voska treba konstruisati tako da se njime
postiže maksimalno iskorišćenje solarne energije. On treba da ima mogućnost
okretanja oko vertikalne ose i promene ugla prema horizontali, pa ga treba
postavljati na specijalno postolje. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
IZ STARIH KNJIGA
48 Lorenc Langstrot, Pčelarski aksiomi
U pčelarstvu postoji nekoliko prvih principa koje svaki pčelar mora poznavati kao slova svoje azbuke... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
DOGAĐAJI
49 Apimondija 2009
Dve oblasti pčelarske nauke u kojima je ostvaren najveći
napredak, a o čemu svedoče zanimljiva predavanja održana tokom prva dva dana
kongresa, svakako jesu genetika pčela i istraživanja pčelinjeg mini-mozga. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
___________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 6 (januar 2010)
JUBILEJ
4 Dva veka Novog
pčelara
Ove godine obeležava se veliki jubilej – 200 godina od objavljivanja
prve knjige o pčelarstvu na srpskom, odnosno slaveno-serbskom jeziku, Novog
pčelara, Avrama Maksimovića.
Knjiga je štampana 1810. godine u Budimu. Za ovu knjigu autor je uspeo da okupi
353 prenumeranta, među kojima je na 10 knjiga bio pretplaćen i veliki srpski pro
svetitelj Dositej Obradović. Knjiga predstavlja prvi sistematski rad te vrste
kod nas i jednu od najboljih knjiga onog doba iz pčelarstva. Tadašnji pčelari
su Novi pčelar veoma rado primili i takoreći razgrabili, pa je Maksimović
iste godine štampao i drugo izdanje, ali pod nazivom Pčelar. Autor je, po preporuci mitropolita
Stefana Stratimirovića, iz raznih stranih pčelarskih spisa i knjiga preveo
najbolje delove primerene praktičnom pčelarenju. Novi pčelar sadrži 221 stranicu i sastoji se iz dva dela. U prvom
delu, u 15 glava, pčelarstvo je obrađeno teoretski, dok je u drugom delu, u 19
glava, izložen opis praktičnih pčelarskih radova. Knjiga se završava kraćim
prikazima osnovnih pčelarskih radova po mesecima. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ANKETA: ANALIZA
PČELARSKE SEZONE 2009
Đoko Zečević
6 Brdsko-planinsko
pčelarenje
Iako je prethodna 2008. godina bila dosta bespašna, pčelinje
zajednice su izimile dobro, sa prilično jedinki u košnicama. Gubitaka zbog
nozeme ili gladi nisam ove zime imao. Početkom marta društva su imala leglo u
proseku na po dva rama… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Mile Todorović
8 Kooperant
Apicentra
Pčelarim sa 260 standardnih LR košnica. Sezona je počela
vrlo uspešnim izimljavanjem pčelinjih društava, uz minimalne zimske gubitke, što
je obećavalo dobar razvoj. Međutim, već pri cvetanju prvih polenonosnih
biljaka, leske i jagorčevine, a nešto kasnije i drena, hladno vreme nije pčelama
dozvolilo opštenje sa okolinom. Zbog toga je došlo do stagnacije razvoja legla,
pa je njegov obim dugo iznosio u proseku tri rama…
Dušan Vorgić
9 Pogled iz
ravnice
Pčelarim 20 godina sa 73 AŽ košnice ugrađene na kamionu.
Veličina rama je 40x30 cm, koji odgovara košnici pološki. Pored toga imam i
40-50 pomoćnih društava, koja se nalaze u trodelnim pološkama. Pčelinjak zimuje
u Gardinovcima, pored Dunava, na 35 km od Novog Sada prema Beogradu. Naglašavam
da sam praktično vikend-pčelar, jer sam u stalnom radnom odnosu. Prethodne
godine (2008.) prvi put sam zazimio 25 pomoćnih društava u medištima AŽ košnica
i to je pun pogodak. Zahvaljujući tome prezimljavanje je bi lo mnogo bolje pa
su i sama društva bila jača za pašu. Samo proleće bilo je povoljno, pa su pčele
solidno iskoristile cvetanje vrbe i voća…
Franc Prezelj
10 Slovenačka
iskustva
Pčelarim sa 25-30 košnica Fararovog sistema, sa visokim
podnjačama i mrežastim dnom. Košnice se nalaze na dve lokacije u okolini
Kamnika. Bazni pčelinjak je na granici predgorja Kamniških Alpi i polja sa izrazitom
monokulturom, na kojem se gaji u najvećoj meri kukuruz. Drugi pčelinjak je
udaljen oko 2 km, u samom predgorju. Na drugom pčelinjaku držim obično 6 pčelinjih
društva a ostala su u baznom pčelinjaku. Ako ne računamo prilično velike
gubitke pčela zbog invazije varoe i drugih, još nepoznatih uzročnika, ova pčelarska
godina je počela dosta dobro. Bila je prilično dobra rana prolećna livadska paša
i vrlo bogata paša na bagremu…
Josip Križ
11 Utisci iz
Hrvatske
Pčelarim sa 160 fararovih košnica, od kojih 100 selim.
Gubitaka pčela preko zime gotovo da i nije bilo, ako napravimo poređenje sa prošlim
prolećem (2008.), kada su gubici kod
nekih pčelara bili i 50%. Kraj gde mi pčelinjak zimuje, a to je neposredna
blizina Ivanić Grada (oko 40 km istočno od Zagreba), bogat je razvojnom prolećnom
pašom. U okolini ima puno odvodnih kanala, tuda teče i reka Lonja, a ima i
dosta table zasejanih uljanom repicom. Od drvenastog bilja najzastupljenije su
sve vrste vrba, a ima dosta i leske. Od zeljastih biljaka pomenuću samo maslačak,
jer kad on procveta, onda su to nepregledna žuta polja. A kad još posluži lepo
vreme, kako je to bilo ovog proleća, onda bude veliko veselje ne samo za pčelare
već i za pčele…
Goran Mirjanić
12 Na
severozapadu Republike Srpske
Pčelinja društva na području severozapadnog dela Republike
Srpske izašla su iz zimskog perioda 2008/2009. godine dosta dobro kondiciono
spremna za početak aktivne pčelarske sezone. Po slobodnoj proceni prosečni
zimski gubici nisu bili veći od 10-15%, što je daleko manje u odnosu na period
2006-2008. godine. U pogledu prolećnog razvoja društava, isti je, zbog dosta
povoljnih vremenskih prilika, bio srednjeg do burnog intenziteta. Ovo se
posebno odnosi na period cvetanja voćnih vrsta, koje predstavljaju i glavnu pašu
u ovom periodu. S obzirom da pčelarimo na priobalnom području reke Save sa
jedne strane, omeđenom Kozarom sa druge strane, možemo istaći da je u
poslednjih nekoliko godina, glavna paša na našem području bagremac (Amorpha
fruticosa L.)…
Milan Lj. Isidorović
13 Pčelarenje
na crnogorskom primorju
Živim i pčelarim u malom crnogorskom primorskom mestu
Sutomoru. Imam 200 društava u LR košnicama. Dva pčelinjaka su na obroncima
planine Sozine, a treći je u ravnici, takoreći na ivici naselja, u neposrednoj
blizini morske obale. Pčelarenje na primorju je po mnogo čemu specifično. Izimljavanje
pčelinjih društava je relativno lako, jer nema dugotrajnih i niskih
temperatura, štaviše pčele mogu cele zime veoma često da izleću. To im omogućavaju
vedri i sunčani dani sa mediteranskom klimom… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
14 Višematične
zajednice – kineska iskustva (I deo)
U prirodnim okolnostima, ukoliko se nekoliko matica sretne –
što se inače i događa jer se najčešće više matica istovremeno izvodi iz matičnjaka,
ili, kada strana matica dospe u zajednicu nakon spajanja više društava – one po
pravilu stupaju u okršaj za reproduktivnu dominaciju koji se završava tek kada
jedna od njih preuzme monopol na stvaranje potomstva u zajednici. Matice se
hvataju u koštac pomoću svojih nožica i mandibula. Ubadanje je uobičajeni uzrok
smrti, a ono može biti uspešno izvedeno jedino ako se matica svojim mandubulama
dobro osloni na suparnicu. Pčele radilice, takođe, na razne načine mogu učestvovati
u eliminaciji prekobrojnih matica; mogu uništavati matičnjake, zatim,
imobilisati i uklubiti matice, ili se umešati u borbu između matica preko takozvanog
vibracionog signala. U prirodnim okolnostima, tokom tihe smene, ili u vreme
rojenja, u jednoj zajednici može biti prisutno više matica. Ipak, ovakvo stanje
nije trajno – pre ili kasnije, jedna matica preuzeće do minaciju dok će ostale
biti eliminisane. Prema tome, da bi se formirala višematična pčelinja zajednica
neophodno je na neki način fizički razdvojiti matice i tako sprečiti njihov
fizički okršaj. Kineski stručnjaci razvili su posebne metode pčelarenja sa višematičnim
zajednicama koje su nedavno publikovali u nekoliko članaka objavljenih u
poznatim svetskim časopisima Journal of Apicultural Reasearch i PloS
One. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Liza Gros
18 Novi pogled
na ples pčela
Novi rezultati ukazuju da miris
njihajućeg plesa služi kao atrakant i za medonosne pčele. Karakterističan miris
plesačice koriste kako bi sebe prikazale kao uspešne sakupljačice i na taj način
privukle pažnju što većeg broja ukućanki usredsređenih na detalje plesova
sakupljačica koji govore o lokacijama bogatim nektarom i polenom. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Zoran Stanimirović
20 Energetski
stres izazvan infekcijom Nosema ceranae
Usled zavisnosti od
energije svojih domaćina, koja im je potrebna za razmnožavanje, paraziti mogu kod
njih prouzrokovati značajan energetski stres. Energetski zahtevi prema domaćinu
veći su u slučajevima kada je odnos parazit-domaćin manje ko-evoluirao. Viša
virulenca patogena Nosema ceranae koja izaziva visoku smrtnost kod svog
novog domaćina – medonosne pčele Apis mellifera – bazirana je na sličnom
mehanizmu. Novootkrivena vrsta nozeme nedavno je preskočila domaćina azijsku pčelu
Apis cerana i došla do evropske pčele Apis mellifera. Nova
vrsta nameće energetski zahtev domaćinu, izazivajući kod njega pojačanu glad…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ZANIMLJIVOSTI
23 Prirodna
pojava antibiotika u medu
Tokom 2003. godine u Evropsku uniju su stigle dve pošiljke
meda iz Zambije u kojem je pronađena mala količina streptomicina. Prema definiciji
iz Codex Alimentarius-a, med ne sme sadržati nikakve antibiotike. Važeći
propisi u Evropskoj uniji, zabranjuju upotrebu streptomicina, tetraciklina i
penicilina u pčelarstvu. Uveženi med sakupili su pčelari koji žive i rade u
regiji prekrivenoj gustim šumama na severozapadu Zambije. Med je izvađen iz
tradicionalnih lokalnih cilindričnih košnica napravljenih od kore drveta, okačenih
na visoko drveće u šumama miomba. U ovoj regiji nije zabeležen slučaj
pojave neke bolesti, a pčelari niti imaju sredstava, niti mogućnosti, a ni
potrebe da koriste antibiotike u pčelarstvu. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Veroljub Umeljić
24 Izimljavanje
pčelinjih društava
Pod izimljavanjem
pčelinjih društava podrazumevamo period vremena i aktivnosti pčelinjih društava
i pčelara od ponovne pojave legla pa zaključno sa prvim detaljnim prolećnim
pregledom. Možda je najlogičnije posmatrati život pčelinje zajednice od početka
kalendarske godine, ili nešto malo ranije, od kraja decembra, zato što tada
matica, posle prethodne pauze, počinje ponovo da polaže jaja. Posmatrajući od
ove tačke, suština života pčelinjeg društva u prirodnom staništu, u najkraćem,
sastoji se u „nastojanju“ pčela da što pre obnove i maksimalno uvećaju snagu
svoje zajednice, da što uspešnije iskoriste nastupajuću nektarsko polensku pašu
i nagomilaju veliku rezervu hrane, što sve skupa stvara uslove da se što pre
razroje. Pojava rojevog nagona i sam čin rojenja je najprirodnija osobina
pčela, jer predstavlja razmnožavanje pčelinjih društava. Rano rojenje je bitno,
jer time pčele roju „ostavljaju“ dovoljno vremena da u praznom staništu izgradi
gnezdo…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Majk Harvi
30 Kerkhofova
košnica
Objasniću ovde nešto više o tome kako izgleda Kerkhofova košnica.
U suštini, to je modernizovana verzija Langstrotove košnice koju svi veoma dobro
poznajemo. Ova košnica sadrži sve standardne delove kao i ostale košnice. Isti
ramovi koji se koriste u Kerkhofovoj koriste se i u Langstrotovoj košnici. Podnjača
je prilično jednostavna. Velika platform sa dva otvora i rampa za pčele kako bi
lakše došle do ramova. Na bočnim stranama podnjače nalaze se zaklonjeni otvori
za ventilaciju. Iznad podnjače nalaze se dve pregrade sa po tri plodišna tela –
ukupno šest. S prednje strane svakog plodišnog nastavka nalazi se mali otvor kroz koji radilice mogu da ulaze
i izlaze. Dve vertikale sa plodišnim nastavcima nalaze se jedna pored druge,
ali su ulazi u košnice okrenuti u suprotnim smerovima… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
SVET
34 Kalifornija:
Oprašivanje badema
Svake godine početkom februara u Kaliforniji se organizuje
najmasovnije oprašivanje na planeti – polinacija badema. Kalifornijski pčelari
uzgajaju „svega“ oko 350.000 pčelinjih zajednica, što nije ni približno
dovoljno za oprašivanje badema koje iziskuje oko 1.500.000 društava. Zbog toga
se pčele dovoze iz svih delova SAD, pa čak i iz Australije. Tokom januara
košnice su zatrpane naslagama snega, populacija pčela je na najnižem nivou u
celoj sezoni, a matica gotovo da uopšte ne polaže jaja. Pravi izazov predstavlja
utovar na šlepere i transport košnica po snegom zavejanim putevima na nekoliko
hiljada kilometara udaljenu lokaciju… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
38 Dren (Cornus mas L.)
Zimski period, kada vremenske prilike dozvole a tlo nije
zaleđeno, treba iskoristiti za sađenje raznih medonosnopolenonosnih drvenastih
i višegodišnjih zeljastih biljaka u blizini pčelinjaka. Pored drugih, za pčele korisnih
biljaka, treba saditi i mladice drena. Dren je višestruko korisna biljka koja
pčelama još u toku zimskog perioda nudi nektar i polen. Plodovi su jestivi i
veoma zdravi za ljudsku upotrebu, a veoma tvrdo i žilavo drvo koristi se u
različite svrhe… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
HOBI
40 Pčele i
numizmatika (II deo)
U širi domen numizmatike spada i medaljerstvo, oblast koja
se bavi izučavanjem medalja. Medalja
(ital. medaglia, fr. medaille, lat. metallum) je pločica kružnog oblika od
metala (zlato, srebro, bronza, olovo, legure), umetnički proizvod počasnog, memorijalnog
ili jubilarnog karaktera. Liči na novac, ali ne služi novčanom prometu. Spada u oblasti
primenjenih umetnosti: vajarstvo, sitna plastika, medaljarstvo. U širem
značenju medalja je odlikovanje za vojne i građanske zasluge, nagrada za umetnička,
naučna i sportska dostignuća. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
42 Visoka
zaraženost varoom utiče na pojavu tihe smene matica
Tiha smena
predstavlja prirodni proces zamene matice u pčelinjoj zajednici. Međutim, ukoliko
pčelinje zajednice izvrše tihu smenu matice koju je društvu dodao pčelar,
oslabiće privremeno i neće moći pravovremeno da iskoriste nastupajuću pčelinju
pašu. U poslednje vreme mnogi pčelari u SAD žale se da je stopa tihe smene ubrzo
nakon dodavanja matice znatno veća nego prošlih godina. Poznati naučnici Robin
Kargel (Robin A. Cargel) i Tomas Rinderer (Thomas E. Rinderer) sumnjaju da je
visoka zaraženost varoom uzrok ovog sve učestalijeg problema. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
44 Talasanje
pčela
U jednom nedavno
objavljenom radu istraživači sa Univerziteta Grac (Austrija) i Kraljevskog botaničkog
vrta (Velika Britanija) saopštili su da neobično treperenje – sposobnost brze
komunikacije među džinovskim pčelama – služi kao odbrambeni mehanizam protiv
stršljenova. Ovakvo ponašanje veoma podseća na meksičke talase, karakterističan način navijanja, prvi put viđen
1986. godine na svetskom fudbalskom prvenstvu u Meksiku.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAGRADNA IGRA
46 Upoznajte
košnice (I deo)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
48 Držač
kalema
Prilikom ožičavanja ramova pocinkovanom ili prohromskom žicom
često dolazi do nekontrolisanog odmotavanja žice sa kalema. Ovaj problem možemo
lako da rešimo korišćenjem držača kalema žice, koga možemo sami da napravimo…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
_______________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 7 (april 2010)
AUTORSKI ČLANCI
Tomas Sili
4 Sakupljanje vode
Kao i svim drugim živim
sistemima, i kolonijama medonosnih pčela voda je neophodna da bi opstale. Voda
je potrebna ne samo da bi se sprečila dehidracija odraslih pčela, već i za
pripremu hrana za leglo i rashlađivanje košnica tokom vrelih dana. Često se dešava
da se potrebe pčelinje zajednice zadovolje vodom koju izletnice sakupe usputno,
prikupljajući nektar koji u sebi sadrži puno vode. Ipak, ponekad jedan deo
izletnica mora ciljano da sakuplja vodu iz potoka, bara i drugih vlažnih mesta.
Ovo se dešava ili u bespašnim periodima, kada je unos nektara veoma mali, ili
kada je temperature u pčelinjem gnezdu povišena, što pčele nužno navodi da
raspršuju vodu kako bi rashladile košnicu. Prema tome, potrebe pčela za vodom
su veoma promenljive i ne iznenađuje što pčelinja zajednica poseduje elegantne
mehanizme za kontrolisanje sakupljanja vode. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ivan Umeljić
8 Pčelinja zajednica
kao superorganizam
Ničeova tvrdnja da je ludilo
retkost kada su u pitanju pojedinci, ali da po pravilu karakteriše grupe ne
važi za pčele. Tokom procesa reprodukcije pčelinje zajednice – rojenja,
nekoliko hiljada jedinki donosi grupnu odluku o lokaciji budućeg staništa. Po
pravilu ta odluka je uvek ispravna. Kao da ju je doneo jedan jedinstveni
organizam. Jedan od najpoznatijih bihevioralnih biologa današnjice Jirgen Tac,
u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Buzz about Bees: Biology of
Superorganism (Springer, 2008) iznosi tezu o pčelinjoj zajednici kao
superorganizmu. Pojam „superorganizam”nije novijeg datuma (lat. super –
iznad, grč. organon – oruđe), a njegova istorija je pomalo komplikovana.
Skovao ga je 1911. godine američki entomolog Vilijam Morton Viler, koji se
intenzivno bavio proučavanjem zajednica socijalnih insekata. Prema Vileru,
svaki socijalni insekt (mrav, pčela, termit ili osa) jeste ćelija koja pripada
nekom telu, odnosno organima koji „obavljaju” određene funkcije u organizmu. Zanimljivo
da je pedeset godina pre Vilera nemački pčelar i stolar Johan Mering izneo sličnu
tezu o analogiji pčelinje zajednice sa složenijim organizmima: pčelinja
zajednica je pojedinačno „biće“ ekvivalentno nekoj životinji – kičmenjaku, gde
sterilne pčele radilice predstavljaju organe neophodne za održavanje i varenje,
dok matica i trutovi reprezentuju ženski i muški polni organ… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Predrag Janković
14 Posledice
savremenog pčelarenja
Većinu negativnih
posledica koje proističu iz pčelarevih pogrešnih radnji, pčele mogu u dobroj
meri ublažiti. Međutim, ukoliko pčelinja zajednica živi pod stalnim opterećenjem
i ako nema dovoljno onoga čime bi raspolagala živeći u prirodnom staništu, na
prvom mestu dovoljno prirodne hrane, teško je očekivati povoljan rezultat, ma
koliko ga mi želeli. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub Umeljić
16 O medištu
U prvoj srpskoj knjizi o pčelarstvu, autora Avrama Maksimovića
(1772- 1845), štampanoj tačno pre dva veka, na 168. strani piše između ostalog:
…pčele nikada meda u tolikoj količini sakupljale ne bi, da im u zimu potreban
nije…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Miloš Milosavljević
18 Rojenje
Mogao sam da se
opkladim da je moja vrškara, prva u redu, ušla u rojevno stanje. A i pošten da budem,
nadao sam joj se. Posmatrao sam je danima. Svakodnevno, negde oko podneva,
rojevi mladih pčela veselo su se razigravali ispred ulaza u košnicu.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
22 Hronologija
leta pčelinjeg roja
Satnica događaja
tokom leta pčelinjeg roja kao i potonjeg ulaska u novo gnezdo. Kako u periodu
od 30 minuta, roj od približno 11.000 pčela napušta grozd, leti 580 metara i u
potpunosti pređe u novo stanište.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Dejan Milošević
23 Tehnika
pčelarenja AŽ košnicama
Košnice selim na više paša, koristim dve bagremove paše -
prvu u Pomoravlju, drugu na Homolju, gde jedan deo pčelinjaka ostaje na
livadskoj paši. Naredna je u Podunavlju, na bagremcu, zatim sledi lipova paša
na Fruškoj gori, a medonosnu sezonu završavam u Banatu na suncokretu. Ovom
prilikom vam predstavljam moj profesionalni način rada AŽ košnicama, gde samo
jedan pčelar vodi brigu o velikom broju pčelinjih zajednica, s tim što je cela
porodica uključena u prateće poslove, kao što su, seoba pčela i vrcanje meda. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
APITERAPIJA
Franc Šivic
26 Međunardni
forum o apiterapiji u Sloveniji
Za razliku od dosadašnja dva foruma, odlučili smo da naučni
deo treba da prati i velika međunarodna pčelarska izložba, zatim razni
paralelni događaji, radionice i okrugli stolovi, kao i posete oglednim
slovenačkim pčelinjacima. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
Asiss. mr Aleksandar Uzunov, prof. dr Hrisula Kiprijanovska,
prof. dr Sreten Andonov
30 Zajednički
Evropski protokol za sprovođenje performans testa kod medonosnih pčela
Prošle su skoro četiri decenije
(1972) od sastanka u Lincu (Austrija), kada su po prvi put na međunarodnom
nivou po preporuci Apimondije, postavljene osnove protokola za testiranje
ponašanja medonosnih pčela u cilju njihove selekcije. Osnovni protokol iz Linca
bio je pretežno fokusiran na sledeće parametre ili karakteristike pčelinjih
zajednica, koje su novim protokolom najvećim delom redefinisane: jačina
pčelinje zajednice u jesen, prolećni razvoj, rojidbeni nagon, ponašanje pčela
na saću (mirnoća na saću) i temperament (odbrambeno ponašanje). Pored ovih
osnovnih karakteristika prvobitni protokol je predlagao i sleđenje ostalih
parametara koji bi mogli da budu sastavni deo specijalnih odgajivačkih programa
za medonosne pčele. Radna grupa IV, kao deo COLOSS projekta, odgovorna je za
revidiranje starog protokola. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
34 Višematične
zajednice – kineska iskustva (II deo)
Nedavno je grupa kineskih naučnika u prestižnim međunarodnim
naučnim časopisima Journal of Apicultural Reasearch i PloS One publikovala
seriju članaka o višematičnom pčelarenju, u kojima se po prvi put javno iznose
neki detalji o ovoj zanimljivoj pčelarskoj temi. Oni preporučuju uzgajanje višematičnih
zajednica kao pomoćnih društava koja će indirektno poboljšati prinose na
čitavom pčelinjaku. Već više od deset godina, u Kini se ovakve zajednice sa
više matica koriste da bi se ubrzao prolećni razvoj proizvodnih društava pred
glavne pčelinje paše, ali i za održavanje brojnosti pčelinjih zajednica tokom
čitave godine. Višematične zajednice se mogu koristiti i kao pomoćna društva za
dobijanje larvica u procesu proizvodnje matičnog mleča. Pored toga, mogu poslužiti
i kao banka matica. Konačno, mogu se koristiti i za formiranje paketnih rojeva.
Kineski stručnjaci smatraju da prednosti koje donosi pčelarenje višematičnim
zajednicama, pretežu nad velikim naporom koji treba uložiti u njihovo
održavanje. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
38 Žalfija
Žalfija spada u najmedonosnije biljke. Pored toga ona
predstavlja jednu od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Njen naučni
naziv potiče od latinske reči salvare,
što znači spasiti, izlečiti. Na osnovu naučnog naziva je za ovu biljku kod nas
izveden narodni naziv žalfija. U Crnoj gori i Hercegovini ovu biljku nazivaju
najčešće pelim ili pelin, u srednjoj Dalmaciji kadulja, a u istočnoj Srbiji kalaver i kaloper. Pored navedenih, u narodu se koristi još mnogo drugih
naziva. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
FILM
40 Med
Na nedavno završenom Berlinskom filmskom festivalu, nagradu
Zlatni medved za najbolje filmsko ostvarenje osvojio je turski film Med. Treći
deo filmske trilogije turskog reditelja Semija Kaplanoglua (1963), sa izuzetnim
glumačkim ostvarenjem sedmogodišnjeg dečaka Bore Atlasa (2002) i izvanrednom
kamerom Barisa Ozbicera, prati budućeg pesnika Jusufa kao šestogodišnjaka koji
upoznaje surovu realnost prirode kada njegov otac, pčelar, nestane u šumi. Film
je premijerno prikazan 16. februara u Berlinu. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
KNJIGE
Ivan Tucaković, Josip Križ, Milanko Barać
41 Pčelarski radovi po mjesecima
Kako raditi sa velikim brojem košnica? Kada „probuditi pčele“? Koliko
je važna organizovana borba protiv varoe? Kako prekinuti rojevno stanje pre
glavne paše? Kako uspešno dodati maticu? Koje su karakteristike zimovanja
slabih zajednica? Ovo su samo neke od tematskih odrednica knjige Pčelarski
radovi po mjesecima trojice autora, Josipa Križa, Ivana Tucakovića i Milanka
Baraća. Napisani jasnim i prijemčivim stilom Pčelarski radovi po mjesecima
predstavljaju primamljivo pčelarsko štivo ispričano iz ugla iskusnih pčelara
različitih generacija. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
POŠTA
42 Pismo
profesora Krivcova i Lebedeva Pčelarskom žurnalu
Poštovane kolege, Pčelarska javnost Rusije je sa velikom
pažnjom ispratila izdavanje nove stručne periodične publikacije na srpskom
jeziku Pčelarski žurnal. Po svom sadržaju, grafici i ilustrovanom materijalu
časopis ima pravo da pretenduje na mesto jednog od najboljih u savremenoj
periodici o pčelarstvu. Materijal koji se u njemu objavljuje bira se tako da bude
aktuelan i interesantan kako pčelarima praktičarima, tako i široj čitalačkoj
publici iz oblasti biologije, patologije, botanike, istorije, apiterapije i
drugih oblasti povezanih sa pčelarstvom. Pleni konciznost, sadržajnost i
profesionalizam u izlaganju. U časopisu se našlo mesta i za korisnu razonodu.
Oduševljavaju ilustracije koje prate tekstualni materijal, a koje na veoma
prefinjen način prenose ono raspoloženje, koje se može videti u stvarnom životu
medonosnih pčela. Objavljeni prevodi članaka poznatih svetskih naučnika, takođe doprinose ugledu časopisa. Ruski
pčelari i predstavnici pčelarske nauke zahvaljuju čitavom izdavačkom kolektivu
koji radi na časopisu Pčelarski žurnal, za brižan rad, ispunjen ljubavlju za
dobrobit pčelarstva. Želimo mnogo uspeha Pčelarskom žurnalu!
Prof. dr N. I. Krivcov, Direktor Naučnoistraživačkog instituta za
pčelarstvo, Akademik Ruske poljoprivredne akademije
Prof. dr V. I. Lebedev, Zamenik direktora Naučnoistraživačkog
instituta za pčelarstvo
DOGAĐAJI
43 Državni
sajam pčelarstva
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
HOBI
44 Pčele i
numizmatika (III deo)
Kroz čitavu ljudsku istoriju košnica se pominje kao metafora
savršeno složnog i produktivnog društva. Ono što je posebno zanimljivo jeste da
je, kao politički simbol, u podjednakoj meri predstavljala najrazličitije
ideologije, od miroljubivih, preko reakcionarnih, sve do onih ratobornih. Za političkog
teoretičara Mendevila košnica oličava neku vrstu monarhije… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAGRADNA IGRA
46 Upoznajte
košnice (II deo)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
48 Pčelarska
korpa
Na početku smo aktivne pčelarske
sezone u toku koje su česti pregledi pčelinjih društava. Prilikom pregleda
koriste se razna pomagala i sitan pribor, za čije će smeštanje i nošenje
korisno poslužiti pčelarska korpa, koju možemo sami da napravimo. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
_________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 8 (jul 2010)
PROZA
Zlatko Pangarić
4 Pčelar
Upoznao sam stolare, kovače, paore, dakle, ljude koje je
njihov zanat, njihov posao, do te mere zaokupio/okupirao da gotovo sve (i život
i smrt, i Boga i politiku) tumače iz te njihove „majstorske“ perspektive. U
svakom zanatu se stiče logika, znanje i iskustvo koje je jedinstveno, koje se
ne može nigde pročitati, koje se ne može samo usvojiti, nabubati napamet. Da bi
se iskovala potkovica i potkovao konj – e, to se ne može rangirati i ugurati u
stupnjeve školskog sistema! (Važi ovo, naravno, i za Pisce!) Znam pčelare vrlo
dobro jer sam i sam pčelario nekih pet godina. To je poseban soj i skup ljudi. Možda
više od svih drugih zanimanja važi ono da zanimanje bira ljude a ne ljudi
zanimanje. Hoću reći da se retko ko „slučajno“ zaputio u tu avanturu. Mnogi
pčelari nasleđuju porodični posao, ili su u nekim prijateljskim, ili rodbinskim
odnosima sa pčelarima. Neće čoveku pući u glavi jednog dana: „Postaću pčelar!“
Ima tu uvek neke predistorije i neke inicijacije. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PIĆA
Ilija Malović
6 Najslađe
piće američkog juga
Tradicija pravljenja likera na bazi meda, duga je skoro
koliko i tradicija proizvodnje burbona. Idealni uslovi za proizvodnju ovog
kvalitetnog pića u velikoj meri poklapaju se sa uslovima neophodnim za uspešno
pčelarenje. Još početkom XIX veka u južnim američkim državama pravile su se dve
vrste likera: na bazi meda i na bazi nane. Posle dvovekovne prakse spravljanja likera
(i ne samo likera) u domovima farmera Kentakija, nekoliko najpoznatijih
destilerija iz čuvenog burbonskog Blue Grass regiona poslednjih godina je
odlučilo da na tržište izbaci prve komercijalne medne likere na bazi burbona. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
FOTOREPORTAŽA
8 Kraj
semestra
Filantropija, zadužbinarstvo i pomoć zajednici od strane
imućnijih građana i preduzeća nije nepoznata srpskoj tradiciji. Poslednjih godina
za ovakvu vrstu ponašanja i delovanja koristi se termin društveno odgovorno poslovanje.
Verovatno da u pčelarskoj branši ne postoji bolji primer društveno odgovornog
poslovanja od firme Zlatna pčela iz Rače Kragujevačke, jednog od vodećih prerađivača voska i proizvođača
satnih osnova na tržištu Srbije i zemalja u okruženju. Tokom poslednje dve
decenije firma i njen vlasnik Radoslav Stepanović nesebično su pomagali razvoj
pčelarstva u Srbiji, između ostalog i
kroz podršku organizovanju edukativnih pčelarskih skupova, predavanja i izložbi. Višegodišnju uspešnu saradnju Zlatna
pčela ostvaruje i sa Fakultetom veterinarske medicine iz Beograda.
Pružajući podršku ovoj naučnoj i visokoškolskoj instituciji firma aktivno doprinosi
nauci i obrazovanju. Svake godine profesor Zoran Stanimirović, šef Katedre za
biologiju i professor Pčelarstva na Fakultetu veterinarske medicine vodi svoje
studente u Raču na praktičnu nastavu. Tako je i krajem maja ove godine 70 studenata
posetilo pogone i pčelinjake Zlatne pčele…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
10 Nektar (I
deo)
Izuzetno veliki broj životinja konzumira nektar. Za mnoge
organizme, ova bogata i lako dostupna hrana servirana u atraktivnom „pakovanju“
predstavlja glavni izvor energije. Raspon konzumenata pruža se od glavnih
oprašivača, insekata i ptica, kojima je nektar osnovna hrana pa sve do nekih
vrsta sisara koje se njime hrane povremeno i u određenim prilikama. Većina njih
leti, pa šećere iz nektara koristi kao pogonsko gorivo. Može se slobodno reći da je nektar
nezaobilazna i sveprisutna hrana na Zemlji. Da bi neka biljka privukla „pravog“
oprašivača neophodno je da na odgovarajući način bude „dizajnirana“, ali i da
njen nektar bude prilagođen njegovim energetskim i nutritivnim potrebama. Stoga
i ne čudi što se od biljke do biljke mogu uočiti velika odstupanja u količini
nektara, zatim njegovoj koncentraciji, hemijskom sastavu i period lučenja. Tako
je i dnevna proizvodnja šećera po cvetu neke biljke blisko povezana sa telesnom
masom i energetskim potrebama oprašivača. Posebno su zahtevni oni oprašivači
koji su endotermični (aktivno proizvode toplotu), ili oni kod kojih je sam čin
sakupljanja energetski skup proces tokom kojeg moraju neprestano da lete.
Energija koju životinje dobijaju iz nektara mora da bude veća od one koju su
utrošile da bi ga pronašle, konzumirale i otišle do narednog cveta. Opšte je
prihvaćeno stanovište da takmičenje oko oprašivača deluje kao faktor selekcije u
proizvodnji nektara. Naime, cvetovi treba da proizvedu dovoljno nektara da bi
privukli oprašivače, ali ne toliko da oni zbog sitosti „izgube volju“ da se
premeste do druge biljke. Drugim rečima, treba da ih drže „gladnima, ali
lojalnima“… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
15 Bolest
ostrva Vajt
Poslednjih decenija
u Evropi i Severnoj Americi broj gajenih pčelinjih zajednica značajno je opao.
U SAD je od 5,9 miliona zajednica (koliko je bilo 1947. godine) ostalo samo 2,3
miliona (2008. godine). Od 21 miliona košnica koliko je u Evropi bilo 1970. godine
danas je ostalo oko 15,5 miliona. Nekoliko uglednih svetskih časopisa između ostalih
Journal of Apicultural Reasearch i Journal of Inverterbrate Pathology
objavili su specijalna izdanja posvećena gubicima pčelinjih zajednica u
svetu. Mnogi autori porede CCD sa pojavom Bolesti ostrva Vajt usled koje je,
početkom 20. veka, sa ovog malog britanskog ostrva nestala skoro celokupna
pčelinja populacija…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Anton Štabentejner, Helmut Kovač, Robert Brodšnejder
16 Termoregulacija
u pčelinjoj zajednici
Mlade pčele nisu sposobne da
regulišu temperature i ne mogu sebi da obezbede dovoljno toplote. Zbog toga je
kod nešto starijih pčela radilica usavršeno zagrevanje legla. Termičko ponašanje
ostvaruje se kao povratna reakcija na hemijske stimuluse i fizička svojstava
legla. Za pčele koje aktivno vrše zagrevanje, poklopljene ćelije privlačnije su
od otvorenih. Ukoliko je košnica u opasnosti da bude pregrejana, pčele će je rashlađivati
lepezanjem, a sakupljenu vodu raspršiće po saću... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Franc Šivic
20 Pčelarstvo
kao način života
Na južnoj strani Alpa, između italijanske Furlanije i
hrvatske Slavonije, leži Slovenija – država dobrih pčelara. Spada među najmanje
države Evrope. Ima stanovnika kao i Minhen, nešto manje od 2 miliona. Pčelara
je oko 8.000. Kratak račun nam pokazuje da na svakih 1.000 stanovnika ima 4
pčelara, što govori da su Slovenci pravi pčelarski narod… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Veroljub Umeljić
26 Zamena i
dodavanje matica
Zamenu matice vršimo kada iz bilo kog razloga nismo
zadovoljni postojećom maticom. Na primer, kada je u pitanju starija matica,
koja slabijim intenzitetom polaže jaja, ili, recimo, polaže previše trutovskih
jaja. Ako su u nekom društvu pčele izrazito agresivne, zamenom matice rešićemo
taj problem. Kada je u pitanju matica sa fizičkim nedostacima (ukočena noga,
deformisana krila), ili u slučaju da matica nije oplođena ili iz drugih razloga
polaže samo trutovska jaja, takođe je treba zameniti. Pri pojavi nekih bolesti
(npr. krečno leglo) stanje će se popraviti zamenom matice, itd. Dodavanje
matica vrši se i novoformiranim rojevima, zatim kada iz društva iz bilo kog
razloga nestane matica: ako se nije vratila sa sparivanja, ili je prignječena
prilikom pregleda ili pomeranja ramova, ili su je pčele uklubile zbog
uznemiravanja ili tretiranja hemijskim preparatima… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
30 Priprema
pčelinjih zajednica za zimu
Već početkom avgusta treba
početi pripreme za zazimljavanje pčelinjih društava. Od kvaliteta i blagovremenosti obavljanja poslova zavisiće
uspešnost prezimljavanja i ranoprolećnog razvoja pčelinjih društava. Osnovne
aktivnosti na pripremi pčelinjih društava za zazimljavanje odnose se na
kontrolu zaliha hrane i, po potrebi, njenu dopunu, kao i na zamenu starih i
loših matica, svođenje košnica na plodišni prostor i optimalni broj ramova u
njemu, i tretman pčela protiv varoe… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Miloš Milosavljević
34 Puštanje
drugog i trećeg roja
Od izlaska prvog do puštanja, za ovu sezonu poslednjeg,
trećeg roja prošlo je ukupno dvanaest dana. Ako se ima u vidu da je osam dana
pre roja prvaka društvo znatno redukovalo sve aktivnosti, pa i investiranje u
nove naraštaje, ne čudi slabije izvođenje novih pčela. Nekada velike površine
zatvorenog legla sada su samo sablasno prazne čaure saća, što za posledicu ima
odustajanje od daljeg negovanja nagona za prirodnom podelom. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
38 Cigansko
perje (Asclepias syriaca L.)
Cigansko perje se svrstava među najmedonosnije biljke koje
pčelama daju i polen. To je višegodišnja zeljasta biljka, čija visina može da
bude i preko 2 m. Poreklom je iz Severne Amerike. Stabljika je uspravna,
jednostavna ili malo granata, dlakava. Listovi na kratkim lisnim drškama su
debeli, mesnati i izduženo eliptični, a na vrhu kratko zašiljeni. Cvetovi su
bledoružičasti i sitni, sakupljeni po 50-60 u štitaste cvasti, koje su smeštene
u pazuhu listova, prvenstveno u gornjem delu stabljike. Na jednom stablu može
se naći preko 10 cvasti. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
40 Zbog čega
orhideje imitiraju alarmni feromon pčela?
Familija Orhideja sa oko 19.500 vrsta jedna je od najvećih u
biljnom carstvu (nabliži „rival“ je familija Asteraceae sa oko 23.000 vrsta).
Poznata je po velikoj raznovsnosti cvetova i veoma „lukavim“ strategijama za
privlačenje oprašivača. Veliko interesovanje za oprašivanja orhideja datira još
iz vremena Čarlsa Darvina, koji je ovoj temi čak posvetio jednu svoju knjigu.
Svakako najfascinantniji aspekt biologije oprašivanja orhideja jeste takozvana
„obmana“ koju je 1793. godine otkrio Sprengel. Utvrđeno je da neke orhideje
uspešno privlače oprašivače iako nikada ne izlučuju nektar. Naime, one ih
obmanjuju na dva načina: imitirajući „nagradu“ u vidu hrane i podražavanjem
seksualnih signala (feromoni privlačenja i sl.). Imitiranje prisustva hrane
razvijeno je u različitim grupama skrivenosemenica, ali je najčešće ograničeno
na samo nekoliko vrsta po familiji. Međutim, procenjuje se da čak jedna trećina
od ukupnog broja vrsta orhideja pomoću raznih signala imitira prisustvo hrane,
a da dodatnih 400 vrsta, podražava seksualne signale koje insekti emituju u
vreme sparivanja… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
41 Prisustvo
makedonske rase pčela Apis mellifera macedonica u Srbiji
Rezultati mitohondrijalne DNK analize koju su obavili naši
poznati stručnjaci sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu pokazali su da
je makedonska rasa pčela Apis mellifera
macedonica rasprostranjena na širem području južne, jugozapadne i istočne
Srbije. Ovde vam prenosimo najzanimljivije detalje iz rada objavljenog u ruskom
naučnom časopisu Russian Journal of
Genetics.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
42 Kako pčele
manevrišu pri sletanju?
Iako je sletanje jedna od ključnih etapa leta pčela, do
nedavno je veoma malo privlačilo pažnju naučnika. U januarskom izdanju poznatog
naučnog časopisa Journal of Experimental Biology, objavljeni su rezultati jednog od
retkih istraživanja ove vrste. Naučnici predvođeni Mandijamom Šrinivasanom i
Karlom Evanđelistom snimili su pomoću specijalnih kamera poslednje trenutke
čina sletanja medonosnih pčela (Apis mellifera) i došli do zanimljivih otkrića. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAGRADNA IGRA
44 Ličnosti iz
istorije pčelarstva (I deo)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
46 Snelgrova
daska
Snelgrovu pregradnu dasku sačinjavaju horizontalna daska i
drveni ram u koji se ona ugrađuje. Ram ima iste spoljne i unutrašnje dimenzije
kao i tela košnica koje koristimo. Visina rama zavisi od materijala od koga se
daska izrađuje. Ako je pregradna daska izrađena od šper-ploče debljine 5 mm,
onda će visina rama iznositi 35 mm, a ako je od daske debljine 10 mm, onda će
visina biti 40 mm. Pregradna daska se ugrađuje u sredinu rama. Na sredini daske
izrezan je otvor veličine 150x150 mm, koji, po potrebi, može da bude obostrano
zamrežen okcima 3x3 mm ili zatvoren matičnom rešetkom. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PROMO
48 Značaj ocenjivanja meda i medenih pića za pčelara
Sa marketinškog stanovišta,
ocenjeni med i medeno piće privlačniji su za kupca, budući da mu pružaju
dodatnu (vizuelnu) potvrdu kvaliteta meda. Ocenjivanje donosi medu ili medenom
piću dodatnu vrednost koja danas postaje sve važniji prodajni faktor, u smislu
razlikovanja učesnika na tržištu, dok dobijene ocene poboljšavaju tržišnu
prepoznatljivost pčelara. Današnji kupci meda i ostalih pčelinjih proizvoda,
kao i proizvoda na osnovu pčelinjih proizvoda, pored opštepoznatog kvaliteta
očekuju i dodatne oznake koje potvrđuju da je reč o zaista vrhunskom kvalitetu
proizvoda. To možete i vi da im ponudite ukoliko prijavite svoj med ili medeno
piće za ocenjivanje i tako steknete međunarodnu ocenu kvaliteta. Dobre ocene
unaprediće prodaju vašeg meda ili medenog pića i omogućiti podizanje cene,
naročito na međunarodnom nivou. Tako uz minimalne troškove možete mnogo toga
učiniti u oblasti sopstvene promocije koja je ključ uspešne prodaje. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
__________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 9 (oktobar 2010)
EKOLOGIJA
4 Međunarodna
godina biodiverziteta
Oko 250 hiljada vrsta biljaka i približno 750 hiljada vrsta
insekata, koliko su biolozi do danas opisali, čini dve trećine svih poznatih
organizama na našoj planeti. Zajednička prevlast ove dve grupe nije uopšte
slučajna i rezultat je koevolucije,
procesa prirodne selekcije tokom kojeg su se vrste prilagodile jedna
drugoj izgrađujući bogate ekosisteme. Interakcija između insekata i biljaka
započela je pre više od 100 miliona godina, a intenzivirala se nekih 40 miliona
godina kasnije, u doba kenozoika, kada su cvetnice počele da prevladavaju među
vegetacijom na Zemlji: biljne vrste – najčešće čitavi kompleksi vrsta – počele
su da „sklapaju partnerstvo“ sa odgovarajućim insektima. I ne samo sa jednom
ili dve vrste insekata, kao što su recimo medonosne pčele, već i sa mnoštvom
drugih. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ISTORIJA
6 Pčelinje
niše
Pošto su bile nezaštićene od promenljivih vremenskih prilika
pčele su u mnogim delovima Evrope čuvane su u specijalnim nišama smeštenim u
zidovima zamkova ili u kamenim ogradama vrtova. Internacionalna pčelarska istraživačka
organizacija (IBRA) sa sedištem u Kardifu napravila je impresivnu bazu podataka
o pčelinjim nišama u Engleskoj i Irskoj. Čitav posao započela je 1952. godine
Eva Krejn. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PIĆA
Ilija Malović
8 Kako uloviti
medveda iliti Bärenfang - medni liker
Ukoliko čitaoci Pčelarskog žurnala nikada u svom životu
nisu putovali po šumama Istočne Pruske, verovatno nisu imali priliku da učestvuju
u Barenfangu – lovu na medvede. Piće sa ovim imenom postoji više vekova i iza
njega se krije predivna mešavina vodke i prirodnog meda. Nego, krenimo redom.
Barenfang je mnogo više od napitka, skoro da predstavlja nemačku tradiciju
zatvorenu u boci. Ovo piće je odličan primer kako se tradicija može na
kvalitetan način otrgnuti od zaborava i pretvoriti u poznat i cenjen brend koji
zarađuje novac, ali i reklamira gastronomsku tradiciju jedne zemlje. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
10 Nektar (II
deo)
Skoro sve vrste pčela, od ukupno
20.000, hrane svoje potomstvo nektarom i polenom. Sakupljanje hrane za
potomstvo dominira životima odraslih ženki. Ova aktivnost zavisi u velikoj meri
od spoljašnje temperature i dostupnosti nektara u prirodi. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Andreas Berends, Rikarda Šeiner
15 Zimske pčele
Starenje se u čitavom životinjskom
carstvu najčešće povezuje sa opadanjem sposobnosti učenja i pamćenja. Glavni
cilj ovog istraživanja jeste upravo razumevanje promena do kojih usled starenja
dolazi u saznajnim sposobnostima. Medonosne pčele su od nedavno postale
model-organizam za proučavanje promena u moždanim funkcijama povezanih sa
starenjem, jer se učenje i pamćenje kod pčela može lako istraživati pod
kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Uz to, životni vek genetski veoma
sličnih radilica u prirodnim okolnostima prosečno traje od šest nedelja (letnje
pčele) pa sve do šest meseci (zimske pčele). Istraživali smo da li ekstremna
dugovečnost vodi opadanju saznajnih funkcija kod medonosnih pčela. Šest meseci stare
pčele izlagali smo olfaktornim (mirisnim) i taktilnim (dodir) nadražajima,
nakon kojih smo analizirali njihovu sposobnost pamćenja i razlikovanja. I pored
evidentne ekstremne starosti, zimske pčele nisu pokazivale simptome opadanja
saznajnih sposobnosti do kojih kod životinja najčešće dolazi usled starenja. Ovo
ukazuje da kod medonosnih pčela, za razliku od većine ostalih životinja,
starost ne utiče na saznajne sposobnosti. Buduća istraživanja treba da pokažu
koji mehanizmi štite zimske pčele od narušavanja sposobnosti za učenje, koje
starost nosi sa sobom. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ivan Umeljić
20 Propolis i imunitet pčelinje zajednice
Antimikrobno dejstvo
propolisa na ljudske patogene poznato je još od antičkih vremena. Brojna istraživanja
pokazala su da ova složena supstanca ima snažna hepatoprotektivna, antitumorna,
antioksidativna, antimikrobna i antiimflamatorna svojstva. Međutim, neuporedivo
manje se zna o antimikrobnom dejstvu propolisa na pčelinje patogene. U poslednje
vreme naučnici su se fokusirali na istraživanje funkcija propolisa u pčelinjoj
zajednici, pre svega na njegov direktan ili indirektan uticaj na patogene i
parazite. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Vilijem van Persi
28 Hopkinsov
metod uzgoja matica
Hopkinsov metod dobijanja matica sastoji se u sledećem: iz
košnice se oduzima jedan ram sa najmlađim larvicama koji se, zatim, dodaje
obezmatičenom bilder- društvu. Međutim, ram se ne kači vertikalno, kao što je
uobičajeno, već se postavlja horizontalno iznad satonoša u zoni legla. Kada pčele
negovateljice shvate da su obezmatičene biće sti mulisane da larvice hrane
obiljem mleča i da nad njima izgrađuju matičnjake. Hopkinsov metod uzgajanja
matica predstavlja jednostavan način koji ne zahteva nikakvu posebnu pčelarsku
opremu, niti dugogo dišnje pčelarsko iskustvo. Može veoma lako da se sprovede,
a naročito je prikladan za pče lare koji žele da uzgajaju matice za sopstvene
potrebe. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub Umeljić
32 Značaj i
osobine dobre košnice sa pokretnim saćem
„Zahtevi“ koje pčele imaju u pogledu košnica razlikuju se od
zahteva pčelara. Ono što za jedne predstavlja uspeh za druge može biti neuspeh.
Uspeh za pčelinju zajednicu jeste da preživi, i da se reprodukuje, puštajući
rojeve. Uspeh za pčelara najčešće jeste da nadoknadi uloženo vreme i novac, a
to će utoliko pre postići ako pčelinja zajednica skladišti med preko svojih
potreba, i to u onom delu košnice iz kojeg bi pčelar mogao lako da ga oduzme.
Nekada je dobijanje viška meda bilo praćeno gušenjem pčela, a danas,
odvraćanjem pčela od prirodne reprodukcije, odnosno stalnim sprečavanjem pojave
rojevog nagona. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
36 Facelija
Facelija spada u grupu gajenih zeljastih medonosnih biljaka.
Ona je, svakako, i najznačajnija u ovoj grupi biljaka. Njenim gajenjem može se
znatno poboljšavati sve ugroženija medonosna flora. U nastupajućem periodu su
česte pčelarske izložbe i manifestacije, na kojima se, između ostalog, nudi i
seme facelije. Pčelari treba da iskoriste priliku da se snabdeju semenom ove
biljke, jer do proleća, kada se ona seje, obično ga ponestane u prodaji Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
38 Selekcija
pčela otpornih na varou
Kada je varoa 80-ih prošlog veka prvi put preplavila Francusku,
uništila je ogroman broj pčelinjih zajednica u divljini. Prvi slučajevi pčela
prirodno otpornih na varou (VSB zajednice) zabeleženi su 1994. godine na zapadu
Francuske u blizini kanala La Manš, gde u divljini živi veliki broj zajednica
koje godinama uspevaju da prežive uprkos zaraženosti varoom. Dopušteno im je da
se slobodno roje i da menjaju maticu prirodnim putem. U proseku, ove zajednice
uspevale su da prežive 7,8 ± 0,3 godine, a najdugovečnija među njima održala se
čitavih 15 godina. Na drugoj lokaciji u Francuskoj, u okolini Avinjona kontrolisan
je, od aprila 2002. do juna 2004, nivo smrtnosti varoe u 12 VSB zajednica i 16
zajednica tretiranih hemijskim sredstvima. Broj krpelja sakupljenih iz VSB
zajednica bio je u proseku tri puta manji nego u tretiranim zajednicama.
Populacija varoe razvijala se mno go brže u tretiranim (i na varou
osetljivijim) zajednicama nego u VSB zajednicama. VSB zajednice su tokom cele
godine uspevale da populaciju varoe održe na nižem nivou, što ukazuje da su
razvile određene mehanizme da spreče rast populacije varoe. Opstanak VSB
zajednica u prirodi podstakao je naučnike da istraže i druge prirodne
lokalitete na kojima žive pčele koje su same razvile otpornost na varou, kako
bi se takvi sojevi pčela što je moguće više proširili po Evropi. Ovakve
zajednice podvrgnute su takozvanom Bond testu, čija bi čitava filozofija mogla da
se svede na jednu rečenicu Živi i pusti
da umru (eng. Live and let die)
koji je bio uspešno primenjen u Francuskoj. Kefas je još 1993. godine započeo
prve Bond testove na 12 zajednica pčela Apis
mellifera intermissa koje je iz Tunisa uvezao u Francusku, na jednu
lokaciju u blizini Tuluza. Rezistentnost ovih pčela poređena je sa 12 zajednica
pčela Apis mellifera carnica
(osetljivijih na varou, odnosno „uredno“ tretiranih sredstvima za njeno
suzbijanje) u uslovima izloženosti teškoj zaraženosti varoom. Preživele su samo
zajednice Apis mellifera intermissa. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAGRADNA IGRA
44 Ličnosti iz
istorije pčelarstva (II deo)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
46 DB košnica
Ovu košnicu karakteriše osnova kvadratnog oblika sa
unutrašnjim merama 456x456 mm. Visina plodišta je 310 mm i ono sadrži 12
plodišnih ramova, čije su unutrašnje mere 420x270 mm, a spoljne mere 440x300
mm, s tim što gornja dužina satonoše iznosi 470 mm. Satonoša je široka 26 mm a
visoka (debela) 20 mm. Bočna letvica rama je du ga 290 mm, poprečnog preseka
26x10 mm. Donja letvica je duga 420 mm, preseka 12x10 mm. Na satonoše se
ugrađuju razmaci koji obezbeđuju osno rastojanje ramova od 36 mm. Plodište leži
na podnjači istih unutrašnjih mera, koja sa prednje strane ima poletaljku i
pokretan regulator leta… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
__________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 10 (januar 2011)
TEME
4 Ko su zapravo pčelari?
Deseti broj Žurnala otvara tekst „Ko su zapravo pčelari?“
koji donosi interesantne rezultate nesvakidašnje obimne i detaljne ankete
urađene na uzorku od 1.300 pčelara sa pet kontinenata. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
APITERAPIJA
Danilo Bevk
8 Zanimljivosti sa
međunarodnog foruma o apiterapiji i kvalitetu pčelinjih proizvoda APIMEDICA
& APIQUALITY
Poznati slovenački stručnjak Danilo Bevk sa ljubljanskog
Nacionalnog instituta za biologiju iznosi najzanimljivije podatke sa predavanja
najznačajnih svetskih apiterapeuta na međunarodnom forumu APIMEDICA &
APIQUALITY održanom krajem prošle godine u Sloveniji. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PIĆA
Ilija Malović
10 Kad je votka bila
med
Pre nego što je postala đus-votka, votka sa paradajz sokom,
limunadom ili mlekom, pre votke sa čokoladnim kremom, likerima ili kafom, pre
kolača sa votkom, postojala je poljska votka sa medom. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
EKOLOGIJA
Rajko Borić
12 Pčelarski parkovi
u Amsterdamu
Poznati beogradski pčelar hobista pripremio je vrlo
zanimljivu reportažu o pčelarskim parkovima u Amsterdamu parćenu fantastičnim
fotografijama. U glavnom zelenom pojasu
ove evropske kulturne prestonice nalaze se dva neobična parka, Stari pčelarski
park Sloterveg koji obuhvata 30 ukrasnih bašti i četiri pčelinja vrta i Novi
pčelarski park u distriktu Geuzenveld, sa 80 ukrasnih bašti i 18 pčelinjih
vrtova okruženih visokom živom ogradom Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
14 Zoofilija:
kičmenjaci konzumenti nektara (Nektar III deo)
Osim insekata i mnogi kičmenjaci konzumiraju nectar: ptice,
slepi miševi, gmizavci, lemur ii babuni… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Robert Pakston
16 Nosema ceranae i nestajanje pčela
Jedan od vodećih svetskih naučnika piše o najnovijim saznanjima o mikrosporidiji Nosema ceranae. „Pčelarski žurnal“ objavljuje ovaj članak upravo na preporuku organizacije COLLOSS koja se poslednjih nekoliko godina bavi nestajanjem pčela u Evropi, a u kojoj učestvuju naučnici iz gotovo svih evropskih država, uključujući i Srbiju. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Doc. dr Jevrosima Stevanović, prof. dr Zoran Stanimirović
21 Apiterapija –
Korisni efekti pčelinjih proizvoda i opravdanost njihove primene u zdravstvenoj
zašziti
Pošto se u brojnim publikacijama i brošurama mogu naći mnoge
naučno nepotvrđene tvrdnje o čudotvornim efektima pčelinjih proizvoda, kao i
preporuke o načinu njihovog korišćenja koje su date od strane samoproklamovanih
vidara, u ovom radu su navedeni samo naučno dokazani efekti propolisa, meda,
mleča, pčelinjeg otrova i polena objavljeni u vodećim naučnim časopisima, koji
opravdavaju njihovu primenu u humanoj i veterinarskoj medicini. Prvi deo
obimnog rada o apiterapiji naših uglednih naučnih radnika sa Fakulteta
veterinarske medicine u Beogradu o korisnim efektima propolisa i opradanosti
njegove primene u zdravstvenoj zaštiti. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
REPORTAŽA
Tomaž Oštir
26 KAMBODŽA:
Pčelarenje Apis ceranom
Posle godinu i po dana, iz Kambodže se javio gospodin Tomaž
Oštir koji je za ovaj broj „Pčelarskog žurnala“ pripremio fantastičnu reportažu
o pčelarenju azijskom pčelom Apis cerana
u dalekoistočnoj azijskoj zemlji Kambodži. Narod u ovoj zemlji je u nedavnoj
prošlosti pretrpeo strašne muke usled višedecenijskog terora Crvenih Kmera koji
su pobili više miliona ljudi. Pre nekoliko godina gospodin Oštir je pokrenuo
pčelarsku školu u Kambodži kako bi meštanima koji žive u najtežim i
najoskudnijim mogućim uslovima pomogao da obezbede sopstvenu egzistenciju. I
postigao je zadivljujuće rezultate! Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Veroljub Umeljić
32 Izbor mesta za
pčelainjak
Uvek, kada je to moguće, treba birati terene u blizini
pčelarevog prebivališta, udaljene od prometnih saobraćajnica, dalje od velikih
vodenih površina… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Dragoslav Ilić
34 Antivaroozna
visoka podnjača
Zanimljiv način za suzbijanje varoe. Antivaroozna podnjača omogućava efikasnu biološku borbu protiv varoe satovima građevnjacima. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Zanimljiv način za suzbijanje varoe. Antivaroozna podnjača omogućava efikasnu biološku borbu protiv varoe satovima građevnjacima. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
36 Japanski troskot
(Polygonum cuspidatum Sieb. & Zucc.)
Zimski period, tokom koga miruje vegetacija, treba
iskoristiti za rasađivanje onih medonosnih biljnih vrsta koje se lako
razmnožavaju deobom bokora. Jedna od takvih jeste i japanski troskot. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
Aleksandra Čitka, Lars Čitka
38 Matica –
epigenetika kraljevske loze
Uporedna analiza biologije i ponašanja pčela radilica i
matice. Autori na maestralan način otkrivaju neke nove činjenice o dugovečnosti
i plodnosti matice, matičnom mleču i još ponečem:
Zamislite – tek što
ste se rodili, a vaša budućnost već izgleda neveselo. Posle, sve u svemu,
kratkog detinjstva kada su o vama vodili računa i hranili vas, bili ste još kao
dete primorani na rad, na čišćenje tamnog i prenatrpanog doma i brigu o
mnogobrojnim sestrama. Potom bi vas postavili da stražarite kako biste štitili
dom od opakih uljeza. Ukoliko preživite, ostatak života potrošićete u potrazi
za sićušnim količinama hrane iz prolaznih izvora, najčešće ne za sebe, već za
zajedničku ostavu. Vikendi? Praznici? Zaboravite ih. Za samo nekoliko nedelja,
istrošićete se do smrti. A povrh svega, nikada nećete spoznati ljubav. Vaša
sestra, s druge strane, započeće svoju karijeru prvo ubijanjem svojih
suparnica, provodeći se zatim u velikom stilu. Tokom niza orgija sa hiljadama
učesnika, izvršiće preljubu sa 20 muškaraca, koji su (doslovno!) spremni da
umru za ovu privilegiju. Posle povratka sa takvog razvrata, ona će biti
tretirana kraljevski. U stvari, do kraja svog života ona će biti okružena
lojalnim personalom koji će je hraniti, čistiti je i udovoljavati svakoj njenoj
želji. Ako ikada bude napuštala gnezdo (što se retko događa) biće u društvu
nekoliko hiljada sluškinja koje će dati sve od sebe kako bi joj pronašle
najprikladniji novi dom. Vaša sestra živeće 20 puta duže nego vi i biće jednog
dana ponosna majka stotinama hiljada potomaka, dok ćete vi umreti kao
usedelica. Nepravda? Svakako! Ali vi ste onda samo pčela radilica. Pošto je za
vašu sestru dobro da bude matica…
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ZDRAVLJE PČELA
42 Prevencija i
lečenje bolesti pčela – prošlost, sadašnjost i budućnost (Izlaganja sa
radionice o lekovima za pčele u organizaciji Evropske agencije za lekove)
U organizaciji Evropske agencije za lekove u Londonu je
održana Radionica o lekovima za pčele. Na jednom mestu okupljene su sve
zainteresovane strane, od pčelara praktičara, proizvođača lekova, veterinara,
pokreta za zaštitu potrošača, do predstavnika regulatornih tela Evrpske Unije i
pčelarskih saveza zapadnoevropskih zemalja. Evropska agencija za lekove već
godinama je aktivna na pospešivanju raspoloživosti veterinarskih lekova za
tretiranje životinja i u tom pogledu inicirala je i promovisala inicijative na
nivou EU. Upravo zbog toga je Agencija i organizovala ovu radionicu - s ciljem
da se doprinese dostupnosti odgovarajućih sredstava za tretman za pčela. U
obimnom tekstu „Prevencija i lečenje bolesti pčela – prošlost, sadašnjost i
budućnost“ možete da pročitate najvažnija izlaganja sa ovog značajnog skupa. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
48 Langstrot-Rutova Košnica (LR)
U tekstu su data precizna uputstva sa tehničkim crtežima za izradu LR košnice, kao i kombinovane LR-DB košnice.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
____________________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 11 (april 2011)
JUBILEJ
4 Dva veka Jana
Đerzona (1811-2011)
Đerzonovi eksperimenti i otkrića dugo vremena su pobuđivali
diskusije među naučnicima i pčelarima. Poljski velikan imao je mnogo
prijatelja, al ii ljutih oponenata, naročito oko pitanja partenogeneze. Mnogo godina
posle Đerzonovog otkrića, valjanost ove teorije potvrđena je od strane
priznatih naučnih autoriteta iz zoologije i fiziologije… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PIĆA
Ilija Malović
6 DRAMBUIE:
Bogohuljenje ili molitva
Ko bi pri zdravoj pameti mešao vrhunski malt viski sa bilo
čim sem sa nekoliko kapi vode? Birati najbolje sastojke, vrhunsku vodu, bure od
belog američkog hrasta, čekati godinama da sazri, a onda sve to “upropastiti”
sipajući u viski med i lekovito bilje. Dobar deo stručnjaka to smatra tragedijom. Međutim, jedan od najboljih
odgovora na ove žestoke primedbe glasi da je karakter viskija takav da ga
možete mešati i sa njim kombinovati do mile volje. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
TEMA BROJA
8 Palinologija – nauka o
polenu
Tema ovog broja Pčelarskog žurnala jeste POLEN kome su posvećena čak četiri teksta.
U prvom su izložene osnovne postavke palinologije – nauke o polenu. Šta polenov
prah čini toliko izuzetnim da mu je posvećena čitava jedna nauka? Da li to što
su polenova zrnca muške polne ćelije, analogne spermi kod životinja, pa ih neki
botaničari nazivaju i „skrivenom seksualnošću cvetova“? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
10 Melisopalinologija
– polenska analiza meda
Tekst bavi se još uvek nedovoljno poznatom i istraženom, ali
vrlo zanimljivom, oblasti, polenskom analizom meda – melisopalinologijom! Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
12 Polen u ishrani
pčela
Članak bavi se ulogom polena u ishrani pčela. Polen je
jedini prirodni izvor proteina za pčele.
Doc. dr Jevrosima Stevanović, prof. dr Zoran Stanimirović
16 Primena polena u
apiterapiji
Po sadržaju svih hranljivih sastojaka, minerala i vitamina
(osim vitamina D, K, E) polen prevazilazi sve ostale namirnice! O širokoj
primeni polena u apiterapiji pišu naši poznati naučnici doc. dr Jevrosima
Stevanović i prof. dr Zorana Stanimirović sa Fakulteta veterinarske medicine
Univerziteta Beogradu Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Ingemar Fris
18 Procena
tolerancije na varou
Profesor Ingemar Fris (Ingemar Fries), jedan od vodećih
svetskih autoriteta za bolesti pčela, u tekstu PROCENA TOLERANCIJE NA VAROU
piše o novim strategijama za suzbijanje ovog, najpogubnijeg, pčelinjeg parazita.
Pčelarski žurnal ovaj tekst objavljuje na preporuku organizacije COLOSS koja
okuplja preko 250 naučnika iz više od 50 zemalja angažovanih na istraživanju
nestajanja pčela u Evropi i svetu. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
asiss. mr Aleksandar Uzunov, prof. dr Hrisula Kiprijanovska,
prof. dr Sreten Andonov
24 Makedonska
medonosna pčela (Apis mellifera macedonica)
Makedonski eksperti mr Aleksandar Uzunov, prof. dr Hrisula
Kiprijanovska i prof. dr Sreten Andonov pišu o MAKEDONSKOJ MEDONOSNOJ PČELI
(Apis mellifera macedonica), čiji areal rasprostranjenosti prevazilazi
teritoriju Makedonije. Članak obiluje vrlo zanimljivim detaljima korisnim za
pčelare praktičare. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
Međunarodna konferencija
30 Da li je varoa
najveći problem 21. veka?
Krajem januara u Varviku (Velika Britanija) održana je
međunarodna konferencija pod nazivom, DA LI JE VAROA NAJVEĆI PROBLEM 21. VEKA?
Pčelarski žurnal donosi najzanimljivije izvode sa ovog značajnog naučnog skupa
na kome je bilo reči o veoma raznovrsnim temama: Biologija varoe (Stiven Martin), Varoa i virusi (Joakim de Miranda, Janping Čen, Magali Ribijer,
Loren Gotje), Hemijske metode suzbijanja
varoe (Maks Votkins), IPM kod varoe
(Kejt Delaplejn), Biološke metode
suzbijanje varoe (Dejvid Čendler, Džudit Pel, Žilijen Prins), Uzgoj pčela tolerantnih na varou
(Norman Karek), Varoa – pogled u
budućnost (Joken Plagfelder, Vinsent Dieteman). Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Đoko Zečević
34 Priprema pčelinjih
zajednica za planinsku livadsku pašu i njeno iskorišćenje
Poznati pčelar opisuje u sjajnom tekstu operacije na pčelinjaku
u karakterističnim planinskim uslovima. Ovaj opširan članak vrlo je
interesantan i za pčelare koji svoje pčele uzgajaju u drugačijim klimatskim i
geografskim regijama. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
Kaćun (Crocus tommasinianus Herb.)
Pročitajte više detalja o ovoj zanimljivoj ranoj prolećnoj
biljci. Tekst prate fantastične fotografije Veroljuba Umeljića. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
Fararova košnica
Saveti, skice i preporuke za izradu Fararove košnice Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
46 Šta utiče na
sastav i količinu izlučenog nektara? (Nektar IV deo)
U četvrtom nastavku sage o nektaru možete pročitati više o
faktorima koji utiču na sastav i količinu izlučenog nektara. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
____________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 12 (jul 2011)
DOGAĐAJI
VII COLOSS konferencija u Beogradu
Na međunarodnom naučnom skupu posvećenom nestajanju pčela
učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika. U Srbiji će po
prvi put biti organizovana međunarodna konferencija sa tolikim brojem
najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti pčelarstva.
Dostupni podaci pokazuju da je šesto veliko izumiranje živog
sveta uveliko u toku, kaže se u globalnom pregledu stanja životne sredine
Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP). Procenjuje se da planeta
Zemlja svakih deset godina izgubi između 1 i 10 odsto biodiverziteta, najviše
zbog nestajanja prirodnih staništa, invazija štetočina, zagađenja, preterane
eksploatacije flore i faune i bolesti. Među ugrožene vrste od vitalnog značaja
za ljude spadaju svakako i oprašivači. Mnoge vrste voća, povrća, mahunarki i
semenarki zavise od oprašivanja koje obavljaju vetar i živi organizmi, uglavnom
pčele, i to one vrste pčela koje se komercijalno uzgajaju. Organizacija za
hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da od 100
poljoprivrednih kultura koje obezbeđuju 90 odsto hrane u čitavom svetu, 71
oprašuju pčele. Samo u Evropi, 84 odsto od 264 poljoprivrednih kultura oprašuju
životinje, a 4.000 varijeteta povrća uspeva upravo zahvaljujući pčelama.
Zanimljivo je spomenuti da je ekonomska vrednost jedne tone useva
(poljoprivrednih kultura) koje oprašuju insekti približno pet puta veća od
vrednosti onih useva koji ne zavise od insekata... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U FOKUSU
Bolest ludog meda
Oktobra 2007. godine sedamdesetogodišnji muškarac turskog
porekla doveden je bez svesti i sa teškim oštećenjem srca u hitnu pomoć Bečke
državne bolnice. Elektrokardiogram je pokazivao AV blok drugog stepena. Lekari
u prvi mah nisu znali šta je uzrok teškog stanja pacijenta, da bi misterija
bila razrešena narednog dana, kada su rođaci obolelog u bolnicu doneli teglicu
meda koji je poticao iz crnomorske priobalne regije Pontus na istoku Turske.
Ovo je bio prvi dokumentovani slučaj trovanja medom u Evropskoj Uniji. Od tada,
sve je više naučnih radova u specijalizovanim časopisima za medicinu i
toksikologiju koji se bave neobičnim fenomenom trovanja hranom nazvanim „bolest
ludog meda" (mad honey diesase).
Iza nekoliko zagonetnih imena, između ostalih, „ludi
med" (meli maenomenon), „otrovni med" (tur. deli bal), ili „čudesni
med" (miraculum melis), kako ga je, recimo, nazivao rimski istoričar
Plinije zbog transa u koji su zapadali njegovi konzumenti, krije se
naročita vrsta meda, posebno zanimljivog zbog svojih psihoaktivnih i toksičnih
svojstava. Prema nekim opisima, ovaj med je crvenkaste boje i kiselo-gorkog
ukusa. Drugi autori se ne slažu sa ovim opisom i navode da se ludi med ni na
koji način - ni po boji, ni po ukusu ili mirisu - ne može razlikovati od
bilo kog „ispravnog meda" i da se na istom pčelinjem saću mogu naći i
„ludi" i „normalni" med. Pisani tragovi o ovoj neobičnoj prirodnoj
supstanci sežu daleko u prošlost... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
INTERVJU
Kim Flotum: OSLUŠKUJTE SVOJE PČELE, NEMOJTE SAMO DA IH
UZGAJATE
Ekskluzivno za Pčelarski žurnal govori Kim Flotum (Kim
Flottum), urednik američkog pčelarskog časopisa Bee Culture i kourednik 41. izdanja najpoznatije svetske pčelarske
enciklopedije ABC & XYZ of Bee
Culture. Sredinom maja ove godine napravili smo ekskluzivni intervju
sa Kimom Flotumom, jednim od vodećih svetskih pčelarskih eksperata, u
kome je on izneo svoje viđenje budućnosti pčelarenja. Između ostalog,
razgovaralo se o svetskoj trgovini medom, urbanom pčelarenju, CCD-u, odnosu
pčelarske nauke i prakse, časopisu Bee
Culture...
Poslednje dve decenije, Kim Flotum uređuje jedan od
najstarijih i najuglednijih pčelarskih časopisa na svetu Bee Culture
(objavljuje se od 1872. godine). Kourednik je najnovijeg 41. izdanja najpoznatije
svetske pčelarske enciklopedije ABC & XYZ of Bee Culture (Abeceda
pčelarstva), nagrađene zlatnom medaljom Apimondije 2007. u Melburnu. Autor je
nekoliko značajnih pčelarskih knjiga: Pčelar hobista (Backyard Beekeeper),
Pčelar hobista - prerađeno izdanje (Revised Backyard Beekeeper),
Priručnik o medu (The Honey Handbook), a ovih dana iz štampe izlazi Bolje
pčelarenje (Better Beekeeping), knjiga za naprednije pčelare. Piše za nekoliko
časopisa i blogova. Veliki je popularizator pčelarstva u javnosti... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
EKOLOGIJA
FReD ili o tome kako izgleda biti pčela
Nedavno je pokrenut veoma zanimljiv projekat pod nazivom
FReD s ciljem da se naučnicima, ali i svima koje to interesuje, omogući
besplatan pristup internet bazi informacija o bojama cvetova, mada ne onakvim
kakvim ih ljudsko oko vidi. FReD je fokusiran na modelovanje i
„razotkrivanje" cvetnih boja „iz ugla" pčela, a u planu je proširenje
projekta i na ostale životinjske vrste. Profesor Lars Čitka sa Kvin Meri Koleža
u Londonu i njegovi saradnici izmerili su spektralnu refleksiju više
hiljada cvetova i analizirali na koji način pčele opažaju boje. Zatim su
oformili bazu podataka u kojoj su boje cvetova indeksirane sa tačke gledišta
oprašivača. Baza podataka sa bojama više od 2.000 cvetova sa različitih lokacija
širom sveta formirana je tokom poslednje dve decenije... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AUTORSKI ČLANCI
Ivan Umeljić
O poreklu pčela i sparivanju matica
Dve hiljade godina posle Aristotela (384-322. pre n.e)
smatralo se da pčele rastu na listovima maslina. Zatim je vladalo mišljenje da
se izvode iz trulog volovskog mesa... A onda je konačno utvrđeno da je matica
ženskog pola. Međutim, trebalo je da prođe još nekoliko vekova kako bi se došlo
do pravog odgovora. Kako je slepi švajcarski prirodnjak Fransoa Iber rešio
večitu pčelarsku zagonetku koja je mučila Aristotela, Batlera, Svamerdarma i
Reomira? I kakve veze politika ima sa tim?
I pored prilično apsurdnih ideja kao što su da pčele
„skladište buku u glinenim sudovima" ili da „nose kamenje sa sobom kako ih
vetar ne bi oduvao", Aristotel je imao prilično impresivan uvid u stvarna
dešavanja u košnici. U svojoj Istoriji životinja izložio je sve što je bilo
poznato o pčelama pre dve i po hiljade godina. Opisao je različite vrste
ćelija saća, vladare i trutove, način na koji se hrane i neguju larve, kao i
podelu rada u košnici. A zapazio je i da se pčele roje prateći svog
„kralja". Ipak, kolebao se oko načina na koji se reprodukuju, u stvari,
nije ni bio siguran da li se pčele uopšte reprodukuju. U vezi s tim, Aristotel
iznosi nekoliko ideja koje su bile široko prihvaćene u njegovo vreme, kao što
je ona da pčele svoje potomstvo pronalaze i sakupljaju sa cvetova različitih
biljaka, a najviše sa maslina - ostalo je zapisano da je u godinama sa dobrim
rodom takođe bilo i mnogo pčela. Doslovce, smatralo se da pčele rastu na
drveću. Aristotelove ideje, koje su prihvatili i slavni pisci kao što si
Plinije i Vergilije, oblikovale su gledišta naučnika o pčelama tokom naredna
dva milenijuma. Međutim, kako je praktično pčelarstvo imalo sve veći ekonomski
značaj, pitanje reprodukcije pčela postajalo je sve veća zagonetka. Sve do
kraja 17. veka u „ozbiljnoj" pčelarskoj literaturi provlačili su se razni,
prilično fantastični, odgovori na ovo pitanje. Jedan, naročito zanimljiv,
odgovor glasio je da se pčele „rađaju" iz trulog volovskog mesa! Pčelarima
je čak preporučivano da ubiju vola i da ga potom na 45 dana zaključaju u podrum
ili nekakvu izolovanu prostoriju. Posle mesec dana, tvrdilo se, iz istrulelog
volovskog mesa izaćiće bezbroj pčela! Stvari su se donekle promenile
objavljivanjem dve značajne knjige, Ženske monarhije Čarlsa Batlera i Teatra
letećih političkih insekata Semjuela Purhasa... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Dženifer Beri
Zamenite staro saće! Evo i zbog čega
Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i
iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je
neophodna da bi se izlučila ovolika količina voska energetski je ekvivalentna
7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda
zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda može biti obezvređena
pogubnim posledicama ovakve pčelarske prakse jer staro saće deluje kao biološko
skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju
larvi. Medonosne pčele koriste strukture nalik drveću i košnicama
koje je čovek izradio za sklonište, ali vosak je taj koji predstavlja osnovni
građevinski materijal u unutrašnjosti gnezda. Odrasle radilice izlučuju voštane
ljuspice ovalnog oblika iz svog abdomena i zatim ih modifikuju sekretima
mandibularne žlezde kako bi izgrađivale saće. Do lučenja voska obično dolazi u
sakupljačkom periodu zbog toga što radilice moraju da utroše velike količine
nektara kako bi proizvele voštane ljuspice. Saće, sačinjeno od niza šestaougaonih
ćelija naslonjenih jedna na drugu, predstavlja mesto na kojem se odgaja
potomstvo i skladišti hrana. Takođe, saće igra veoma važnu ulogu u komunikaciji
jer predstavlja podlogu na kojoj se izvode plesovi i preko koje se prenose
hemijske poruke.
Kada se prvi put izgradi, saće je elastično i skoro bele
boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha. Saće koje se
koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. Ako se
koristi za odgajanje legla, vremenom postaje tamnije, skoro crno, i krtije zbog
akumuliranja fekalnih materija, propolisa i polena. Tamnija boja može takođe da
bude posledica sakupljanja i integrisanja mnogobrojnih zagađivača u vosku tokom
vremena... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Doc. dr Jevrosima
Stevanović, prof. dr Zoran Stanimirović
Primena meda i mleča u apiterapiji
Upotreba pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju brojnih
zdravstvenih poremećaja poznata je ljudima još od prvog kontakta sa pčelama.
Korisni efekti meda, propolisa, mleča, pčelinjeg otrova, polena i perge opisani
su u najstarijim zapisima drevnih naroda starog Egipta, Grčke i Rima. Danas,
posle perioda u kome je farmaceutska industrija sistematski potiskivala primenu
prirodnih pčelinjih proizvoda, apiterapija ponovo zauzima važno mesto u humanoj
i veterinarskoj medicini. Međutim, pošto se u brojnim publikacijama i brošurama
mogu naći mnoge naučno nepotvrđene tvrdnje o čudotvornim efektima pčelinjih
proizvoda, kao i preporuke o načinu njihovog korišćenja koje su date od strane
samoproklamovanih vidara, u ovom radu navedeni su samo naučno dokazani efekti
meda i mleča publikovani u vodećim svetskim naučnim časopisima, koji
opravdavaju njihovu primenu u humanoj i veterinarskoj medicini. Obzirom na sve učestaliji problem rezistencije
mikroorganizama na antibiotike, upotreba meda kao antiseptika za tretman rana
inficiranih rezistentnim sojevima bakterija, ali i gljivičnih infekcija, svakim
danom postaje sve više opravdana (Vučinić i sar. 2002). Objavljeni su brojni
rezultati kliničkih istraživanja efikasnosti meda u lečenju rana životinja. Kod
svih rana tretiranih medom uočeno je da se proces zaceljenja brže i aktivnije
odvijao. U poređenju sa ranama tretiranim drugim lekovitim sredstvima med
podstiče brže zaceljenje, najmanju zapaljensku reakciju...
Mleču se od davnina pripisuje veoma širok spektar delovanja,
međutim, za mnoge tvrdnje još uvek ne postoje pouzdani naučni dokazi. To je
zbog toga što u mleču nema ničeg neobičnog, osim velike koncentracije
pantotenske kiseline. Iako se veoma često može čuti da mleč ima gonadotropno
dejstvo, odnosno sposobnost podsticanja razvoja gonada i poboljšanja seksualnih
funkcija (obzirom da je matica među najplodnijim ženkama u životinjskom svetu),
rezultati naučnih istraživanja ovog dejstva mleča su oprečni... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
PČELARSKA PRAKSA
Josip Križ
Zašto pčelarim Fararovom
košnicom?
Zašto sam se uopšte odlučio za Fararovu košnicu?
Odgovor je vrlo jednostavan, čovek iz dana u dan nije sve mlađi već je sve
stariji i samo dizanje teških nastavaka počinje biti problem. Ali, pošto sam ja
i istraživač najviše me je zainteresovala upravo ova košnica, njezine velike
prednosti, ali i neke mane koje ona ima kao i svaka druga košnica. Fararova
košnica pokazala mi se izvrsnom jer se bavim i uzgajanjem matica. Uvek koristim
okvire iste veličine, bez obzira da li se radi o proizvodnim zajednicama ili o
oplodnjacima za matice. LR je košnica mašte, ali mi je bila preteška te sam se tako
odlučio za Fararovu košnicu za koju smatram da ispunjava moja očekivanja. Već
nekoliko godina je isprobavam i upoređujem sa 8-okvirnom verzijom iste košnice.
Na jesen ću imati rezultate jer se tehnologija donekle razlikuje od pčelarenja
sa standardnom 10-okvirnom Fararovom košnicom. Ali već sada mogu spomenuti kako
pripremam zajednicu za glavnu pašu i kako menjam maticu u 8-okvirnoj Fararovoj
košnici. Opredelio sam se za Fararovu košnicu posle čitanja knjige
prvog učitelja pčelarstva u svetu, Antona Janše, koji je pre 250 godina napisao
da je za zimovanje najbolja visina saća između 13 i 18 cm. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Branko Mileta
Kako obnoviti saće bez satnih osnova?
Pčelari starije generacije veoma su retko menjali saće jer
su smatrali da pčele za izgradnju jednog okvira saća potroše približno jedan
kilogram meda i da će taj med uštedeti, ako pčelama onemoguće izgradnju saća.
Međutim, lučenje voska ne zavisi od volje pčela. Mlade pčele ga izlučuju
instinktivno i ako im se ne stvori odgovarajući ambijent za izgradnju saća,
izlučene ljuspice će propasti, a može se pojaviti i rojidbeni nagon. Posledice
ovakvog postupanja su poznate: crno saće, nehigijensko skladište za polen i
med, smanjena zapremina ćelija i sitnije pčele, širenje uzročnika bolesti i, na
kraju, ali ne i najmanje važno, med ne baš naprijatnijeg ukusa. Roj napušta
staro saće i u novom staništu sve gradi iznova od meda kojeg je poneo sa sobom.
Za život pčelinje zajednice, pa samim tim i za pčelarstvo, pčelinje saće ima
centralnu ulogu. Lučenje voska i gradnja saća ne smanjuju medobranje, jer ne
utiču na izletanje pčela sabiračica. Upravo zbog toga, kao i zbog brojnih
problema koje staro saće povlači sa sobom, ključ rentabilnog pčelarenja leži u
njegovoj redovnoj zameni. U ovom tekstu predlažem krajne jednostavan, lak i brz
način na koji možemo da stvorimo „novu" satnu osnovu, bez ikakvih
materijalnih troškova... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NAUKA
Virusi, Nozema i tiha smena matica
Svake godine u pčelarskim časopisima, ali i u brojnim
naučnim magazinima iz oblasti patologije, biologije, genetike, veterine i
srodnih naučnih disciplina, objavi se više stotina tekstova o bolestima pčela,
ali gotovo da nema nijednog rada koji se odnosi na bolesti matica. Imajući u
vidu ogromne razmere uginuća pčelinjih zajednica u poslednjih nekoliko godina,
kao i publicitet koji je nestajanje pčela dobilo u široj javnosti, ali i novac
koji je uložen u istraživanje ove višeslojne i još uvek nerasvetljene pojave,
iznenađuje izostanak istraživanja i veoma mali broj tekstova koji se bave ovom
tematikom.
Virusi i plodnost matice: U januarskom izdanju
uglednog naučnog časopisa PloS ONE grupa autora predvođena Lorenom Gotijeom
objavila je rad u kojem se smanjenje plodnosti matica povezuje sa prisustvom
virusa deformisanih krila i Varroa destructor virusa 1 u jajnicima matica...
Nosema ceranae i tiha smena matica: Iako radilice i
matica imaju identično genetsko poreklo, njihov odgovor na N. ceranae je
dijametralno suprotan, i tiče se proizvođenja vitelogenina. Suprotno naglašenom
opadanju nivoa vitelogenina kod pčela radilica zaraženih nozemom, kod matica je
nozema okidač za pojačano sintetizovanje ovog proteina... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
MEDONOSNO BILJE
Lipa sitnolisna (Tilia cordata Mill.)
Cveta u junu i julu. Cvetanje normalno traje 2-3 sedmice.
Kao i ostale lipe spada u red najboljih medonoša koje daju i polen. Dnevni
unosi mogu da se kreću i do 6 kg nektara, a ukupan prinos i do 70 kg meda po
košnici. Prinos sa 1 ha čistog zasada može da bude oko 1000 kg meda.
Koncentracija šećera u nektaru lipe se kreće od 24-28%.
Lipov med je svetložut do zelenkast, prijatnog i oštrog
ukusa, ali malo gorči. Fino kristališe za 1-2 meseca po ceđenju. Ubraja se u
prvoklasne medove. Nekih godina, kada izostane lučenje nektara, na lipi može da
se pojavi medljika... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
URADI SAM
Kontejnerski pčelarski paviljon
Da bi izbegli troškove nabavke, održavanja i registracije
motornih vozila, pojedini pčelari koriste kontejnerske paviljonske pčelinjake.
U ovom broju predstavljamo postupak izrade dva takva pčelinjaka... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ZANIMLJIVOSTI
Dino Cerić
Pogled kroz mikroskop
Pčelu kao dlakavo biće retko ko poznaje. Upravo ta činjenica
razjasnila mi je neke stvari oko ponašanja pčela koje mi je kasnije potvrdio i
jedan profesor sa Univerziteta Kolumbija. Naime, da svaki čovek ima svoj
prirodni statički elektricitet koji pčele osećaju jer njihove dlačice reaguju
na njega. Svi znamo kako izgleda pas kada izađe iz vode. Da li je isto i sa
pčelom? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
__________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 13 (oktobar 2011)
HOBOS
Novi „Pčelarski žurnal“ otvara tekst o projektu nastave o pčelama u osnovnim i srednjim školama pod nazivom HOBOS (Honey Bee Online Studies). HOBOS predstavlja ambiciozno zamišljen edukativni projekat u koji su uložena velika sredstva. S druge strane, za korišćenje HOBOS-a nije potrebno puno toga. Dovoljna je internet konekcija, što brža to bolja, i pretraživač koji podržava Javu i Flash. Da bi učenik koristio HOBOS ne mora da poseduje nikakvo predznanje o pčelama. Zahvaljujući web kamerama postavljenim u košnici i na njenom ulazu učenici mogu preko interneta posmatrati sve aktivnosti pčelinje zajednice u realnom vremenu. Na raspolaganju im stoji i obilje godinama sakupljanih informacija koje mogu da budu upotrebljene za učenje stimulativnih, informativnih i inovativnih lekcija. Ukoliko neko propusti neki događaj u košnici ili zaturi neku informaciju koja ga zanima, može je pronaći u bazi podataka u kojoj se čuvaju svi podaci iz poslednjih 12 meseci. Treba još naglasiti i da ovakav oblik učenja zahteva onoliko vremena koliko je neko spreman da mu posveti... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
INTERVJU: JIRGEN TAUC
(Razgovarala Mirosava Činčurak)
Ekskluzivno za Pčelarski žurnal govori jedan od najcitiranijih biologa
današnjice, veliki poznavalac pčela i idejni tvorac HOBOS-a, prof. dr Jirgen
Tauc (Jürgen Tautz) sa Univerziteta u Virzburgu (Nemačka). Razgovor sa
profesorom vodila je gospođa Mirosava Činčurak iz Bensheima u centralnoj
nemačkoj pokrajini Hesen, gde je krajem avgusta lokalno pčelarsko udruženje
proslavljalo je 150. godišnjicu postojanja. Počasni gost jubilarne večeri bio
je čuveni naučnik i veliki poznavalac pčela, prof. dr Jirgen Tauc... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Džon Kefas
PČELE KOJE SU POBEDILE VAROU
(prevod teksta iz časopisa Bee Culture, mart 2011)
Kako bih ubrzao selekciju svojih sopstvenih pčela, 1999. godine sam prestao sa korišćenjem bilo kakvih hemijskih tretmana. Nimalo mi nije bilo lako da donesem ovakvu odluku. Bile su mi potrebne tri godine da se odlučim na taj potez. U to vreme govorio sam da bih mogao sve da izgubim, „Nema tretmana... nema ni pčela“. U svakom slučaju, prelomio sam i preuzeo rizik, umesto da i dalje svoje pčele, i što je još važnije, sebe, izlažem hemikalijama za suzbijanje varoe. Iz razloga što nisam mogao da kupim matice selekcionisane na tolerantnost prema varoi znao sam da ću morati sam da ih selekcionišem, pa sam tako razvio i nove metode testiranja. Računao sam da ću moći da nastavim odgajivački program na rezistentnost na varou ako mi 10 odsto zajednica bude preživelo. Čak i ako mi sve zajednice budu uginule, kao uzgajivač matica znao sam da ću uvek moći da kupim paketne rojeve iz Italije i da se na taj način brzo vratim u posao proizvođenja matica. Nakon nekoliko godina izgubio sam „samo“ dve trećine svojih zajednica i da budem iskren bio sam „zadovoljan“ ovakvim rezultatima, koji su svakako bili bolji od na početku projektovanih 10 odsto, ili čak i manje, koje sam očekivao. Od tada smo svake godine prirodnim sparivanjem umnožavali matice iz preživelih zajednica koje su dale najveće prinose meda i imale najmanje varoe, drugim rečima, onih koje su imale „genetiku pećinskog čoveka“. Ove matice snabdele su nas i trutovima tolerantnim na varou koji su bili neophodni za buduća sparivanja. Populacija varoe trenutno je na veoma niskom stupnju i u našim uslovima nema bilo kakvog ekonomskog opravdanja da se pčele tretiraju. Drugim rečima, naše pčele su tolerantne na varou... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Dr Vajat A. Mangam
MALA KOŠNIČINA BUBA
Aethina tumida Murray 1867
(prevod teksta objavljenog u časopisu American Bee Journal, jun 2011)
Ukoliko je mala košničina buba nova pojava na vašem području, ili ako ste pčelar početnik, pa se nikada ranije niste susretali sa ovom štetočinom, neophodno je da kontaktirate veterinarsku službu ili nekog sa većim pčelarskim iskustvom kako bi vam pomogao. Ne potcenjujte štetu koju mala košničina buba može da vam nanese. U oblastima u kojima je prisutna mala košničina buba, nastavci sa medom cede se ubrzo nakon završetka paše. Rekao bih posle ne više od nekoliko dana. Saće je nezaštićeno i odrasle jedinke bube će gotovo sasvim izvesno dospeti u medišne nastavke čak i u one u veoma snažnim zajednicama. U nekim situacijama biće možda neophodno da se češće cede manje količine meda kako se ne bi predugo ostavljao veliki broj medišnih nastavaka na košnicama... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Doc. dr Jevrosima Stevanović, prof. dr Zoran Stanimirović
PČELINJI OTROV
U poslednjem delu opširnog članka „APITERAPIJA – korisni efekti pčelinjih proizvoda i opravdanost njihove primene u zdravstvenoj zaštiti“, kojeg potpisuju naši poznati naučnici, doc. dr Jevrosima Stevanović i prof. dr Zoran Stanimirović sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, govori se o pčelinjem otrovu, aktivnom farmakološkom proizvodu pčela, koga sintetišu otrovne žlezde pčela radilica i matice... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ivan Umeljić
O POREKLU PČELA I SPARIVANJU MATICA (II deo)
Pred kraj sezone, u periodu od septembra do novembra, zavisno od klimatskih uslova, radilice izbacuju (preživele) trutove iz svojih košnica. U možda najvećem pčelarskom klasiku svih vremena, Život pčela, Moris Meterlink je ovaj događaj nazvao „masakr mužjaka“. I zaista, onemogućeni od strane pčela da pristupe zalihama hrane za zimu, trutovi se neslavno povlače, da bi ih radilice na kraju izbacile na izlaz košnice gde će uvek budne stražarice formirati za njih neprobojan štit. Jedna metafora najbolje ilustruje ulogu koju mužjaci, pored sparivanja sa maticama, imaju u košnici: jadni trut je za pčelinju zajednicu, kao što je to nedavno napisao Ros Konrad (Ross Conrad), isto što i rep za nekog daždevnjaka, jer može otpasti ako se za njega zakači neki predator, dopuštajući daždevnjaku (onome što je ostalo od njega) da bezbedno otpuzi. Vremenom, rep će se svakako regenerisati... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Rendi Oliver
„PRAVILA“ ZA USPEŠNO PČELARENJE
Saveti pčelarima početnicima
(prevod teksta objavljenog u časopisu American Bee Journal, jul 2011. i na sajtu www.scientificbeekeeping.com)
O najvećim pčelarskim zabludama, ali i o pravilima za uspešno pčelarenje, piše Rendi Oliver, jedan od najpoznatijih američkih pčelara i redovni kolimnisrta čuvenog časopisa American Bee Journal, koji pčelari sa više od 500 pčelinjih zajednica. Ovog proleća, kao i ranijih godina, održao sam priličan broj pčelarskih radionica početnicima i hobistima. Ovi pčelari „dave“ se u informacijama sakupljenim sa interneta o tobožnjem „pravom“ načinu uzgajanja pčela. Nažalost, oni nemaju dovoljno iskustva da bi znali u šta da poveruju, dok, s druge strane, dugogodišnji iskusni pčelari kolutaju očima na svaki predlog koji bi uneo novine u pčelarstvo. Ima jedna stara izreka koja kaže da ukoliko želite da dobijete konačan odgovor na bilo koje pčelarsko pitanje, samo treba da pitate pčelara sa dvogodišnjim, ili trogodišnjim, iskustvom, pošto oni sa najvećim stepenom iskrenosti razmatraju svoje znanje o pčelarstvu (i spremni su da pruže savete ostalima). Na kraju krajeva, većina nas je beznačajna pred činjenicom da se pčelarsko iskustvo stiče doživotno, da je puno iznenađenja, i da je u najvećoj meri određeno Marfijevim zakonom. Najbolji način da se nauči pčelarenje jeste rad sa iskusnim mentorom koji godinama uspešno uzgaja pčele u vašem kraju. Ja bih potražio nekoga ko je otvoren prema greškama koje je činio, i ko se više puta podizao iz velikih udesa. Takavi pčelari generalno nisu najglasniji samo-promoteri, ali evo korisnog saveta: svaki pčelar koji drži do sebe ima svakog proleća pčele za prodaju. Najveći problem sa zdravim prezimljenim zajednicama jeste kako ih sačuvati od rojenja, a relativno je lako za svakog dobrog pčelara da utrostruči broj svojih košnica ukoliko to poželi... Ali, u mnogim oblastima koje sam posećivao uvek se nađe po koji „dobronamerni“ i glasni „Pčelarski Taliban“ koji je nepokolebljiv u stavu da novopečeni pčelari moraju praktikovati neku specifičnu tehniku pčelarenja (koja podrazumeva određeni tip košnice, vrstu saća, osobine pčela, vrstu tretmana krpelja, ili će, u protivnom, pretrpeti štetu). U nekim oblastima lokalni Taliban tera novopečene pčelare da se kruto pridražavaju neke vrste „Verujućeg Pčelarenja“ insistirajaći na tome da je njihova sveta dužnost da isprate određene specifične prakse...
Josip Križ
KAKO PRIPREMITI PČELINJU ZAJEDNICU ZA ZIMOVANJE U FARAROVOJ KOŠNICI?
O načinima i pripremi za uzimljavanje pčelinjih zajednica izrečeno je i napisano jako puno, ali o tome kako pripremiti zajednicu u Fararovoj košnici jako malo. Pokušaću da svoja iskustva prikažem i pojasnim. Neko će reći košnica kao košnica, ali nije baš tako. Zašto? Jednostavno, zbog toga što Fararova košnica ima niske okvire, zimuje se na tri ili četiri nastavka i zbog toga treba biti jako oprezan... Poznato je da tokom pašne sezone, a naročito na paši bagrema, ova košnica ima plodište na dva nastavka. Iznad plodišta se nalazi matična rešetka, a od jačine zajednice zavisi da li će biti četiri ili, recimo, šest medišnih nastavaka. Kada se završi glavna paša, zajednicu ostavljam na dva plodišna i tri medišna, dakle na ukupno pet nastavaka... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ljubiša Jovanović
VIŠE OD IGRE!
Izazovi pčelarenja kontejnerskim paviljonskim pčelinjacima
Paviljon predstavlja viši stepen opremljenosti pčelara za jednostavniji, lakši i jeftiniji način iskorišćenja pčelinjih paša. Korišćenjem više paša veća je ekonomičnost opreme, uz minimalan utrošak radne snage. Spremnost kontejnera za brzo preseljenje košnica sa paše na pašu, bez angažovanja dodatne radne snage za utovar i istovar košnica, vraća pčelaru osećaje uživanja i zadovoljstva. Sa dve hidraulične dizalice, koje se sada mogu jeftino nabaviti u svakoj gvožđarskoj radnji, pčelar, sam ili uz pomoć vozača kamiona, za desetak minuta spušta ili podiže paviljon na platformu kamiona. Nogari paviljona lako se pomeraju po širini i visini, tako da nije bitna gabaritna raznovrsnost tovarnih sanduka. Leta na košnicama zatvaram sunđerima izrezanim po njihovoj meri za čije je postavljanje i čupanje potrebno vrlo malo vremena... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Vilijam van Persi
PREGLEDANJE KOŠNICA ZA POČETNIKE
Prva lekcija koju treba naučiti u radu sa košnicama jeste kako napraviti kratak, ali efikasan, pregled pčela i njihovog rada. Treba proveriti da li se u radiličnim ćelijama vide jaja, jer su ona pokazatelj prisustva i aktivnosti matice. Pogledajte koliko ima legla, i uporedite stanje sa ostalim zajednicama na pčelinjaku. Ako pronađete po nekoliko jaja u svakoj ćeliji vrlo je moguće da je vaša matica uginula i da su radilice položile ta jaja, koja će se razviti u larve trutova. Ili matica polaže trutovska jaja u radilične ćelije, što ukazuje da je matica potrošila zalihe sperme i da jaja koja je ona „nameravala“ da oplodi nisu oplođena već da su, kao što smo rekli, trutovska. Matica, leglo i hrana. Ove tri stvari treba imati na umu prilikom otvaranja košnica... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
VII COLOSS konferencija
Beograd je 26-28. avgusta bio domaćin VII po redu COLOSS konferencije i pratećih radionica organizovanih kroz četiri radne grupe. Po prvi put u Srbiji se na jednom mestu okupilo više od 70 vrhunskih naučnika stručnjaka za biologiju i patologiju pčela. Učesnici su pristigli iz čitavog sveta. Da spomenemo samo neka imena: Ralf Bihler, Marina Miksner i Elke Generš (Nemačka), Denis vanEnglsdorp i Džejmi Elis (SAD), Baldvin Torto (Kenija), Piter Nojman i Vinsent Dieteman (Švajcarska), Norman Karek (Velika Britanija) Per Kriger (Danska), Aleš Gregorc (Slovenija), Fani Hatjina (Grčka), Sesilija Kosta (Italija). Zemlje iz okruženja predstavljali su Aleksandar Uzunov i Sreten Andonov (Makedonija), Nikola Kezić (Hrvatska), Violeta Santrač (Republika Srpska). Organizatori Konferencije bili su Biološki fakultet (prof. dr Ljubiša Stanisavljević) i Poljoprivredni fakultet (prof. dr Mića Mladenović) Univeziteta u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine šumarsta i vodoprivrede, Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Saveza pčelarskih organizacija Srbije. „Pčelarski žurnal“ bio je medijski sponzor Konferencije.
Tokom prva dva dana održan je veliki broj radionica organizovanih kroz radne grupe, a centralni događaj, sama COLOSS konferenija, održana je trećeg dana. Na početku, svoje izlaganje je imao predsedavajući COLOSS-a, Piter Nojman iz Švajcarske, koji je ukazao na ciljeve i prioritete ove organizacije. Nakon njega održana su dva predavanja specijalnih predavača po pozivu, kenijskog naučnika Baldvina Tortoa i mladog američkog naučnika Džejmsa Elisa. Torto je govorio o uzrocima nestajanja pčela u Africi, a Džejms Elis o kapitalnom projektu izrade COLOSS-ove knjige o pčelama u kojoj bi bile detaljno opisane i objašnjene metode istraživanja pčela koje bi u narednim godinama trebale da predstavljaju standard za sve naučnike u svetu.
Kako biste stekli što bolji uvid u aktivnosti COLOSS-a tokom poslednjih dana avgusta u Beogradu predočavamo vam kratke izvode iz 14 najzanimljivijih predavanja i poster prezentacija izloženih na radionicama i na Konferenciji... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Polenonosno bilje
AMBROZIJA
Pčele rado sakupljaju polen ambrozije i nije primećeno da on u njihovoj ishrani negativno utiče na razvoj legla. Ipak, pčelari ne treba da sakupljaju polen ove biljke, jer je štetan za ljudsku ishranu. Pri seobi pčelinjih društava treba voditi računa da se košnice ne smeštaju u područja gde je prisutna ambrozija, jer bi korišćenje meda sa tog područja, zbog prisutnog polena ambrozije u njemu, moglo kod potrošača da izazove zdravstvene probleme… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi sam
URAMLJIVANJE HANEMANOVE REŠETKE
Džon Kefas
PČELE KOJE SU POBEDILE VAROU
(prevod teksta iz časopisa Bee Culture, mart 2011)
Kako bih ubrzao selekciju svojih sopstvenih pčela, 1999. godine sam prestao sa korišćenjem bilo kakvih hemijskih tretmana. Nimalo mi nije bilo lako da donesem ovakvu odluku. Bile su mi potrebne tri godine da se odlučim na taj potez. U to vreme govorio sam da bih mogao sve da izgubim, „Nema tretmana... nema ni pčela“. U svakom slučaju, prelomio sam i preuzeo rizik, umesto da i dalje svoje pčele, i što je još važnije, sebe, izlažem hemikalijama za suzbijanje varoe. Iz razloga što nisam mogao da kupim matice selekcionisane na tolerantnost prema varoi znao sam da ću morati sam da ih selekcionišem, pa sam tako razvio i nove metode testiranja. Računao sam da ću moći da nastavim odgajivački program na rezistentnost na varou ako mi 10 odsto zajednica bude preživelo. Čak i ako mi sve zajednice budu uginule, kao uzgajivač matica znao sam da ću uvek moći da kupim paketne rojeve iz Italije i da se na taj način brzo vratim u posao proizvođenja matica. Nakon nekoliko godina izgubio sam „samo“ dve trećine svojih zajednica i da budem iskren bio sam „zadovoljan“ ovakvim rezultatima, koji su svakako bili bolji od na početku projektovanih 10 odsto, ili čak i manje, koje sam očekivao. Od tada smo svake godine prirodnim sparivanjem umnožavali matice iz preživelih zajednica koje su dale najveće prinose meda i imale najmanje varoe, drugim rečima, onih koje su imale „genetiku pećinskog čoveka“. Ove matice snabdele su nas i trutovima tolerantnim na varou koji su bili neophodni za buduća sparivanja. Populacija varoe trenutno je na veoma niskom stupnju i u našim uslovima nema bilo kakvog ekonomskog opravdanja da se pčele tretiraju. Drugim rečima, naše pčele su tolerantne na varou... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Dr Vajat A. Mangam
MALA KOŠNIČINA BUBA
Aethina tumida Murray 1867
(prevod teksta objavljenog u časopisu American Bee Journal, jun 2011)
Ukoliko je mala košničina buba nova pojava na vašem području, ili ako ste pčelar početnik, pa se nikada ranije niste susretali sa ovom štetočinom, neophodno je da kontaktirate veterinarsku službu ili nekog sa većim pčelarskim iskustvom kako bi vam pomogao. Ne potcenjujte štetu koju mala košničina buba može da vam nanese. U oblastima u kojima je prisutna mala košničina buba, nastavci sa medom cede se ubrzo nakon završetka paše. Rekao bih posle ne više od nekoliko dana. Saće je nezaštićeno i odrasle jedinke bube će gotovo sasvim izvesno dospeti u medišne nastavke čak i u one u veoma snažnim zajednicama. U nekim situacijama biće možda neophodno da se češće cede manje količine meda kako se ne bi predugo ostavljao veliki broj medišnih nastavaka na košnicama... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Doc. dr Jevrosima Stevanović, prof. dr Zoran Stanimirović
PČELINJI OTROV
U poslednjem delu opširnog članka „APITERAPIJA – korisni efekti pčelinjih proizvoda i opravdanost njihove primene u zdravstvenoj zaštiti“, kojeg potpisuju naši poznati naučnici, doc. dr Jevrosima Stevanović i prof. dr Zoran Stanimirović sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, govori se o pčelinjem otrovu, aktivnom farmakološkom proizvodu pčela, koga sintetišu otrovne žlezde pčela radilica i matice... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ivan Umeljić
O POREKLU PČELA I SPARIVANJU MATICA (II deo)
Pred kraj sezone, u periodu od septembra do novembra, zavisno od klimatskih uslova, radilice izbacuju (preživele) trutove iz svojih košnica. U možda najvećem pčelarskom klasiku svih vremena, Život pčela, Moris Meterlink je ovaj događaj nazvao „masakr mužjaka“. I zaista, onemogućeni od strane pčela da pristupe zalihama hrane za zimu, trutovi se neslavno povlače, da bi ih radilice na kraju izbacile na izlaz košnice gde će uvek budne stražarice formirati za njih neprobojan štit. Jedna metafora najbolje ilustruje ulogu koju mužjaci, pored sparivanja sa maticama, imaju u košnici: jadni trut je za pčelinju zajednicu, kao što je to nedavno napisao Ros Konrad (Ross Conrad), isto što i rep za nekog daždevnjaka, jer može otpasti ako se za njega zakači neki predator, dopuštajući daždevnjaku (onome što je ostalo od njega) da bezbedno otpuzi. Vremenom, rep će se svakako regenerisati... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Rendi Oliver
„PRAVILA“ ZA USPEŠNO PČELARENJE
Saveti pčelarima početnicima
(prevod teksta objavljenog u časopisu American Bee Journal, jul 2011. i na sajtu www.scientificbeekeeping.com)
O najvećim pčelarskim zabludama, ali i o pravilima za uspešno pčelarenje, piše Rendi Oliver, jedan od najpoznatijih američkih pčelara i redovni kolimnisrta čuvenog časopisa American Bee Journal, koji pčelari sa više od 500 pčelinjih zajednica. Ovog proleća, kao i ranijih godina, održao sam priličan broj pčelarskih radionica početnicima i hobistima. Ovi pčelari „dave“ se u informacijama sakupljenim sa interneta o tobožnjem „pravom“ načinu uzgajanja pčela. Nažalost, oni nemaju dovoljno iskustva da bi znali u šta da poveruju, dok, s druge strane, dugogodišnji iskusni pčelari kolutaju očima na svaki predlog koji bi uneo novine u pčelarstvo. Ima jedna stara izreka koja kaže da ukoliko želite da dobijete konačan odgovor na bilo koje pčelarsko pitanje, samo treba da pitate pčelara sa dvogodišnjim, ili trogodišnjim, iskustvom, pošto oni sa najvećim stepenom iskrenosti razmatraju svoje znanje o pčelarstvu (i spremni su da pruže savete ostalima). Na kraju krajeva, većina nas je beznačajna pred činjenicom da se pčelarsko iskustvo stiče doživotno, da je puno iznenađenja, i da je u najvećoj meri određeno Marfijevim zakonom. Najbolji način da se nauči pčelarenje jeste rad sa iskusnim mentorom koji godinama uspešno uzgaja pčele u vašem kraju. Ja bih potražio nekoga ko je otvoren prema greškama koje je činio, i ko se više puta podizao iz velikih udesa. Takavi pčelari generalno nisu najglasniji samo-promoteri, ali evo korisnog saveta: svaki pčelar koji drži do sebe ima svakog proleća pčele za prodaju. Najveći problem sa zdravim prezimljenim zajednicama jeste kako ih sačuvati od rojenja, a relativno je lako za svakog dobrog pčelara da utrostruči broj svojih košnica ukoliko to poželi... Ali, u mnogim oblastima koje sam posećivao uvek se nađe po koji „dobronamerni“ i glasni „Pčelarski Taliban“ koji je nepokolebljiv u stavu da novopečeni pčelari moraju praktikovati neku specifičnu tehniku pčelarenja (koja podrazumeva određeni tip košnice, vrstu saća, osobine pčela, vrstu tretmana krpelja, ili će, u protivnom, pretrpeti štetu). U nekim oblastima lokalni Taliban tera novopečene pčelare da se kruto pridražavaju neke vrste „Verujućeg Pčelarenja“ insistirajaći na tome da je njihova sveta dužnost da isprate određene specifične prakse...
Josip Križ
KAKO PRIPREMITI PČELINJU ZAJEDNICU ZA ZIMOVANJE U FARAROVOJ KOŠNICI?
O načinima i pripremi za uzimljavanje pčelinjih zajednica izrečeno je i napisano jako puno, ali o tome kako pripremiti zajednicu u Fararovoj košnici jako malo. Pokušaću da svoja iskustva prikažem i pojasnim. Neko će reći košnica kao košnica, ali nije baš tako. Zašto? Jednostavno, zbog toga što Fararova košnica ima niske okvire, zimuje se na tri ili četiri nastavka i zbog toga treba biti jako oprezan... Poznato je da tokom pašne sezone, a naročito na paši bagrema, ova košnica ima plodište na dva nastavka. Iznad plodišta se nalazi matična rešetka, a od jačine zajednice zavisi da li će biti četiri ili, recimo, šest medišnih nastavaka. Kada se završi glavna paša, zajednicu ostavljam na dva plodišna i tri medišna, dakle na ukupno pet nastavaka... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ljubiša Jovanović
VIŠE OD IGRE!
Izazovi pčelarenja kontejnerskim paviljonskim pčelinjacima
Paviljon predstavlja viši stepen opremljenosti pčelara za jednostavniji, lakši i jeftiniji način iskorišćenja pčelinjih paša. Korišćenjem više paša veća je ekonomičnost opreme, uz minimalan utrošak radne snage. Spremnost kontejnera za brzo preseljenje košnica sa paše na pašu, bez angažovanja dodatne radne snage za utovar i istovar košnica, vraća pčelaru osećaje uživanja i zadovoljstva. Sa dve hidraulične dizalice, koje se sada mogu jeftino nabaviti u svakoj gvožđarskoj radnji, pčelar, sam ili uz pomoć vozača kamiona, za desetak minuta spušta ili podiže paviljon na platformu kamiona. Nogari paviljona lako se pomeraju po širini i visini, tako da nije bitna gabaritna raznovrsnost tovarnih sanduka. Leta na košnicama zatvaram sunđerima izrezanim po njihovoj meri za čije je postavljanje i čupanje potrebno vrlo malo vremena... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Vilijam van Persi
PREGLEDANJE KOŠNICA ZA POČETNIKE
Prva lekcija koju treba naučiti u radu sa košnicama jeste kako napraviti kratak, ali efikasan, pregled pčela i njihovog rada. Treba proveriti da li se u radiličnim ćelijama vide jaja, jer su ona pokazatelj prisustva i aktivnosti matice. Pogledajte koliko ima legla, i uporedite stanje sa ostalim zajednicama na pčelinjaku. Ako pronađete po nekoliko jaja u svakoj ćeliji vrlo je moguće da je vaša matica uginula i da su radilice položile ta jaja, koja će se razviti u larve trutova. Ili matica polaže trutovska jaja u radilične ćelije, što ukazuje da je matica potrošila zalihe sperme i da jaja koja je ona „nameravala“ da oplodi nisu oplođena već da su, kao što smo rekli, trutovska. Matica, leglo i hrana. Ove tri stvari treba imati na umu prilikom otvaranja košnica... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
VII COLOSS konferencija
Beograd je 26-28. avgusta bio domaćin VII po redu COLOSS konferencije i pratećih radionica organizovanih kroz četiri radne grupe. Po prvi put u Srbiji se na jednom mestu okupilo više od 70 vrhunskih naučnika stručnjaka za biologiju i patologiju pčela. Učesnici su pristigli iz čitavog sveta. Da spomenemo samo neka imena: Ralf Bihler, Marina Miksner i Elke Generš (Nemačka), Denis vanEnglsdorp i Džejmi Elis (SAD), Baldvin Torto (Kenija), Piter Nojman i Vinsent Dieteman (Švajcarska), Norman Karek (Velika Britanija) Per Kriger (Danska), Aleš Gregorc (Slovenija), Fani Hatjina (Grčka), Sesilija Kosta (Italija). Zemlje iz okruženja predstavljali su Aleksandar Uzunov i Sreten Andonov (Makedonija), Nikola Kezić (Hrvatska), Violeta Santrač (Republika Srpska). Organizatori Konferencije bili su Biološki fakultet (prof. dr Ljubiša Stanisavljević) i Poljoprivredni fakultet (prof. dr Mića Mladenović) Univeziteta u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine šumarsta i vodoprivrede, Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Saveza pčelarskih organizacija Srbije. „Pčelarski žurnal“ bio je medijski sponzor Konferencije.
Tokom prva dva dana održan je veliki broj radionica organizovanih kroz radne grupe, a centralni događaj, sama COLOSS konferenija, održana je trećeg dana. Na početku, svoje izlaganje je imao predsedavajući COLOSS-a, Piter Nojman iz Švajcarske, koji je ukazao na ciljeve i prioritete ove organizacije. Nakon njega održana su dva predavanja specijalnih predavača po pozivu, kenijskog naučnika Baldvina Tortoa i mladog američkog naučnika Džejmsa Elisa. Torto je govorio o uzrocima nestajanja pčela u Africi, a Džejms Elis o kapitalnom projektu izrade COLOSS-ove knjige o pčelama u kojoj bi bile detaljno opisane i objašnjene metode istraživanja pčela koje bi u narednim godinama trebale da predstavljaju standard za sve naučnike u svetu.
Kako biste stekli što bolji uvid u aktivnosti COLOSS-a tokom poslednjih dana avgusta u Beogradu predočavamo vam kratke izvode iz 14 najzanimljivijih predavanja i poster prezentacija izloženih na radionicama i na Konferenciji... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Polenonosno bilje
AMBROZIJA
Pčele rado sakupljaju polen ambrozije i nije primećeno da on u njihovoj ishrani negativno utiče na razvoj legla. Ipak, pčelari ne treba da sakupljaju polen ove biljke, jer je štetan za ljudsku ishranu. Pri seobi pčelinjih društava treba voditi računa da se košnice ne smeštaju u područja gde je prisutna ambrozija, jer bi korišćenje meda sa tog područja, zbog prisutnog polena ambrozije u njemu, moglo kod potrošača da izazove zdravstvene probleme… Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi sam
URAMLJIVANJE HANEMANOVE REŠETKE
Ako je neophodno, matičnu rešetku treba ugraditi u drveni
prsten na kome se izrezuje léto. U ovom slučaju, matična rešetka treba da ima
dimenzije koje su najmanje za po 20 mm manje od spoljnih dimenzija tela
košnice, a spoljne dimenzije drvenog prstena treba da su iste kao i kod tela.
Unutrašnje dimenzije rama mogu biti identične kao i odgovarajuće mere tela
košnice, ili nešto manje, što će zavisiti od veličine rešetke. Visina rama
treba da iznosi 13 mm. Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
______________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 14 (januar 2012)
U fokusu
DEGUSTACIJA
MEDA Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Autorski
članci
Tomaž Oštir
PČELE
DRVENARICE Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Rendi Oliver
JOŠ
NEKOLIKO PRAVILA ZA USPEŠNO PČELARENJE
Ivan Umeljić
KAKO
PROIZVESTI TOPLOTU I KAKO JE SAČUVATI? Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Pčelarska
praksa
Josip Križ
PRIPREMA
ZAJEDNICA U FARAROVOJ KOŠNICI ZA PROLEĆNI RAZVOJ
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub Umeljić
PLANSKO
FORMIRANJE ROJEVA Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Tomaž Oštir
SAKUPLJANJE
MLEČA EZI QUEEN SISTEMOM
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Izložba
DŽON
ŠTARK, PČELARSTVO Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Interval
SARADNJA PROJEKTA HOBOS I PČELARSKOG ŽURNALA Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
AMERIČKI MAGAZIN BEE CULTURE O PČELARSKOM ŽURNALU Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno
bilje
MASLAČAK
(Taraxacum officinale L.) Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi
sam
_____________________________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 15 (april 2012)
U fokusu
BAKTERIJE:
Dobroćudna armija iz mednog želuca
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Autorski
članci
Majkl Simone-Finstrom, Marla Spivak
SOCIJALNI IMUNITET PČELA: Kako se pčele leče
same?
Tomaž
Oštir
PATULJASTA MEDONOSNA PČELA (Apis florea)
Vidoje
Kulić
ALERGIJA NA PČELINJI OTROV
Pčelarska praksa
NEKOLIKO OSNOVNIH PRINCIPA ZA UZGOJ MATICA
ŠTA SVE MOŽE DA SE DOGODI SA VAŠOM MATICOM?
Nauka
PRVI ZVANIČNO POTVRĐENI SLUČAJ CCD-a U EVROPI
DA LI SE MOGU PREDVIDETI ZIMSKI GUBICI PČELINJIH
ZAJEDNICA?
Medonosno bilje
ŠLJIVA (Prunus
domestica)
Uradi sam
Miloš
Milosavljević
____________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 16 (jul 2012)
Sadržaj 16
Izložba
4
PČELE I MATEMATIKA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Intervju
Marina
Markizi, somelije meda
8
KADA MED PRIPOVEDA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Autorski
članci
Ivan Umeljić
14
MATIČNJACI
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Tomaž Oštir
22
PČELE BEZ ŽAOKE (Trigona spp.)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Pčelarska
praksa
Ivan Umeljić
26
KOŠNICA ZA POSMATRANJE
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Vilijam van Persi
30
KADA STVARI KRENU LOŠE S MATICOM...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Knjige
34
NAJSTARIJA DEMOKRATIJA NA SVETU
Thomas
D. Seeley, Honeybee democracy, Princeton
University Press, 2010
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
41
POBUNA SIROČIĆA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno
bilje
42
JASMIN BELI (Philadelphus coronarius L.)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi
sam
Veroljub Umeljić
44
NAPRAVITE POSMATRAČKU KOŠNICU
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Borivoje Bogdanović
46
PREUREĐENJE KAMIONA U PČELARSKI KONTEJNER
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
____________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 17 (oktobar 2012)
Region
Franc Šivic
4
PČELE POMAŽU LJUDIMA SA POSEBNIM POTREBAMA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Intervju
Dr
Ralf Bihler
Direktor Pčelarskog instituta u Kirhajnu
(Nemačka)
6
SELEKCIJOM DO PČELA TOLERANTNIH NA VAROU
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Autorski
članci
Ivan Umeljić
14
O PČELINJIM PLESOVIMA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Džon Reni
22
KRALJEVSKA VENČANJA I SPARIVANJE MATICA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Pčelarska
praksa
Veroljub Umeljić
26
KAKO POSLATI MATICE POŠTOM Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U
fokusu
30
ZA I PROTIV! 18 TEORIJA O UPOTREBI MALIH ĆELIJA SAĆA ZA SUZBIJANJE VAROE
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
38
ZAŠTO PČELE NISU (JOŠ UVEK) DOMAĆE ŽIVOTINJE?
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
41
KAKO PČELE ZNAJU ŠTA DA RADE?
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno
bilje
42
KIPROVINA (Epilobium angustifolium L.)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi
sam
___________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 18 (januar 2013)
Autorski članak
Tomaž Oštir
4
DŽINOVSKA MEDONOSNA PČELA
Apis dorsata (Fabricius 1793)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ivan Umeljić
12
STRATEGIJE MEDONOSNIH BILJAKA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Teme
18
IDEALNA KOŠNICA
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U fokusu
22
BUMBARI
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Pčelarska praksa
Veroljub Umeljić
30
PRIHRANA PČELINJIH ZAJEDNICA ČVRSTOM HRANOM
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Moris Ostrofski
36
PČELARENJE POD STAKLENIM ZVONIM
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
ILI
KAKO PROIZVESTI JESTIVO UMETNIČKO DELO
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
41
JIRGEN TAUC KOMUNIKATOR NAUKE 2012. U NEMAČKOJ
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
42
UPOREDNO ISTRAŽIVANJE PONAŠANJA MATICA U RAZLIČITIM KAVEZIMA ZA SLANJE POŠTOM
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
43
BAVLJENJE PČELARSTVOM U CENTRALNOJ EVROPI NOSI SA SOBOM RIZIK OBOLJEVANJA OD
LAJMSKE BOLESTI
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno bilje
44
NANA
Mentha longifolia Huds.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi sam
Borivoje
Bogdanović
____________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 19 (april 2013)
Život
Franc
Šivic
4 Pčele su izlečile moju multiplu
sklerozu Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Autorski članci
Tomas Sili
6 Hvatanje rojeva pomoću košnica
mamaca
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ivan
Umeljić
12 Nalet pčela
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Tema broja
16 Standardne metode za selekciju i
uzgoj matica
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
17 Metode uzgoja matica
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
28 Metode selekcije matica
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Pčelarska praksa
Veroljub
Umeljić
38 Prirodno rojenje – uzroci i
suzbijanje pojave
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno bilje
42 Mrtva kopriva crvena (Lamium purpureum L.)
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Zanimljivosti
44
Da li pčele spavaju?
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi
sam
__________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 20 (jul 2013)
Ekologija
POSMATRAČI
PČELA
U njujorškim vrtovima i baštama živi iznenađujuće veliki broj vrsta
pčela. Šezdeset vrsta pronađeno je, recimo, samo u Central Parku, dok jedan
javni vrt u istočnom Harlemu naseljava 28 vrsta. Osim toga, košnice sa pčelama
nalaze se na svakom ćošku, na mnogim terasama, krovovima, pa čak i na
travnjacima pored „zelenijih“ gradskih ulica. U Njujorku, slično kao u Beogradu
i Zagrebu, postoje mobilne ekipe koje zbrinjavaju rojeve za koje je dojavljeno
da su se okačili na saobraćajnim znacima ili uličnoj rasveti...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Događaji
UKRAJINA:
NOVA PČELARSKA DESTINACIJA
Pod pokroviteljstvom predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča u
Kijevu će od 29. septembra do 4. oktobra biti održan 43. međunarodni pčelarski
kongres APIMONDIA. Tom prilikom okupiće se pčelari profesionalci i amateri,
vodeći eksperti iz pčelarstva i srodnih oblasti, naučnici, predstavnici
poslovnog sektora, neprofitnih organizacija i vlade – svako ko je zainteresovan
za pčelarstvo i voljan da sa ostalima podeli svoje iskustvo. Učesnici će imati
priliku da od naučnika iz čitavog sveta saznaju iz prve ruke najnovije
informacije, da se upoznaju sa najnovijim tehnološkim inovacijima u pčelarstvu,
da predstave svoje proizvode – u rasponu od meda i medovine do najmodernije
pčelarske opreme, kao i da uspostave nove kontakte sa izvoznicima i uvoznicima,
čuju najnovije naučne izveštaje i razgovaraju sa istomišljenicima i, konačno,
da otkriju Ukrajinu – istinsku evropsku zemlju meda. Pčelarski žurnal je
zvanični medijski partner 43. međunarodnog pčelarskog kongresa APIMONDIA...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Tema broja
NEONIKOTINOIDI
Zbog čega je Evropska komisija odlučila da na dve godine zabrani
upotrebu tri neonikotinoida: imidakloprid, klotianidin i tiametoksam. Zašto
nema konsenzusa po ovom pitanju među zemljama članicama Evropske Unije, ali ni
među naučnicima? Šta su naučne činjenice, šta politika, a šta interesi krupnog
kapitala? Nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u januaru
ove godine objavila izveštaj u kome je zaključila da neonikotinoidi
predstavljaju „visok akutni rizik“ po oprašivače, vlade nekih zemalja članica
predložile su delimičnu zabranu njihove upotrebe na teritoriji Evropske Unije.
Međutim, ovaj predlog nije prošao na glasanju zemalja članica. Ipak, pošto u
skladu sa parlamentarnim procedurama ima slobodu da deluje samostalno, Evropska
komisija donela je obavezujuću odluku da u naredne dve godine, počev od 1.
decembra 2013, poljoprivrednici neće moći da koriste i zasađuju semena
tretirana klotianidinom, imidaklopridom i tiametoksamom, niti će smeti da ovim
hemikalijama prskaju poljoprivredne kulture koje posećuju pčele. Inkriminisani
pesticidi moći će da se primenjuju u staklenim baštama i na otvorenim poljima,
ali nakon što prođe cvetanje biljaka koje se na njima uzgajaju...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U fokusu
EKONOMIJA
KOŠNICE
Pčelinja ekonomija zasniva se na sakupljanju i preradi resursa,
trgovini proizvodima, brizi za mlade i roditelje, mudroj štednji, skromnoj
potrošnji, hijerarhijskoj podeli poslova, nacionalnoj odbrani, i izuzetnoj
komunikaciji koja omogućava demokratsko donošenja odluka. Zona legla je berza
na kojoj se razmenjuju proteini, šećeri, i feromoni, gde se jasno vidi
trenutna ekonomska situacija i svi važniji događaji u proteklih nekoliko dana.
Da bismo razumeli kako pčelinja zajednica „razmišlja“ prvo moramo razumeti
„ekonomiju košnice“. Pčelinja ekonomija zasniva se na proizvodnji hrane. Pri
tome, neprestano mora da se trudi da svoje bogatstvo ne prepusti parazitima
(banke, poverioci i zelenaši), da ne poklekne pred sušama i drugim elementarnim
nepogodama. Dakle, jednom rečju, mora da vodi bitke na različitim frontovima. I
baš kao i svaka ekonomija, i ova pčelinja na izazove odgovara ponekad uspešno,
a ponekad bezuspešno. Neko će reći da pčele ne traže ništa više osim suve
košnice, lepog vremena i cveća. Iako ovo zvuči veoma jednostavno, videćemo da
one moraju da ulože veliki napor u ozbiljnu organizaciju kako bi opstale...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Autorski članak
Tomaž Oštir
BOMBUS
(Thoracobombus) PASCUORUM (Scopoli, 1763)
Za razliku od mnogih vrsta koje su na rubu izumiranja, a neke su i
izumrle poslednjih decenija, bumbari Bombus
pascuorum prilično uspešno prkose pošastima savremene poljoprivrede i
klimatskim promenama. Naseljavaju i brdske i ravničarske predele, a gnezdo
uglavnom grade u travi, najčešć e u napušt enim staništ ima glodara. Možemo ih
naći na livadama, u parkovima, urbanim zonama, baštama, po obodima šuma,
šumama, ponekad čak i u ptičjim gnezdima ili u senu. Bombus pascuorum jedna je od najbrojnijih vrsta bumbara.
Rasprostranjena je po čitavoj Evropi, Mediteranu, Severnoj Africi, Rusiji,
Iranu i Anadoliji, i obuhvata 23 podvrste...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Pčelarska praksa
Veroljub Umeljić
SVOĐENJE
PČELINJIH ZAJEDNICA NA OPTIMALNU SNAGU ZA PREZIMLJAVNJE
Košnice odseljene na planinsku livadsku ili suncokretovu pašu treba
vratiti u bazni pčelinjak krajem jula, najkasnije početkom avgusta. Dan dva po povratku
pristupamo detaljnom pregledu svih društ ava koja su seljena. Iz medišt a
oduzimamo sve ramove u kojima ima meda za ceđenje, a na košnicama ostaje po
jedno medišt e sa ramovima. U nižim predelima u avgustu cveta druga trava,
otava, sa koje će pčele da sakupe nešto meda. Ova paša važna je i za
stimulisanje matica za polaganje većeg broja jaja u ovom periodu, jer je
poznato da pčele izvedene iz avgustovskog legla podnose najveći teret
prezimljavanja i ranog prolećnog razvoja...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Milun Kostić
OKRUGLE POGAČE
Znamo da pčelinje klube ima, približno, oblik lopte. Njegova
projekcija na poklopnu dasku pre ima oblik (pomalo) deformisanog kruga nego
pravougaonika. Pošto sam pripremam pogače, odlučio sam da napravim nekoliko
okruglih, prečnika 21 cm i težine oko 600 g...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Hobi
APIFILATELIJA
Ukoliko imate strast prema prikupljanju poštanskih maraka, evo 72
predloga, ali ovoga puta sa pčelarskim motivima...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno bilje
DIVLJA
RUŽA (Rosa canina L.)
Listopadni žbun do 4 m visine, sa dugim razgranatim granama, obraslim
veoma oštrim bodljama koje su pri osnovi široke i srpasto povijene na dole.
Kora na starim granama je smeđa a na mladim mrkozelena, često crvena. Listovi
neparno perasti, sa 5-9 jajastih i golih listića, po obodu testerastih. Cvetovi
svetloružičasti ili beli, pojedinačni ili 3-5 zajedno. Divlja ruža cveta od
aprila do jula, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj raste...
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi sam
KAVEZI ZA
MATICE (II deo)
U prethodnom broju „Pčelarskog žurnala“ prikazali smo Batlerov i
Bentonov kavez za matice. Sada rečju i slikom predstavljamo još nekoliko vrsta
kaveza. Kavezi poklapači. Prilikom razrojavanja društava, oduzimanja pčela ili
ramova sa leglom, hranom i pčelama, radi formiranja paketnih rojeva ili
naseljavanja oplodnjaka, nukleusa i sličnih radnji, neophodno je da u košnici
prvo pronađemo maticu i privremeno je blokiramo na ramu, kako ne bi u toku rada
nekontrolisano prešla na druge satove, a mi je nepažnjom oduzeli tom društvu.
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
NARUČITE OVAJ BROJ!
________________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 21 (oktobar 2013)
Franc Šivic
PČELARSKI TURIZAM
Posle
Švedske i Norveške, Slovenija je treća najpošumljenija država u Evropi, sa oko
šezdeset odsto teritorije prekrivene šumom. Klimatska raznovrsnost, od
mediteranske na jugozapadu, do kontinentalne na istoku i alpske na severu, podstakla
je evoluciju raznih vrsta, uključujući i brojne biljke koje su važne pčelama.
Izuzetna raznolikost i lepota su i doslovno učinile Sloveniju zelenom i omogućile
razvoj apiturizma kao savršeno održivog i
prirodi bliskog oblika turizma... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Lekcije
od najboljih: Ted Denard (Savannah Bee Company)
KAKO
PRODATI MED?
Ukoliko
sami pakujete svoj med, na vama je odgovornost prema pčelama da njihov proizvod
predstavite na vrhunski način, što on svakako i zaslužuje. Ako pčele mogu da
posete milione cvetova kako bi proizvele teglicu meda, pa nećete valjda da ga
pakujete u nekakvu lepljivu, plastičnu posudu neprijatnog mirisa? Ako je to
najbolje što možete da učinite, onda dajte nekom drugom da prodaje vaš med,
nekome ko to zna da uradi kako treba. Razmislite, recimo, zbog čega su ljudi
spremni da izdvoje novac za vino. Zbog čega plaćaju 20 dolara za nešto što će
popiti za sat vremena? Zbog toga što će vino uveličati njihov obrok i učiniti ga
romantičnim, jednom rečju, podići će ga na jedan viši nivo. Naš posao je da med
stavimo u istu ravan... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Mitovi
DA
LI JE ANŠTAJN GOVORIO O PČELAMA?
Koliko
su pčele važne? Verovatno da vam je bar jedanput postavljeno ovo pitanje. Vaš
odgovor, kao uostalom i odgovor većine pčelara, glasio je da su one
neprocenjive. Mnogi su ovakvu tvrdnju potkrepili i citatom koji se pripisuje
Albertu Ajnštajnu: „Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi
preostalo više od četiri godine“. Nesumnjivo da jedna od lepota rada sa pčelama
počiva i na činjenici da su one važne, i to ne samo pčelarima, već i za
kvalitet života svakog čoveka. Njihov najveći značaj ne ogleda se u proizvodnji
meda, već u oprašivanju, od koga, kao što znamo, zavisi proizvodnja hrane. Pa
ipak, istine radi, treba reći da nema pouzdanih dokaza, ni pismenih ni usmenih,
da je Ajnštajn ikada izjavio nešto slično ovome. Vreme pojave ovog
pseudo-citata, polovinom 2000-ih, poklapa se sa (još uvek) misterioznim
nestankom pčela u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovu, navodno Ajnštajnovu,
izjavu preneli su mnogi ugledni svetski mediji, između ostalih i Der
Süddeutsche Zeitung, najtiražniji nemački dnevnik koji se štampa u tiražu od
600.000 primeraka, zatim, Independent, Telegraph, International Herald Tribune,
kao i bezbroj manjih listova i internet blogova. Međutim... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
U fokusu
PČELARENJE
U ERI VAROE
Teške
(sintetičke) hemikalije“ su efikasne, ali pitanje još koliko dugo će biti. Lako
se primenjuju, ali je na neke preparate varoa već postala imuna, dok će na
druge će postati ubrzo. Osim toga, „teške hemikalije“ se zadržavaju u medu i
vosku. S druge strane, „meke (prirodne) hemikalije“ takođe su efikasne, ali
samo u specifičnim okolnostima, a njihova primena nije baš najjednostavnija,
jer mala razlika u dozi ili koncentraciji, umesto varoe može usmrtiti pčele. Da
li je rešenje zaprašivanje pčela šećerom u prahu ili korišćenje saća sa manjim
ćelijama? Ili će varoi na put stati pseudoškorpioni? Da li ste čuli za
„Mitezapper“? U ovom članku predstavljamo vam pregled do sada poznatih metoda
za suzbijanje varoe koji je sastavljen na osnovu najopsežnijeg naučnog rada
koji se bavio ovom temom, a koji je objavljen u najprestižnijem naučnom
časopisu za patologiju i bolesti insekata Journal
of Invertebrate Pathology. Kao što ćete videti, metode su pregledno klasifikovane,
a uz svaku je ukratko naveden način primene i dejstvo... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Žerom Alfons
ALTERNATIVNE
METODE PČELARENJA VAREOVA KOŠNICA: NEKA PITANJA I ODGOVORI
Šta
bismo trebali da očekujemo od Vareove košnice? Treba priznati jednu stvar, a to
je da se poslednjih godina ova košnica našla u mnogim pčelinjacima. Ponovo je
ušla u modu. Iako je teško proceniti razmere ovog buma, sasvim je izvesno da se
broj onih koji pčelare ovom košnicom u Francuskoj popeo sa nekoliko stotina na
više hiljada. I među profesionalnim pčelarima postoji izvestan broj onih koji
su se (pre)orijentisali na Vareovu košnicu (i sam autor ovog članka je jedan od
njih). I mada je procenat onih koji sa njom pčelare mali u poređenju sa ukupnim
brojem pčelara, najviše vareovaca ima među početnicima i među onima koji
proširuju svoje pčelinjake. Stoga, postavlja se pitanje da li se radi o
ozbiljnoj alternativi ili naprosto o prolaznoj modi? Na ovo pitanje pokušaćemo
da odgovorimo u ovom članku... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub
Umeljić
NEKOLIKO
NAPOMENA O LAŽNIM MATICAMA
Kada
se u pčelinjem društvu iscrpe mogućnosti dobijanja matice, drugim rečima, kada
prestane mogućnost uzgoja matičnjaka na radiličnim larvicama, ubrzo će početi
aktivnost lažnih matica. To će se dogoditi, na primer, kada prilikom pregleda
društva nesvesno ramom zgnječimo maticu, pa pčele na postojećim radiličnim larvicama
odneguju matičnjake iz kojih će se izvesti matice. Ako tom prilikom maticu, koja
je pobedila u borbi sa suparnicama, prilikom izletanja na sparivanje uhvati
lasta ili neka druga ptica, pčelinje društvo ostaje bez mogućnosti da odneguje
nove matičnjake, jer u njemu više nema legla sa mladim radiličnim larvicama.
Ili, ako se društvo izroji, pa mlada matica koja u njemu treba da nastavi
život, doživi sudbinu sličnu prethodno opisanoj... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Vajat
Mangam
SPASAVANJE
PČELA IZ SRUŠENOG STABLA
Da
bih izbegao vrelinu letnjeg dana, ja sam skoro uvek već u petnaest do osam
ujutro napolju kako bih proverio šta se dešava na mojim pčelinjacima. Međutim,
jednog jutra zazvonio je telefon. Niko ne zove ovako rano osim ako nije u
nevolji. Suzana se javila i, očekivano, pozvala me nazad. Farmer koga poznajem
imao je stablo koje se srušilo u noćašnjoj oluji. U stablu je bilo pčela. Ovo
pčelinje drvo nalazilo se u blizini njegove kuće i on je želeo da čuje šta bi
moglo da se uradi. Složio sam se da ću barem da svratim da ga pogledam kada
budem krenuo na pčelinjak. Kao što sam i očekivao, pčele su se nalazile u hrastovom
stablu visokom 30 stopa (9,144 m). Deo stabla u kome su se nastanile tresnuo je
prilikom pada i delimično je napukao na gornjem kraju (videti sliku 1). Video
sam sve satove. Sve samo saće sa mladim legom, bez trunke meda (videti sliku
2). Radilo se o novoj zajednici, verovatno kasnom prolećnom roju, s obzirom da
nije bilo zaliha meda... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Marko Stanojević
AKTIVNOSTI
PČELA TOKOM ŽIVOTA
Svaki
uspešan posao rezultat je volje, ljubavi, ponajviše znanja. Ova konstatacija
posebno važi za pčelarstvo, zbog toga što je neophodno stalno učiti, kako kroz
sopstvenu praksu tako i na pčelarskim predavanjima, iz knjiga, druženjem sa
uspešnim pčelarima i upoznavanjem sa njihovim iskustvima. Nije slučajno da je
veliki stručnjak iz oblasti pčelarstva baron Berlepš jednom prilikom rekao:
„Pre svega učite teoriju, inače ostaćete šeprtlja celog života“. Poznavanje dešavanja
u pčelinjem društvu, anatomske i fiziološke osobine pčele, posebno zdravstenog stanja
pčelinjeg društva, treba da budu temeljna znanja pčelara koja stalno treba
usavršavati i proširivati... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno bilje
KONOPLJIKA,
BIBER DIVLJI (Vitex agnus castus L.)
Listopadni
gusto razgranat žbun, visok do 3 m, sa četvorouglastim slabim i savitljivim
grančicama, obraslim sivim maljama. Listovi naspramni, prstasti, sa 5-7
lancetasto duguljastih listića, celog oboda, sedećih ili na kratkoj peteljci. Glavna
peteljka dugačka... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi sam
BETONSKA
POSTOLJA ZA KOŠNICE
Betonska
postolja za košnice, kada se kvalitetno izrade, imaju neograničeni vek
korišćenja i ne zahtevaju nikakvo održavanje. Za jednu košnicu koriste se dva
postolja. Poseban oblik donjeg dela postolja omogućava potpun pristup košnici,
odnosno pravilan položaj tela u toku pregleda, čime zamor prilikom rada
smanjujemo na najmanju meru. Otvor na postolju, čime štedimo materijal za
izradu, služi i kao rukohvat prilikom prenošenja... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Zanimljivosti
JESENJE
BOJE
Početkom
jeseni, neposredno pre opadanja na zemlju i truljenja, listovi počinju da se razmeću
pravim vatrometom boja. Poznato je da neke boje listova, recimo žuta, postaju vidljive
nakon razgradnje hlorofila, koji je, pak, „odgovoran“ za njihovu zelenu boju.
Dakle, žuta boja je sporedna posledica fizioloških procesa koji se dešavaju u
ovo doba godine, a biljku ne košta ništa da je proizvede. Međutim, stvari stoje
nešto složenije sa crvenim listovima. Crveni antocijanini proizvode se upravo
tokom jeseni, što govori da u ovo doba godine stabla posebno investiraju u
njih. Logično, nameće se pitanje, zbog čega biljke čine ovaj dodani napor?
Fiziološka uloga antocijanina toliko je raznovrsna da ih neki biolozi nazivaju
„švajcarskim nožem prirode“. Između ostalog, oni su moćni antioksidanti, zaštita
od fotoinhibicije, funkcionišu kao „sudopera“ za štetne supstance, zagrevaju
listove i pružaju zaštitu od radijacije... Ostatak pročitajte u štampanom izdanjuNARUČITE OVAJ BROJ!
_______________________________________________________
PČELARSKI ŽURNAL 22 (JANUAR 2014.)
Kim Flotum
10 PRAVILA
SAVREMENOG PČELARENJA
Postoji, siguran sam, daleko više od 10 pravila
koja biste mogli da upotrebite kao vodič kroz obične i dosadne, uzbudljive i
opasne ili neobične i čudesne aspekte uzgajanja pčela. Zbog toga ih i nisam
nazvao (jedinih) 10 Pravila za savremeno pčelarenje, već samo 10 od njih. Ali
ovih 10, ubeđen sam, izuzetno je važno i obuhvata najveći deo stvari s kojima
ćete se susresti tokom potrage za savršenim prinosima, prilikom uzgoja
savršenih matica i pronalaženja pravog mesta za pčelinjak, kod suzbijanja
bolesti i štetočina, uzgajanja zdravih i zadovoljnih pčela, pa čak i u težnji
da sebe učinite srećnim i zdravim tokom ovog procesa. To nije sve što će vam
biti potrebno, ali pomoći će vam u najvećoj mogućoj meri da učinite da većina
stvari radi za vas i vaše pčele. Postoji jedno pravilo koje nije među ovih 10 i
koje nameravam da vam izložim, ali želim da na njega obratite pažnju pre nego
što pređemo na ostatak, zbog toga što se tiče svakog od ovih pravila i, trebalo
bi to naglasiti, svega što radite sa svojim pčelama. Čak i više od toga, ono se
tiče gotovo svega što radite, a što ima veze sa svetom biljaka, gajenjem,
negovanjem, ili sa berbom bilo koje kulture kojom ste rešili da ekonomišete.
Tiče se i vašeg dvorišta i bašte, vašeg voćnjaka i pilića i, svakako, vaših pčela...
a ono glasi... da su celokupno pčelarenje, baštovanstvo, poljoprivreda i svaki
posao koji ima veze sa Majkom Prirodom lokalnog karaktera. Šta zapravo želim da
kažem? Moderna poljoprivreda je ušla u svet velikih brojki. Zahvaljujući
satelitima i GPS tehnologiji farmeri sada kombajne mogu da kontrolišu sa
udaljenosti od nekoliko kilometara. Uz pomoć iste tehnologuje, oni mogu i da
zasađuju polja primenjujući različite vrste i količine đubriva na suvom i
vlažnom zemljištu, različite vrste semena na obodima i u sredini njiva, i
različite hemikalije za zaštitu semena na nižim i višim poljoprivrednim
parcelama. Toliko fino su podešene te mašine da jedna osoba može, a verujem da
će vrlo brzo to zaista i da se dogodi, da komad zemlje veličine Vermonta (američka
savezna država) obrađuje ne napuštajući svoj dom. Ni sa pčelarstvom stvari ne
stoje nimalo drugačije... OSTATAK TEKSTA PROČITAJTE U ŠTAMPANOM
IZDANJU
Dario Frangen
RAZLIKE IZMEĐU KONVENCIONALNOG I EKOLOŠKOG
PČELARENJA
Da li je danas u globalnoj krizi moguće
proizvesti prehrambeni proizvod i plasirati ga na tržište, a pritom ga i
naplatiti? Koliko god to mnogima zvučalo čudno, ali proizvodnja i prodaja
ekološki uzgajane hrane u svetu u poslednje dve godine beleži rast od preko 20
odsto. Međutim, iako je trend ekološke proizvodnje u porastu, u hrvatskom
pčelarstvu to nažalost nije tako. Vrlo često nailazimo i na negativne stavove
konvencionalnih pčelara koji izlaze sa tvrdnjom da su svi pčelari ekološki i da
ne postoji razlika između ekološkog i konvencionalnog pčelarenja. Iako se moram
složiti sa činjenicom da ne možemo da utičemo na vremenske prilike, te su one
iste svim pčelarima, ne mogu da se složim sa konstatacijom da su svi pčelari
ekološki pčelari... OSTATAK TEKSTAPROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU
U
fokusu
PČELINJA
MEDICINA
Pčele su pod stalnom pretnjom od strane
raznoraznih štetnih činilaca, u rasponu od virusa, bakterija, insekata, sve do
čoveka. Zahvaljujući kulturološkom značaju koji su imale kroz čitavu istoriju,
pčelinje bolesti bile su predmet naučnih istraživanja od antičkog perioda do
danas. Ipak, patologija pčela doživela je svoj najburniji razvoj u poslednjih
pola veka, kada je identifikovan veliki broj bakterijskih, gljivičnih i
virusnih uzročnika bolesti. Primenom savremenih molekularno-genetičkih tehnika
postepeno je detaljnije razjašnjeno ponašanje pčelinjih patogena, a tek nedavno
otkriveni su i brojni prirodni mehanizmi rezistentnosti pčela. Pčele raspolažu
brojnim mehanizmima odbrambenog ponašanja koji doprinose smanjenju rizika od
širenja bolesti u pčelinjem gnezdu, a pčelinje zajednice odlikuje takozvani
„socijalni imunitet“ čiji je značaj neprocenjiv kada je reč o sprečavanju i
redukovanju širenja bolesti... OSTATAKTEKSTA PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU
Pčelarska
praksa
Hajnrih Storč
NA
POLETALJCI
Tokom čitave godine, kroz mali otvor iznad
poletaljke košnice pulsira život. Ovde pčelinja zajednica diše i odbacuje sve
što je nepoželjno. Poletaljka prenosi poruke onome ko razume njen jezik. Na
ovom mestu pčelar može da se informiše o problemima i zdravstvenom stanju
pčela. S obzirom da košnicu ne treba otvarati osim kada je to neophodno, u
interesu je svakog pčelara da što bolje ovlada tehnikom „čitanja“ poletaljke.
Kao što ćemo videti, u tu svrhu nije dovoljno angažovati samo čula vida i
sluha, već i mirisa i dodira. Prilično je iznenađujuće što je ova tema gotovo u
potpunosti zaboravljena u inače beskrajnoj pčelarskoj literaturi. Jedina
knjiga, barem koliko je meni poznato, u kojoj je godišnji životni ciklus
pčelinje zajednice objašnjen iz ugla događanja na poletaljci košnice jeste Am
Flugloch (Na ulazu u košnicu), profesora Hajnriha Storča (Heinrich Storch)
objavljena pred Drugi svetski rat, a čiji je engleski prevod publikovan sada
već davne 1985. godine. Autor je u ovom neobičnom tekstu, polazeći od
posmatranja pojava na poletaljci izveo odgovarajuće zaključke o njihovim
odgovarajućim uzrocima i posledicama. Knjiga je koncipirana kao svojevrstan
pčelarski kalendar, a u ovom broju „Pčelarskog žurnala“ prenosimo vam
profesorova najzanimljivija zapažanja od početka do kraja godine... OSTATAK TEKSTA PROČITAJTE
UŠTAMPANOM IZDANJU
Nauka
ŠTETNI
EFEKTI OKSALNE KISELINE
Tretman 3,5% procentnim rastvorom oksalne
kiseline, koji odgovara dozi od 175 μg po pčeli, ima subletalne (štetne efekte,
ali koje ne dovode do smrti) efekte na pčele. Šteta koju proizvodi tretman
oksalnom kiselinom ogleda se u skraćenju života tretiranih pčela, smanjenju
njihove aktivnosti, kao i u slabijem obavljanju negovateljskih poslova od
strane mladih pčela. Kada je reč o smanjenju aktivnosti, slični efekti tretmana
oksalnom kiselinom opisani su i u nekim ranijim istraživanjima, a poznato je da
pčele na sličan način reaguju na tretman mravljom kiselinom... OSTATAKTEKSTA PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU
Nauka
EVROPI JE POTREBNO 13,4 MILIONA PČELINJIH
ZAJEDNICA
Po zaključcima studije objavljene u američkom
časopisu PLOS One (Public Library of
Science), zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem
je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih
pčelinjih zajednica. Zbog toga, sada
Evropa ima samo dve trećine zajednica koje su potrebne, odnosno nedostaje joj
13,4 miliona pčelinjih zajednica... OSTATAK TEKSTA PROČITAJTE U
ŠTAMPANOM IZDANJU
Medonosno
bilje
BRESKVA
Prunus persica L.
Cveta pre listanja, u martu ili aprilu, u
zavisnosti od dužine zime. Cvetanje traje 10-14 dana. Veoma je osetljiva na
mrazeve. Pčele je rado posećuju jer je rana medonoša, koja, pored nektara, daje
i cvetni prah... OSTATAK TEKSTA
PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU
Uradi
sam
IBEROVA
KOŠNICA
Istorijski događaj iz 1789. godine za koji
slobodno možemo reći da predstavlja rodno mesto nauke o pčelarstvu jeste
konstruisanje prve košnice sa pokretnim ramom sa saćem, delo slepog švajcarskog
prirodnjaka Fransoe Ibera (François Huber, 1750-1831) i njegovog sluge Fransoe
Birnana. Ova košnica Iberu je poslužila za izučavanje života pčela. Naime, on
je konstruisao ramove pravougaonog oblika, čija duža strana predstavlja visinu.
Svi ramovi po jednoj uspravnoj strani povezani su šarnirima, tako da se mogu
listati kao knjiga, a kada se sklope predstavljaju košnicu zatvorenu sa svih
strana. U takve okvire umetao je izgrađeno saće i naseljavao rojeve koji su se
tu razvijali. Iberova košnica izrađena je od letvica, koje kada se sklope
predstavljaju ramove. Sa strane su dve daske, kojima se košnica bočno zatvara.
Prikazana je izrada osmoramne Iberove košnice... OSTATAKTEKSTA
PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU
Ekonomija
Ron Pips
SVETSKO
TRŽIŠTE MEDA
U septembru su se u Kijevu, na Apimondiji,
okupili svi predstavnici svetske trgovine medom u nadi da će pronaći kristalnu
kuglu koja će im proreći smer u kome će se kretati tržište u 2014. Zemljotres
na tržištu izbio je kada je moćna kompanija Groeb
Farms svojim poveriocima podnela zahtev za zaštitu od bankrotstva kako bi
se restruktuirala do 1. oktobra. Ovaj događaj razotkrio je realno stanje i
odnose koji su vladali u svetu podzemlja. Do ovog velikog stečaja, koji je
odložen na osnovu dogovora postignutog između Ministarstva pravde SAD i
kompanija Groeb Farms i Honey Holding, došlo je zbog masovnog i
sistematskog krijumčarenja kineskog meda koje je u štampi opisano „kao jedna od
najveći prevara u vezi hrane u američkoj istoriji koja će u narednom periodu
uticati na dešavanja na tržištu meda“. Procenjuje se da na osnovu zaduženja od
kompanije Groeb Farms poverioci potražuju oko 27 miliona dolara i sada se
postavlja pitanje ko će biti zainteresovan da kupi kompaniju sa tolikim dugom i
ovako ozbiljnom tužbom u svojoj prošlosti? OSTATAK TEKSTA
PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU