JANUAR-MART 2015.
Mr
Marjan Arsov, PČELE IZ ĐAVOLJEG ZIDA
U
Makedoniji, u samom srcu Balkana, prostire se relativno niska planina
Bogoslovec na čijim je južnim obroncima, u priobalnom delu reke Bregalnice,
skriveno nesvakidašnje remek-delo prirode. Reč je o zagonetnoj
kameno-krečnjačkoj strukturi, o čijem poreklu su ispredana brojna predanja i
legende. Već i sam njen naziv – Đavolji zid – sam po sebi dovoljno govori da se
radi o velikoj enigmi. Zid se prostire dužinom od petsto metara, deset do
dvanaest metara u visinu i oko dva metra u širinu. Malobrojna naučna
objašnjenja govore da je reč o posledici erozije okolnog zemljišta, ali među
stanovnicima ove regije vlada drugačije mišljenje. Ima onih koji smatraju da je
reč o ljudskoj građevini, nekoj vrsti makedonskog „kineskog zida“, dok drugi
veruju da je ovako nešto mogao da izgradi jedino đavo lično – što nam otkriva i
poreklo naziva. Teren koji okružuje Đavolji zid vrlo je nepristupačan i od
prvog naseljenog mesta udaljen je više od 10 kilometara vazdušnom linijom, ili
25- 30 kilometara izuzetno lošim makadamskim putem. Do ovog lokaliteta nemoguće
je stići običnim putničkim vozilom a ni putovanje terenskim vozilom nije lako.
Ako nameravate da se uputite u ove krajeve, najbolje je da to učinite džipom sa
pogonom na sva četiri točka. U neposrednoj blizini Đavoljeg zida nalazi se
nešto što po svojoj izuzetnosti prevazilazi sve misterije i predanja, nešto što
je poznato samo nekolicini posvećenika. Reč je o zagonetnom okupljalištu za
više od 300 pčelinjih zajednica. Naime, nekolicina pčelara i ribara napravila
je više od 300 neobičnih pčelinjih staništa, koja meštani iz ovih krajeva
nazivaju „brtve“, u koja se svakog proleća useljavaju rojevi…
Rozamund
Bartlet, TOLSTOJ I PČELE: ŠTA PČELE RADE U ANI KARENJINOJ I DRUGIM TOLSTOJEVIM
DELIMA?
Iako
su Tolstoja zanimali svi vidovi pčelarstva, njegovu pažnju najviše je
privlačilo rojenje. Ništa manje, bio je zainteresovan i za proučavanje života u
pčelinjoj zajednici, kao modela ljudskog ponašanja. Osim u najpoznatijim
romanima, Ana Karenjina i Rat i mir, pčele su čest motiv i u manje poznatim
Tolstojevim delima, a svakako jedno od najzanimljivijih jeste kratka pripovetka
„Dve različite verzije istorije košnice sa likovim zaklopcem“, prvi put
objavljena dve godina posle Tolstojeve smrti...
Marina
Miksner, Ralf Bihler, U POTRAZI ZA NAJBOLJOM PČELOM
Eksperiment
o interakciji između porekla i prirodnog okruženja različitih sojeva pčela Milionima
godina pčele su opstajale bez pomoći čoveka, međutim, poslednjih godina veliki
gubici pčelinjih zajednica postali su uobičajena stvar i svi govore o opadanju broja
pčela. Znamo da je široka upotreba pesticida i prisustvo različitih parazita uzrok
slabljenja pčelinjih zajednica, ali se postavlja pitanje, da li se i sama vitalnost
pčela promenila? Da li intenzivno selekcionisanje na produktivne osobine lišava
pčele njihove sopstvene genetike i da li neopreznim uvozom istiskujemo otporne i
na lokalne uslove prilagođene populacije pčela? Grupa naučnika u okviru COLOSS
mreže razmatrala je ova pitanja sprovodeći jedan opsežan eksperiment.
Veroljub
Umeljić, JEDNOSTAVAN ALI NEOBORIVI DOKAZ O ANTIGLJIVIČNOM DEJSTVU PROPOLISA
Da
bi se buđ pojavila potrebno je da se stekne nekoliko uslova koji pogoduju
njenom razvoju. S obzirom da se buđ razmnožava pomoću spora koje su prisutne u
skoro svakoj sredini, neophodno je da tu postoje i organske materije u kojima je
sadržan neki od elemenata koje gljive koriste u ishrani (šećer, skrob,
belančevine i masti, celuloza itd), zatim vlažan prostor, prisustvo kiseonika (gljive
za razliku od biljaka u procesu disanja koriste kiseonik) i umerena
temperatura. Svi ovi preduslovi zadovoljeni su u hranilici za pčele. Zašto se
onda buđ pojavljuje samo na jednom delu hranilice?
STIGLA
JE MALA KOŠNIČINA BUBA
Italijanski
pčelari su se ovih dana prilično razbesneli jer je, zahvaljujući maloj
košničinoj bubi, uništeno i bukvalno pretvoreno u pepeo više od 3.600 košnica.
Kataklizmični prizori spaljenih košnica, razrovarenih pčelinjaka, paleži i
pepela deluju vrlo uznemirujuće, a materijalna šteta procenjuje se na više od
milion i po evra. S druge strane, stručnjaci tvrde da zasad nema mesta panici,
pozivajući se na iskustva pčelara iz SAD, Kanade i Australije, gde je mala
košničina buba stigla pre deceniju ili dve. A njihovo iskustvo je kao iz onog
vica gde se kaže da postoje dve vesti, jedna dobra i jedna loša. Dobra vest je
da se mala košničina buba nije nametnula kao značajnija štetočina u spomenutim
delovima sveta. Međutim, loša vest je da je ovu napast izuzetno teško iskoreniti
kada se jednom negde naseli.
KAKO
NADMUDRITI VAROU?
Piter
Rozenkranc i njegova studentkinja Betina Zigelman sproveli su lucidan
eksperiment, koristeći ekstrakt seksualnog feromona varoe. Čitav proces je
sasvim jednostavan. Kada se ekstrakt feromona sprejem rasprši po ćelijama
legla, on toliko razdraži i obeznani mužjake da dolazi do nekontrolisanog
ispoljavanja njihove seksualne moći. Oni se toliko istroše da im u normalnom periodu
za parenje opada seksualna sposobnost. Ženke su često oplođene u pogrešno
vreme, u periodu kada nisu seksualno sazrele.
EUprojekat Urbanbees: GRADSKE PČELE
Mnogi
smatraju da je neophodno jedno novo promišljanje našeg modela idealnog grada, u
kome će urbani prostori biti vraćeni u harmoniju sa živim svetom, a
biodiverzitet smešten u srce naših parkova, vrtova i zgrada. Drugim rečima,
potrebno je promeniti dosadašnju pretežno dekorativnu ulogu zelenih gradskih
površina i učiniti ih prirodnim koridorima koje će deliti raznovrsni oblici
života. To nije moguće postići ukoliko svi relevantni akteri, pre svega, sami
građani, lokalne vlasti i kompanije, ne učine svoj deo posla, a da bi se čitava
stvar pokrenula s mesta neophodne su takozvane „male“ inicijative koje bi
pobudile širu pažnju i oblikovale stavove javnosti. Jedna takva inicijativa,
projekat Urbanbees, pokrenuta je pre četiri godine u Francuskoj s ciljem da se
gradske sredine učine gostoprimljivim mestom za divlje pčele. Osnovni cilj ovog
četvorogodišnjeg projekta (2010-2014), finansiranog u oviru evropskog programa
LIFE+ za podršku ekološkim inicijativama, bio je planiranje mera za očuvanje
pčela i pospešivanje njihove brojnosti i diverziteta u gradskim i prigradskim
sredinama, kao i dublje razumevanje biologije pčela i podizanje svesti o njima.
Projekat Urbanbees iniciran je u Lionu, ali se poslednjih godina raširio po
Evropi.
Veroljub
Umeljić, RANI PREGLEDI PČELINJIH ZAJEDNICA
Po
pravilu, košnice treba što ređe otvarati da se pčelinje zajednice u njima ne bi
uznemiravale. Savremena pčelarska praksa, koja teži postizanju što većih
prinosa pčelinjih proizvoda, podrazumeva vršenje odgovarajućih pregleda. Uvek
treba unapred razmisliti da li je pregled neophodan, a ako zaključimo da jeste,
potrebno je napraviti plan pregledanja i pripremiti sve što je neophodno za
njegovo obavljanje. Ako smo se već odlučili da pregledamo pčelinje zajednice,
treba da se potrudimo da sam pregled bude brz kako bi košnica kraće vreme bila
otvorena i pčele što manje uznemiravane.
REZULTATI
TESTIRANJA NOVOG LR POKLOPCA NA PRINOSE MEDA
Kao
što smo ranije najavili, na kraju pčelarske sezone 2014. pripremili smo
izveštaj po upitniku broj 5, koji se bavi isključivo prinosima meda. Naime,
svima nam je poznata katastrofalna situacija koja je zadesila pčelarstvo u
Srbiji i Evropi. Ovogodišnji prinosi meda bili su minimalni kod nas i u
okruženju, dok ih u pojedinim situacijama uopšte nije ni bilo, te su pčelari
bili prisiljeni da dohranjuju pčele još tokom sezone medobranja. Prikupljeni
rezultati sa terena selektirani su prema vrstama meda kod pčelara koji su
oduzimali med iz košnica. Rezultati testiranja 90 košnica pokazali su da je
povećanje prinosa usled korišćenja Beenectar poklopca iznosilo 23,4%. Prosečan prinos
u košnicama sa Beenectar poklopcem iznosio je 3,99 kg bagremovog meda po
košnici, naspram 3,06 kg po košnici u košnicama sa klasičnim poklopcem.
C.S.I.
Pollen: OBAVEŠTENJE I JAVNI POZIV PČELARIMA SRBIJE I CRNE GORE
C.S.I.Pollen je internacionalni eksperiment i studija o raznolikosti izvora polena
prikupljenog od strane pčela, u organizaciji naučnog udruženja COLOSS
(http://coloss.org/) Evropa. Studija je započeta 2013. godine, a naša zemlja se
priključila 2014. godine. Poznato je da polen pojedinih biljnih vrsta može da
bude lišen određenih hranljivih sastojaka, što može pruzrokovati stres u
pčelinjim zajednicama. U cilju ispitivanja regionalne različitosti polena, C.S.I.
Pollen projekat zatražio je pomoć od samih pčelara – volontera koji su
prikupljali informacije o polenu. Svi pčelari, učesnici studije, prikupljali su
polen u sakupljačima cvetnog praha postavljenim na njihovim košnicama,
utvrđivali količinu sakupljenog polena i broj polenovih zrnaca klasifikovanih
po različitim bojama.
UVOĐENJE
MLADIH NARAŠTAJA U PČELARENJE
Na
inicijativu Slovenačkog pčelarskog saveza (Čebelarska zveza Slovenije – ČZS),
20. novembra 2014. u Brdu pri Lukovici, sastali su se predstavnici više
inostranih pčelarskih organizacija kako bi diskutovali o aktivnostima
pčelarskih organizacija u pogledu rada sa mladim ljudima.
MEDONOSNO BILJE: PITOMI KESTEN
Cveta
u junu, posle listanja, kada se završi ceđenje meda od bagrema, tako da se
seobom košnica može u potpunosti iskoristiti paša ove biljke. Obzirom da
cvetanje pitomog kestena traje oko 20 dana, a da ga pčele intenzivno posećuju
prvih 10 dana, ambiciozniji pčelari mogu posle ove paše da presele košnice i na
suncokretovu pašu.
