Nedavno je u regiji Kalabrija u Italiji
utvrđeno prisustvo male košničine bube (Aethina tumida Murray 1867), a ovih dana se pojavio i prvi video snimak iz Italije. Zbog toga, prenosimo izuzetno koristan i zanimljiv tekst profesora Vajata Mangama, redovnog kolumniste čuvenog pčelarskog časopisa American Bee Journal, u kome je detaljno opisano ponašanje ovog egzotičnog i nama još uvek nepoznatog pčelinjeg parazita. Srpski prevod teksta koji objavljujemo u celosti izvorno je objavljen u Pčelarskom žurnalu br. 13 (oktobar 2011.)
U ovom tekstu izneću pregled biologije male košničine bube (Aethina tumida Murray 1867). Na početku treba naučiti kako da identifikujemo ovog pčelinjeg parazita. Zrele jedinke su crne boje. Njihova veličina varira pomalo, od slučaja do slučaja, što verovatno zavisi od toga koliko im je bila dostupna hrana u stadijumu larve. Generalno, odrasla jedinka male košničine bube duga je šest, a široka tri milimetra. To znači da je dovoljno mala da prođe kroz žičani kavez u koji se smeštaju paketni rojevi ili kroz mrežastu žičanu podnjaču.
Pronalaženje odraslih jedinki male košničine bube otežava činjenica što beže od svetlosti i što se kriju čim se otvori košnica. Najčešća mesta za skrivanje su uglovi košnice, prostor između krajeva satonoša na mestima na kojima naležu na telo košnice, ili ispod otpadaka na podnjači košnice. Pored toga, bube ulaze i u ćelije duž ivice saća. Ako je zajednica dovoljno snažna, pčele blokiraju bube na ovim mestima, onemogućavajući im pristup polenu i leglu koji su neophodni za ishranu larvi male košničine bube.
I
ostale bube nalik maloj košničinoj bubi, koja je strvinar, takođe se mogu naći
u košnici. Uvek su prisutne, prolaze naokolo, ali su najčešće neprimetne za
pčelara, dok ovaj ne postane osetljiv na pronalaženje male košničine bube.
Pčelari
bi trebali ispravno da identifikuju larvu male košničine bube i da je ne mešaju
sa larvom velikog voskovog moljca. Larva male košničine bube ima različite
karakteristike: male bodlje ispod stražnjeg dela, koje voskov moljac nema, i
tri para nogu u blizini glave. Larva bube je nešto svetlije boje, ali se
ponekad javlja u svetlobraon nijansi ukoliko je puzala kroz sluz koju izlučuje
kada uništava saće. Ponekad je u košnici prisutna larva mušice, naročito
ukoliko u njoj ima nečega nalik trulom saću, i ona se razlikuje od larve male
košničine bube. (Ukoliko pronađete sumnjivu larvu u košnici, pozovite
veterinarsku službu da utvrdi o čemu se radi.)
Tokom
pregleda košnice, larva male košničine bube puzeći beži od svetlosti. Kao i u
slučaju odraslih jedinki, izbegavanje svetlosti otežava pronalaženje larve. Ona
će otići do dna ćelije ili će riti kroz otpatke koji se talože na podnjači
košnice. Tokom leta sam u slabijim zajednicama pronalazio veliki broj larvi.
Može se dogoditi da se pregledom ramova ne uoči nikakva šteta i da se ne
primeti nijedna larva (već samo odrasle bube). Ipak, ove zajednice su imale
hronično nizak nivo proizvođenja larvi iz otpadaka. Otpaci mogu biti „suvi“,
odnosno, bez sluzi.
Obavezan
deo mog standardnog pregleda košnica, kada su u pitanju slabije zajednice,
jeste da proverim da li u otpacima na podnjači ima odraslih buba ili larvi,
bilo male košničine bube, bilo voskovog moljca. Kada se radi o larvi voskovog
moljca, svilenkasti omotač koji je okružuje biće prilepljen za komad otpatka na
podnjači. Međutim, može se dogoditi da se larve obe vrste, i voskovog moljca i
male košničine bube, nađu zajedno među otpacima na podnjači košnice.
Potrebno
je izvršiti određene intervencije kod ovakvih pčelinjih zajednica. Na primer,
prvo je potrebno ukloniti larve i pčelarskim nožem ogrebati i očistiti
podnjaču. Za rešavanje problema na duže staze, stariju maticu treba zameniti
mlađom i energičnijom. Zajednici treba dodati i jedan, možda i dva, rama sa
zatvorenim leglom kako bi se pospešio razvoj društva (pod uslovom da u
zajednici ima dovoljno pčela da mogu da prekriju leglo i da ga zaštite).
Larva
male košničine bube može zaraziti lokalnu zonu saća. U ovakvim situacijama može
se pojaviti sluz, ali može biti i relativno „suvo“, barem na neko vreme.
Dok
se nezrela larva kloni svetlosti, odraslu košničinu bubu ona privlači, pa se
događa da otpuzi iz košnice. Zatim pada na tlo i ukopava se u zemlju. Postoje
izveštaji da larva napušta košnicu tokom noći, a ja sam uspeo da je ugledam i
tokom popodneva oko košnica koje se nalaze u senci. Većina larvi ukopava se na
dubinu od nekoliko centimetara u zemljište u prečniku od 1 metra oko košnice.
Nakon formiranja male podzemne odaje, larva se razvija u lutku, a zatim i u
odraslu jedinku. Nova, odrasla jedinka male košničine bube izlazi iz zemlje
napuštajući podzemno sklonište. Novoizvedene bube su svetlobraon boje i
postepeno potamnjuju tokom vremena. Kada, posle nedelju dana, dostignu polnu
zrelost ženke male košničine bube počinju da polažu jaja u procepe i naprsline
u košnici ili, pak, u saće sa leglom, ukoliko ih u tome ne spreče pčele. Ova
jaja su veoma mala i pčelari samo u retkim slučajevima uspevaju da ih opaze,
tako da je najbolje da se pažnja usmeri na eventualno prisustvo odraslih
košničinih buba i larvi. (Koliko znam odrasle bube provode zimu u klubetu
zajedno sa pčelama, a ne u zemlji, kao što to čine lutke).
Generalna
preporuka za suzbijanje razmnožavanja male košničine bube jeste da se pčelinje
zajednice održavaju snažnim. Naravno da to nije uvek lako, s obzirom na brojne
faktore koji slabe snagu zajednica ili, pak, dovode do njihovih uginuća:
varou, pesticide, loše matice, loše pašne uslove, stres usled transportovanja
košnica, i golim okom nevidljive patogene pčela.
Ukoliko
pčelinja zajednica oslabi, postaje ranjiva i tada dolazi do eksplozije
populacije male košničine bube. Evo jednog primera sa mojih pčelinjaka u
Severnoj Karolini tokom leta 2007. Na ovim pčelinjacima, barem po nekoliko
odraslih buba može se naći u skoro svakoj košnici, čak i u jednoj snažnoj
zajednici. Ovo društvo bilo je prolećni roj koji se spustio jako nisko. Srećna
okolnost bila je što sam toga dana bio na pčelinjaku s obzirom na to da je
lociran na tri sata vožnje od moje kuće i da mi za skidanje roja nisu bile
potrebne merdevine (Inače, oslanjam se na košnice-mamce kako bih povratio barem
neki od odbeglih rojeva).
Krajem
leta tokom rutinskog pregleda, znao sam da je po sredi veliki problem. Sluz i
larve male košničine bube curile su van košnice sa podnjače. Unutar košnice,
hiljade larvi je demoliralo i upljuvalo saće. Zajednica je mogla da ostane bez
matice a ja sam propustio da je zamenim. Broj pčela se smanjio, saće je ostalo nezaštićeno,
a male košničine bube su ušle unutra. Ovog puta bube su čak izbacile i voskovog
moljca, tradicionalnog predatora slabih zajednica tokom leta. Sluz i mreže su
sada simboli terora nad saćem na jugoistoku Amerike.
Očistio
sam košnice. Saće i larve ubacio sam u veliku kesu za smeće koju sam uvezao.
Dok sam pregledao ostale pčele, vreću sam stavio na crnu prostirku na kamionu
kako bih je temeljno izložio suncu. Povremeno sam je mućkao. Toplota je veoma
brzo pobila larve. Pošto je mnogo zrelih larvi bilo ostalo u košnici, bez
tretmana zemljišta pesticidom talas odraslih buba će nadoći kasnije (u vezi
ovog tretmana kontaktirajte svog veterinara). Najezda malih košničinih buba
može naročito biti štetna za manje zajednice, naročito za nukleuse za koje
planirate da budu snažnija proizvodna društva, ili za nukleuse koji se koriste
za uzgoj matica.
Da
biste pobili larve sakupljene posle čišćenja podnjače košnice stavite ih u mali
plastični kontejner koji ćete pažljivo zatvoriti. Direktnim izlaganjem
kontejnera suncu pobićete počišćene larve veoma brzo, a za to vreme moćićete da
pregledate ostale košnice. Čist kontejner se stalno nalazi na mom pčelarskom
kamionu kao deo standardne opreme. Nikako ne ostavljajte larve na zemlji jer će
pokušavati da se ukopaju, a one najveće i najvitalnije će možda uspeti i da se
razviju u odrasle jedinke.
U
oblastima u kojima je prisutna mala košničina buba, nastavci sa medom se cede
ubrzo nakon završetka paše. Rekao bih posle ne više od nekoliko dana. Saće je
nezaštićeno i odrasle jedinke bube će gotovo sasvim izvesno dospeti u medišne
nastavke čak i u one u veoma snažnim zajednicama. U nekim situacijama biće
možda neophodno da se češće cede manje količine meda kako se ne bi predugo
ostavljao veliki broj medišnih nastavaka na košnicama.
Ukoliko
je mala košničina buba nova pojava na vašem području, ili ako ste pčelar
početnik pa se nikada ranije niste susretali sa ovom štetočinom, neophodno je
da kontaktirate veterinarsku službu ili nekog sa većim pčelarskim iskustvom
kako bi vam pomogao. Ne potcenjujte štetu koju mala košničina buba može da vam
nanese.
Tekst: Vajat Mangam
Izvornik:
Dr Wayatt A. Mangum, Small Hive Battles, American Bee Journal (June
2011)
Preveo:
Ivan Umeljić
________________________________
O AUTORU
Dr Vajat A. Mangam (Dr Wayatt A. Mangum) uzgaja pčele preko 40
godina. Počeo je da pčelari u desetoj godini, a već tokom srednje škole njegov
pčelinjak brojao je 125 košnica i nekoliko košnica za posmatranje koje je držao
u kupatilu. Trenutno pčelari sa 200 top bar košnica. Redovni je kolumnista
čuvenog američkog pčelarskog časopisa American Bee Journal odakle je ovaj
članak i preuzet uz dozvolu autora i glavnog urednika časopisa Džona Grejema
(John Graham). Istraživao je biologiju pčela u Boliviji, Tajlandu, Indiji i
Siciliji. Nedavno je izgradio poseban objekat u kojeg je smestio 30 košnica za
posmatranje. Najčešće piše o biologiji pčela, ali i o pčelarskoj praksi i
istoriji pčelarstva. Poseduje impozantnu kolekciju starih košnica i pčelarske
opreme (najstariji eksponat datira još iz 1840. godine) i više od 100 starih
dimilica. Uživa da svoje znanje i iskustvo deli sa pčelarima na brojnim
predavanjima koja drži širom Amerike. Završio je osnovne studije iz fizike,
masterirao je matematiku, a doktorirao genetiku. Profesor je na Odseku za
matematiku Koledža Meri Vašington u Frederiksburgu. Kontakt: wmangum@umw.edu