Stranice

3. 5. 2014.

BAGREM (Robinia pseudoacacia L.)

Tekst i fotografije: Veroljub Umeljić


Bagrem je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostiže do 25 m a prečnik stabla do 50 cm. Mlade grane su sa oštro zašiljenim trnovima, koji štite pupoljke. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 9-21 eliptičnog listića. Cvetovi su beli, jako prijatno mirisni, sakupljeni po 15-20 u lepe viseće, grozdaste, rastresite cvasti. Bagrem se lako razmnožava semenom, kao i izdancima. Pčelari bi trebali da se uporno bore za očuvanje postojećih površina pod bagremom, kao i da intenzivno rade na podizanju novih zasada. Bagrem brzo raste i skromnih je zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta. Veoma je osetljiv na kasne prolećne mrazeve, pa se ponekada desi da cvetni pupoljci potpuno izmrznu, tako da izostane cvetanje na pojedinim lokacijama. Ako se tome doda da bagrem cveta za vreme promenljivog prolećnog perioda, tako da kiša, hladnoća i vetar po nekada danima ne dozvoljavaju pčelama da izleću iz košnica, onda su u takvim prilikama neminovna velika razočaranja pčelara u ovu pašu. Loše raspoloženje se može ublažiti jedino seobom košnica na druge lokacije, gde bagrem nije izmrzao, kao i na terene gde cvetanje počinje kasnije...


Cvetanje i medenje bagrema
Bagrem cveta obilno, najčešće od početka maja pa do kraja juna, 40-45 dana posle kretanja prvih pupoljaka. Početak cvetanja zavisi od klimatskih prilika, nadmorske visine, sorte, konfiguracije terena, od stepena osunčanosti površina pod bagremom, sastava zemljišta itd. Na vreme cvetanja bagrema znatno utiču prethodne klimatske prilike, tako da početak cvetanja na istom području iz godine u godinu može da varira i do 15 dana. Zbog navedenih činjenica u jednoj sezoni mogu, sa istim pčelinjim društvima, da se koriste dve, pa i tri bagremove paše. 


Od vremena kada je dužina cvetnih pupoljaka bagrema 2 cm do početka cvetanja protekne oko 15 dana
Bagrem najranije počinje da cveta na najnižim nadmorskim visinama, u dolinama velikih reka. Kako se povećava nadmorska visina zemljišta, po pravilu bagrem na tim terenima počinje sve kasnije i kasnije da cveta. Optimalna nadmorska visina za seobu košnica na drugu bagremovu pašu je 200-300 mnv. Treću bagremovu pašu treba koristiti na brdskim terenima, na 500-600 mnv. Poznato je i u praksi više puta proveravano, da na preko 700 mnv bagrem praktično ne medi. Zato treba da budemo oprezni i da pri izboru mesta za korišćenje kasne bagremove paše, obavezno imamo u vidu i nadmorsku visinu mesta gde želimo da smestimo košnice. Moguće je pronaći i terene gde se na jednom mestu, bez seobe, mogu koristiti dve bagremove paše. To su ravničarsko-brdska područja na kojima je bagrem veoma zastupljen. Kada na takvom području košnice smestimo u podnožju brda, pčelama će biti dostupan i ranije procvetali bagrem u dolini kao i onaj koji će kasnije počinjati da cveta na većim visinama. Na jednoj lokaciji cvetanje bagrema, odnosno lučenje nektara obično traje do 14 dana. Lučenje nektara je najintenzivnije od trećeg do desetog dana cvetanja. U nižim predelima, s plodnijim zemljištem, bagrem ranije cveta i luči mnogo više nektara, nego u brdsko-planinskim. Takođe, starija i usamljenija stabla izdašnije luče nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima. 

Početak medenja bagrema

Mogućnost korišćenja tri bagremove paše
Kada su ranoprolećne vremenske prilike uobičajene za to doba godine, onda pčelari mogu da pronađu lokacije gde se počeci cvetanja ranog, srednjeg i kasnog bagrema međusobno razlikuju od 7 do 10 dana. U tom slučaju se mogu, dobrim delom, u toku jedne sezone, sa istim pčelinjim društvima iskoristiti i tri bagremove paše. Kada su počeci medenja ranog, srednjeg i kasnog bagrema fazno pomereni u proseku za po 8 dana, a pošto najintenzivniji unos nektara na jednoj paši traje oko 8 dana, to znači da čim vaga na ranoj paši počne naglo da „pada“, a na srednjoj paši počne da „raste“, košnice treba odmah seliti. 

Prosečni dnevni unosi nektara za vreme dobre bagremove paše (dijagramski prikaz)
Grafički prikaz mogućnosti korišćenja tri bagremove paše
Isto važi i za seobu sa druge na treću bagremovu pašu. Na osnovu iznetih pokazatelja najoptimalnije je da se košnice sa prve na drugu i sa druge na treću pašu sele desetog dana medenja prethodne paše. Sa ovakvim načinom korišćenja tri bagremove paše teško može da se desi da u jednoj godini ostanemo bez bagremovog meda. Jer ako na jednoj lokaciji bagrem „omane“ zbog slabog medenja ili loših vremenskih prilika, mala je verovatnoća da će se isto desiti i na ostale dve paše. Naprotiv, ako budu povoljne vremenske prilike, i bagrem dobro zamedi na sve tri paše, veoma će nam se isplatiti trud oko ovih seoba košnica. Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C. Dnevni unosi na ovoj paši mogu da budu do 15 kg nektara, a ukupan prinos sa jedne paše i 70 kg nektara po košnici. Prinos meda sa jednog hektara može da bude do 1.000 kg. Bagremov med je odličnog kvaliteta, vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je bezbojan, kristalno providan, sa jedva primetnom zelenkastom nijansom. Vrlo dugo ne kristališe, ponekada i nekoliko godina.


Mađarske sorte bagrema. U Mađarskoj je dugo godina rađeno na stvaranju novih sorti bagrema, čije se osnovne odlike ogledaju u boljoj izdašnosti nektarom, nešto kasnijim početkom cvetanja i većoj otpornosti na izmrzavanje. Stvoreno je više sorti, među kojima se ističe svetloružičasti bagrem (Robinia pseudoacacia L. sp. halvanj rožasti). Pored navedenog, ova sorta se odlikuje izuzetno bogatim cvetanjem i brzim porastom.

FOTOGALERIJA