Stranice

11. 12. 2013.

UZGOJ MATICA ZA POČETNIKE

Kako pčele uzgajaju matice? 
Suprotno uvreženom mišljenju da je uzgajanje matica nešto jako teško, stvari ipak nisu toliko komplikovane. Bitno je samo da se držite nekoliko osnovnih principa. Za početak, hajde da vidimo „kako to pčele rade“. Svakome ko je malo upoznat sa biologijom pčela poznato je da i radilice i matice vode poreklo iz identičnih oplođenih jaja. Razlika između pčele radilice i matice nastaje zbog različite hrane koju su dobijale u stadijumu larve. Kada pčelinja zajednica „odluči“ da odgoji novu maticu, sve što pčele treba da učine je da odaberu nekoliko mladih larvi, da prošire i nadograde ćelije u kojima se odabrane larve nalaze i da ih hrane matičnim mlečom sve dok matične ćelije ne budu zatvorene. S druge strane, larve pčela radilica hrane se znatno manjim količinama matičnog mleča samo u jednom ograničenom periodu da bi potom pčele hraniteljice nastavile da ih snabdevaju jednostavnijom hranom. I to je to. Nema neke velike nauke - radi se samo o matičnom mleču.

Da biste odgajili maticu onda kada vam je neophodna, treba da učinite sledeće: 

a) Da stvorite uslove koji stimulišu pčele da uzgajaju matice, odnosno matičnjake
b) Da obezbedite resurse koji su neophodni pčelama da odgoje novu maticu.


Uslovi koji stimulišu pčele


  1. Rojenje. Predstavlja prirodnu težnju za reprodukcijom, za stvaranjem nove zajednice. Dešava se obično u proleće kada su u prirodi u izobilju dostupni nektar i polen i kada košnice postanu prenaseljene pčelama.
  2. Tiha smena. Pčele će zameniti maticu ako je matica stara i ne izlučuje dovoljno feromona, ili ako je bolesna, ili ukoliko iz nekog drugog razloga ne polaže dovoljno jaja.
  3. Hitna potreba. Ukoliko zajednica iznenada ostane bez matice, recimo ako nehotično bude ubijena tokom pregleda, pčele će u roku od nekoliko sati primetiti nedostatak matičnog feromona i ubrzo potom započeće izgradnju matičnjaka. 


Ovako to pčele rade: matičnjaci tihe smene (foto V. Umeljić)


 

Resursi koji su pčelama potrebni da bi odgajile visoko kvalitetne matice

  1. Jaja ili larvice u najmlađem stadijumu razvoja.
  2. Pčele negovateljice starosti od 5-15 dana koje izlučuju matični mleč i vosak.
  3. Polen ili polenska pogača koja bi pčelama negovateljicama obezbedila neophodne protein za lučenje mleča.
  4. Med ili šećerni sirup koji bi stimulisao lučenje voska.



... a ovako pčelari: Jenterovi matičnjaci (foto: V. Umeljić)


 

Jedna mala napomena

Čak i ako ne nameravate da uzgajate matice bilo bi dobro da znate da odredite starost larve prema njenoj veličini. Ukoliko ne možete da pronađete maticu, a prilikom pregleda niste primetili nijedno jaje u ćelijama, starost larvi reći će vam pre koliko vremena je matica nestala. Dakle, ukoliko ste primetili larvice u zoni legla, matica je nestala 3-9 dana pre vašeg pregleda. Ukoliko je u zoni legla prisutno samo poklopljeno leglo, zajednica je bez matice više od devet dana. Ukoliko su sve pčele izlegle, košnica je već duže od tri nedelje bez matice. „Pročitajte“ sa saća u kakvom je stanju vaša pčelinja zajednica. 


Osnovna procedura oko uzgoja matica

  1. Dodajte 3-4 rama sa najzrelijim leglom snažnoj zajednici sa dobrom maticom. Na ovaj način obezbedićete pčele negovateljice za negu matičnih larvica koje budete dodali. Ovo će biti bilder zajednica.
  2. Sačekajte 8-10 dana kako bi se pčele izvele iz legla i da bi se razvile njihove žlezde za lučenje mleča, a zatim uklonite maticu i sva jaja i larve koje nisu poklopljene. Ovim ćete stvoriti neophodne uslove koji će stimulisati pčele da neguju matičnjake.
  3. Postavite hranilicu sa sirupom i 2-3 rama polena ili polensku pogaču. Na taj način obezbedićete neophodne proteine pčelama i stimulisati ih da luče mleč i vosak.
  4. Nakon najmanje četiri sata, u bilder zajednicu dodajte 15-30 matičnih osnova u koje su presađene larvice ne starije od 24 časa.
  5. Posle 11 dana izvadite zrele matičnjake i rasporedite ih u prethodno pripremljene oplodnjake.
  6. Tri nedelje po izvođenju matice će se spariti i početi da polažu jaja. Zatim, nove matice možete da smestite u kaveze i da ih koriste prema potrebi.

I to je to. Potrebne su vam pčele negovateljice, potrebno je da obezmatičite zajednicu, da dodate med ili sirup, polen i nekoliko osnova matičnjaka sa larvicama. A, pčele će odnegovati matice.




Larvica u najmlađem stadijumu u osnovi matičnjaka iz Jenterovog aparata (foto: V. Umeljić)

 

Par reči o četrvrtom koraku ili o presađivanju larvica

Presađivanje larvica je najsloženiji postupak u čitavom procesu uzgoja matica. Navešćemo, zbog toga, nekoliko uobičajenih načina. Prvo, odaberite larvicu mlađu od 24 sata, koja potiče od vase najbolje matice. Dakle, treba vam larvica jedva veća od jajeta koja pliva u maloj količini matičnog mleča. Izaberite larvice slične veličine (starosti) da bi se kasnije i sve matice iz njih izvele u približno istom trenutku. Kako premestiti larvicu? Na koji način larvicu sa pripadajućim mlečom premestiti u osnovu matičnjaka? Komercijalni uzgajivači matica presađuju larvice raznim iglama jer im je tako brže. Ovaj postupak nije baš jednostavan, jer zahteva veliku preciznost prilikom presađivanja larvice iz ćelije u veštačku osnovu matičnjaka kako pritom ne bi došlo do povređivanja larve. Neki pčelari koriste Jenterov ili Nikotov (Nicot) aparat u koji se zatvara matica u ograničenu površinu sa plastičnim ćelijama dok ih ne zaleže. Na ovaj način eliminiše se potreba za dodirivanjem i eventualnim povređivanjem larve. I na kraju, treba reći da ovaj članak nije od onih „kako da uradite to“, ali to i nije bio cilj, već da vas ohrabrimo da se sami upustite u najlepši deo pčelarenja.


Prsten za presađivanje larvica

Postoji i jedno sredstvo za presađivanje larvica koje se proizvodi u Australiji, a koje rešava potencijalne probleme koji mogu nastati usled presađivanja larvi ili usled rukovanja malim plastičnim delovima. Vi samo treba da odaberete larvu koju želite, da centrirate prsten za sečenje preko ćelije i da ga gurnete kroz voštano pčelinje saće. Prečnik prstena za sečenje ostavlja dovoljno voska zalepljenog oko premeštene ćelije, bez uništavanja larve.


Preveo i priredio: Ivan Umeljić
Izvor: Jerry Freeman, Queen Rearing—A few Simple Principles, American Bee Journal (mart 2012.)