Stranice

16. 2. 2015.

PLETENJE VRŠKARE

TEKST I FOTOGRAFIJE: Miloš Milosavljević

Vrškara je drevna košnica ovih prostora koju su iz naših pčelinjaka „izbacile“ savremene košnice sa pokretnim saćem. Naši stari pravili su je od različitih materijala, u ravničarskim predelima od slame, a u oblastima pored velikih vodotokova od vrbovog pruća, kao i od jedne vrste divlje loze, paviti. Danas su vrškare više ukras, koji treba da nas podseti na neka davna vremena. 



Nema ničeg lakšeg i jeftinijeg od izrade vrškare. Izložiću vam ukratko kako i od kog materijala da je napravite. Pa da pređemo na stvar. Na strugu za drvo prvo treba da napravimo drveni vrh vrškare od nekog suvog i lakog drveta.Njegov prečnik treba da iznosi  80 mm, debljina 37-40 mm, a u gornjem delu treba da bude malo zaobljen (slika 1).


sl.1

Drveni vrh vrškare mora se probušiti u centru, burgijom prečnika 8 mm, a na stubnoj bušilici po obodu vrha treba pod određenim uglom izbušiti  16 rupa prečnika 6 mm i dubine 25 mm. U izbušene rupe uvućićemo vrhove šesnaest drenovih prutića dužine 50 cm koje prethodno treba da očistimo i čiju koru moramo da oljuštimo (slika 3). Da bi vrškaru držali pod kontrolom dok je budemo pleli, moramo da napravimo odgovarajući šablon (slici 2). 


sl. 2

Na šablonu oko kružne ploče treba da savijemo  aluplast cevčicu (koristi se kod podnog grejanja), spoljašnjeg prečnika 16 mm, da je odsečemo po meri, i uz pomoć drvene spojnice prečnika identičnog unutrašnjem prečniku cevčice, spojimo i osiguramo malim tankim ekserićima. Prečnik dobijenog aluplast obruča treba da bude isti kao i prečnik okrugle ploče na kalupu, odnosno 30 cm. I na obruču, kojeg smo napravili od aluplast cevčice, izbušićemo 16 rupa prečnika 8 mm u koje ćemo uvući 16 drvenih prutića koje smo prethodno uvukli u drveni vrh vrškare. 

sl. 3
sl. 4
sl. 5

Postavićemo na obruč kalup i pomoću dugog metalnog šrafa M 8 stegnuti maticama vrh i kalup, kako bi kostur vrškare dobio bokasti oblik. Ako je neki od drenovih prutića narušio simetriju, problem se lako može rešiti njegovim skraćivanjem. Centralni šraf koji steže konstrukciju vrškare treba da bude za desetak centimetara duži od visine vrškare. Upravo taj preostali deo šrafa ubacuje se u rupu na pomoćnom postolju na kome ćemo vršiti pletenje vrškare (slike 4, 5 i 6)

sl. 6

Pletenje počinjemo tanjim lijanama paviti (slika 3), počev od vrha vrškare, gde su prutići najbliži jedan drugom, prema donjem delu, gde su prutići razmaknutiji (slika 7). Pletenje se istovremeno vrši sa dve lijane od paviti uz njihovo preplitanje na svakom prutu konstrukcije. Lijane od paviti, kao i drenove prutove, pre ugradnje treba dobro očistiti od grube kore i izraslina. Kada se pletenje završi, osiguraćemo obruč tako što ćemo  ga ukucati za drvene prutiće koje smo provukli kroz otvore na obruču. 


sl. 7

Odvijanjem matica skinućemo kalup i listom bonsek platne izvadićemo na obruču leto, odnosn, otvor za ulaz i izlaz pčela. Na drvenom vrhu ugradićemo držač ili ručku nosača vrškare od čelične žice prečnika 3,5mm. Otvor na drvenom vrhu vrškare zatvorićemo drvenim čepom, koga možemo vaditi, da bismo kroz kroz njega nadimili pčele u jesen kada odlučimo da ih iz košnice iskucamo. Ispletenu vrškaru okačićemo na suvo promajno mesto da se do aprila dobro isuši (slike 8 i 9). 

sl. 8
sl. 9

Ostaje nam još samo da u unutrašnjost vrškare postavimo dva ukrštena drenova prutića na dve trećine visine od podnožja, zatim da je omažemo svežom, goveđom balegom  i ostavimo na neko vreme da se dobro osuši (slika 10).  U maju, kada je vatrom budemo iznutra oplalili i namazali je travom matičnjak,u vrškaru ćemo smestiti pčele, da se u njoj zadovoljno razbaškare i da vesele i srećne izgrade sebi dobro i prijatno stanište.

sl. 10

Tekst je izvorno objavljen u 15. broju "Pčelarskog žurnala"