Vekovima duboko ukorenjen u arapskoj kulturi i mnogo cenjeniji od nafte,
drevni sidr iz Hadramauta na jugozapadu
arabijskog poluostrva najtraženiji je med na čitavom svetu, čija cena poslednjih
godina dostiže astronomske visine. U trenutku dok čitate ovaj članak, jedan
kilogram sidr meda, koji je poslednjih godina postao novi statusni simbol
„zdrave elite“, prodaje se za čitavih 250 američkih dolara! Iako medonosna
biljka sidr raste i u Sudanu, jemenski pčelari insistiraju na tome da je zbog
posebnog terroir-a sidr sa planina na
istoku ove egzotične zemlje superiornijeg ukusa.
Biljka sidr, koja se naziva još i jujube, ili Hristov trn, ime je dobila
po veoma trnovitim grančicama od kojih je ispleten venac koji je Isusu Hristu
stavljen na glavu pre raspeća. Ova zimzelena i veoma poštovana biljka autohtona
je vrsta u Sudanu i na istoku Jemena, duž pustinjskog planinskog lanca
Hadramaut. Sidr preferira izloženost suncu, suv vazduh i peskovito tlo tipično
za pustinje Jemena. Reč je o biljci koja je ekstremno tolerantna na sušu, sa
dubokim korenom i širokim i veoma naboranim stablom braon boje, koje može da
izraste 6-7 metara visine. Relativno veliki zeleni listovi ovalnog oblika imaju
duboke žilice i vise sa sivih vretenastih grančica, čineći da biljka izgleda
žbunasto. Cvetovi su mnogo manji od listova i javljaju se kao bledi
žućkastozelenkasti grozdovi koji rastu veoma blizu grančica. Svaki cvet
proizvodi okrugli jestivi zeleni plod sličan jabuci, koji dobija žutonarandžastu
boju kada sazri...
Dobiti sidr med nije ni malo lako. Dva puta godišnje, jednom u jesen i
ponovo tokom leta, pčelari iz čitavog Jemena dovoze svoje glinene i drvene
košnice na automobilskim galerijama i prikolicama, probijajući se kroz nepristupačan
stenoviti planinski lanac Hadramaut. Paša je ekstremno oskudna, ali je posao ipak
vredan truda, jer se radi o najcenjenijem medu na svetu. Cvetanje traje i do 60
dana, mada najviše nektara daju stariji primerci biljke desetak dana nakon
početka cvetanja. Premda neki pčelari u Jemenu uhvate i po pet paša godišnje,
jedna je ipak najvažnija - smatra se da je jesenji „šatvi“ med najfinije sorte.
Medena groznica počinje sredinom oktobra, kada se pčelari iz
polunomadskih plemena kamionima natovarenim košnicama spuste u doline Hadramauta.
Nalik tragačima zlata iz vestern filmova, bezbroj pčelara avanturista
raspoređuje svoje košnice na ograničenu teritoriju koju će narednih nedelja
budno nadzirati do zuba naoružani kalašnjikovima, mačetama i ko zna čim drugim.
Sredinom novembra med se cedi, skladišti, a potom se pod pratnjom transportuje
u mali prašnjavi gradić El Katan, gde pristižu trgovci iz čitavog Adenskog
zaliva da uzmu uzorke meda, ocene njihove nijanse, boju, gustinu, aromu... Sidr se potom otprema do većih gradova. Samo
u Sani, glavnom gradu Jemena, postoji više od 200 prodavnica ukrašenih napadnim
sjajnim ogledalima i izglancanim drvenim oplatama, u kojima prodavci
omogućavaju mušterijama da degustiraju različite „berbe“ sidr meda, pažljivo
ukazujući na njihove razlike i specifičnosti, kao da je reč o najfinijim
francuskim vinima.
Zanimljivo je da prodavci dopuštaju mušterijama da probaju med iz svake
tegle kako bi se što bolje uverili u raznovrsnost boja, aroma i ukusa.
Zanimljivi su i trikovi kojima se služe trgovci. Naime, uobičajeno je, pre nego
što mušterije pazare, da se mala količina meda iz odabrane teglice pospe po
prašnjavom zemljištu! Ukoliko se med ne razlije, već se zadrži u formi
kapljice, veruje se da je onda reč o zaista pravom medu. S obzirom da je
potrošačima kvalitet na prvom mestu, njihov najčešći izbor jeste sidr med u
saću, kao nešto najpribližnije onome što su pčele proizvele.
Kakvog je ukusa sidr med?
I šta biste očekivali? Kakav bi trebalo da bude najekstravagantniji med
na svetu? Sidr med iz Jemena je boje ćilibara, nalik sirupu od tamne čokolade,
dok sidr koji potiče iz drugih regija može biti nešto svetliji, sa nijansama
crvene. U svakoj njegovoj kapljici oseća se peskovita aroma jemenske pustinje
Hadramaut. Dovoljno je gust da se zalepi za vašu kašičicu, a da pri tome ne iscuri.
Fino je izbalansiran i dubokog je i dugotrajnog ukusa, kako mu je zbog velike
gustine potrebno nekoliko sekundi da bi se rastopio na jeziku. Onog trenutka
kada bude dostigao telesnu temperaturu, registrovaćete slatkaste nijanse jabuke
isprepletane notama sušenih urmi i melase. Sidr med sadrži visok nivo
antioksidanasa i poseduje brojna lekovita svojstva. Prodaje se kao lek za mnoge
bolesti, a među lokalnim stanovništvom veruje se da je reč o snažnom
afrodizijaku. Sidr se tradicionalno konzumira umakanjem toplog hleba u med koji
se posipa crnim kimom. Osim toga, ova vrsta meda je i ključni sastojak
tradicionalne jemenske pite sa medom (bint
al sahan).
U poslednjih deset godina došlo je do značajnog povećanja kvaliteta,
raznovrsnosti i cena sidr meda. Svaka radnja u Sani u ponudi ima svoju
sopstvenu liniju ulja, šampona, kupki i krema baziranih na sidr medu. Ono što
se proizvede prodaje se eliti i poklanja na venčanjima, ali i gostima iz sveta
visoke politike. Dva francuska predsednika, Žak Širak 2006, a naredne godine i
Nikola Sarkozi, dobila su na poklon prilikom zvaničnih poseta po teglicu sidr
meda. „Med je blago“, naglašava Husein Abrauni, četrdesetjednogodišnji
farmaceut iz Sane, okružen bocama ispunjenim korenjem ženšena, začina, smolama
aromatičnih divljih biljaka, „a pomešan sa prahom od sušenih guštera i riblje
krljušti predstavlja savršen afrodizijak“.
Međutim, postoje indicije da cela priča o sidr medu ima i svoju tamnu
stranu. Naime, nakon terorističkih napada na Kule bliznakinje u Njujorku
zapadne obaveštajne agencije posumnjale su da se novac od prodaje sidr meda
koristi za finansiranje terorizma. Neposredan povod za ovakav stav bilo je
hapšenje dva muškarca povezana sa Al Kaidom na njujorškom aerodromu oktobra
2001. kod kojih je pronađeno 140 hiljada dolara skrivenih u galonima meda poreklom
iz Jemena. Osim toga, sumnja se da se novcem od prodaje sidr meda finansira
delovanje jedne fundamentalističke frakcije veoma konzervativne partije Islah.
Štaviše, pretpostavlja se da ova jemenska stranka kontroliše najveći deo
tržišta vrednog više desetina miliona evra, na kome se godišnje proda oko 5.600
tona sidr meda. Iza prividne konkurentnosti na tržištu skriva se zapravo ova
organizacija koja ubira „takse“ i obeshrabruje sve one koji žele da rade
nezavisno i pošteno. O tome da su islamisti duboko umešani u ovaj biznis
svedoči i imidž „pčelara“ koji u vreme cvetanja sidra posećuju pustinjske
doline Hadramauta. Naime, većina njih nosi bradu, po kojoj su prepoznatljivi
sledbenici fundamentalističkih doktrina
u Jemenu. Zbog toga se pretpostavlja da veliki deo prihoda od prodaje sidr meda
odlazi na finansiranje univerziteta i bolnica povezanih sa radikalnim islamistima.
 |
| Prizorr sa ostrva Sokotra u Indijskom okeanu koje pripada Jemenu |
Jemen je trenutno posvećen razvoju pčelarstva na najnovijoj svetskoj
turističkoj atrakciji, ostrvima iz misterioznog arhipelaga Sokotra u Indijskom
okeanu koji se prostire na potezu 340 kilometara južno od Jemena i 250
kilometara istočno od Somalije. Arhipelag Sokotra poznatiji je kao „Galapagos
Indijskog okeana“. Ovde se može pronaći 825 vrsta biljaka, od kojih je 37 odsto
endemičnih vrsta, a od gmizavaca čak 90 odsto ne može se naći nigde drugde na
planeti. Ovaj „izgubljeni svet“ odvojio se od afričkog kopna pre šest miliona
godina, a njegovi posetioci uglavnom su retki putnici koji traže egzotičnu prirodu
i tropsku divljinu. Zahvaljujući inicijativi francuskih pčelara Kamil i
Tijerija Sergena pokrenut je projekat pčelarske edukacije na ovom području. Možemo
samo da nagađamo koliko će iznositi cena meda sa Sokotre, naravno, ukoliko
projekat francuskog bračnog para bude uspeo i opstao.
Tekst: Ivan Umeljić
Fotografije: Virginie Vican/PictureTank/LightMediation