SVE O ROJENJU
Pčele
se roje kako populacija krene naglo da raste. Tako, recimo, zajednicu koja
broji 20.000 pčela napušta, u proseku, roj sa oko 16.000 pčela. Do rojenja
obično dolazi tokom određenih perioda godine, najčešće kada prirodnih resursa
(meda i polena) ima u izobilju, toliko da mogu da podrže nagli rast populacije.
Ovaj rast podupiru četiri promene na nivou zajednice za koje se pretpostavlja
da su okidač za otpočinjanje priprema za rojenje: uvećanje zajednice (u pogledu
broja radilica i količine saća), prenaseljenost u zoni legla, poremećena
starosna struktura radilica u prilog mladih pčela, i smanjeno prenošenje
matičnog feromona (matična supstanca). Svi ovi pobrojani činioci deluju zajedno
i usklađeno, ili su povezani sa još uvek neidentifikovanim „presudnim znakom“,
s obzirom da se ni za jedan od njih pojedinačno ne može reći da će sa
sigurnošću pokrenuti proces rojenja. Kada je reč o tri spomenuta faktora
(brojnost zajednice, prenaseljenost zone legla, i poremećena starosna struktura
radilca u zajednici) koji se smatraju uzrocima rojenja, istraživanja su
pokazala da svaki od njih dovodi do rojenja samo kada su i druga dva dostigla
definisani prag. Dakle, sva tri faktora/parametra su veoma blisko povezana.
Autori najnovije naučne studije o rojenju objavljene pre nekoliko meseci u
prestižnom časopisu Apidologie
naglašavaju da sva ova tri faktora mogu da posluže kao znaci radilicama na
osnovu kojih one „znaju“ da je njihova zajednica dostigla tačku „stabilne
zamene“ – u tom smislu da bi populacija radilica mogla da neguje veću količinu
legla od one koju matica može da proizvede – i da je jedini način da se to
učini da se proizvede druga matica i zajednica putem rojenja... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Veroljub Umeljić
SUZBIJANJE POJAVE NAGONA
ZA ROJENJEM
Jedno
od najvećih umeća u praktičnom pčelarenju svakako je da pčelar uspe da svoja
pčelinja društva održava na granici pojave rojevog nagona, a da do njega ne
dođe. Tako će ostvariti najveće prinose sa svojim pčelama. Pošto su nam poznati
osnovni uzroci za pojavu rojevog nagona, treba da se trudimo da se u pčelinjim
društvima ne stvore uslovi za njegovu pojavu. Osnovno je da vodimo računa o blagovremenom
proširivanju prostora u košnici kako bi pčele i na vrhuncu svog razvoja, i pri maksimalnim
unosima nektara i polena, imale dovoljno prostora za svoj smeštaj i odlaganje
unete hrane, kao i za dalji razvoj legla... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Kim Flotum
10 PRAVILA SAVREMENOG
PČELARENJA
(Pravilo
br. 3: TRETIRANJE BOLESTI (II deo)
Naučnici
na čelu sa Tomasom Rindererom iz Pčelarske laboratorije Baton Ruž uradili su
dobru stvar za pčelarstvo, ali lošu za sve one koji nam prodaju sve te silne
otrove koje koristimo za tretiranje bolesti. I to funkcioniše. „Ruske pčele“
pokazuju visoku tolerantnost na varou u košnici, a veoma su efikasne i kada je
reč o prinosima meda. Ranije od ostalih selekcionisanih linija pčela razvijaju
leglo, neverovatno su dobre sa zalihama hrane tokom cele godine, sasvim
dovoljno blagog karaktera i, što je najpoželjnija osobina, selekcionisane su
upravo za one ljude koji žive od pčelarstva. Kada su pčele te koje vas hrane,
onda je vaš najveći interes da im omogućite da rade najbolje što mogu, ali,
takođe, i da im obezbedite najbolju negu.
Zbog
čega niko više u svetu nije ponovio ovaj eksperiment? Ja
ću vam reći. Postoje dva razloga. Jedan je ponos. Ako ja nisam uspeo to da
razvijem, ne želim da priznam nekom drugom da je pametniji od mene. A drugi
glasi da kada bi varoa kojim čudom prestala da bude tema, pa šta bi svi ti
naučnici radili i od čega bi živeli. Što njihov odgovor bude nejasniji, biće
više novca od donacija... Ostatak
pročitajte u štampanom izdanju
Š. A. Đarmati, D. V.
Đarmati, I. Gutman, G. Đelić, I. Umeljić
OTROVNI MED
Jedno od Paracelzusovih
načela glasi: svaki otrov u maloj
količini je lek. Možda je to jedan od uzroka svima dobro poznate lekovitosti meda.
Od pamtiveka se smatra da je med jedna od najzdravijih namirnica. To ni ovim
člankom ne nameravamo da osporimo. Ipak, valja znati da pod određenim
okolnostima, med može biti otrovan. To ćemo u ovom članku opširnije objasniti. Da
ne bude nesporazuma: Kod nekih bolesti (pre svega kod dijabetesa) med se ne sme
koristiti u ishrani i veoma je štetan za zdravlje. Neke osobe su alergične na
med ili neki njegov sastojak (na primer, polen). I one moraju izbegavati med.
Naš članak se na ovakvo nepovoljno dejstvo meda ne odnosi. „Otrovni med”, o
kojem ovde govorimo, izazvao bi zdravstvene tegobe (trovanje) i kod potpuno
zdravih osoba... Ostatak pročitajte u
štampanom izdanju
Tomaž Oštir
MUŠKO DRUŽENJE
Pčela
Pseudapis siamensis najčešće se
pojavlje posle kišnih perioda, što se u Kambodži poklapa sa početkom decembra.
Zanimljivo je kako mužjaci provode noć. Sat ili dva pre sumraka počinju da se
okupljaju, pripremajući se za počinak, a što ih duže posmatramo, sve više nam
se čini da gledamo kokoške, a ne pčele... Ostatak
pročitajte u štampanom izdanju
Ivan
Umeljić, Aleksandar Milanković
ŠTA PČELE ZNAJU?
Šta
sve pčele mogu sa mozgom veličine jednog zrna susama!? Mozak
kita može dostići i 9 kilograma (sa više od 200 miliona neurona). Masa ljudskog
mozga kreće se između 1250 i 1450 grama (sa, kako se procenjuje, 85 miliona
neurona). Mozak medonosne pčele (A. mellifera) ima zapreminu oko 1 mm3
i sadrži manje od milion neurona (oko 960.000). Jedan od najpouzdanijih
parametara za procenu veličine mozga jeste telesna masa, međutim, mnogi
naučnici spore se oko toga da li je veličina mozga podjednako dobar pokazatelj
repertoara ponašanja i saznajnih sposobnosti. Pčela, recimo, gradi šestougaone
ćelije saća, manipuliše praškastim supstancama (polen) kako bi od njih
napravila grudve koje će smestiti u korpice na nogama; ume da izvede širok
spektar „plesova“, kojima saopštava lokaciju hrane; može da se bori sa
neprijateljima i da ih ubode, a da, pri tome, izbegne njihov ubod; čisti gnezdo
od otpadaka; greje leglo kontrakcijom mišića, itd. Ovde vam predstavljamo (barem)
59 oblika ponašanja koje su ugledni naučnici Lars
Čitka i Džeremi Niven opisali i klasifikovali na osnovu dostupne naučne literature.
Mozak sisara koji je milion puta veći od mozga pčele, dopušta mu da čini „više
stvari“ od nje, ali samo dva do tri, a ne milion puta više. Teško da je ovo ona
razlika između insekata i sisara koja bi mogla da se očekuje, s obzirom na enormne
međusobne razlike u broju neurona... Ostatak
pročitajte u štampanom izdanju
Svet
SIDR MED: TAJNE
NAJSKUPLJEG MEDA NA SVETU
Vekovima
duboko ukorenjen u arapskoj kulturi i mnogo cenjeniji od nafte, drevni sidr iz
Hadramauta na jugozapadu arabijskog poluostrva najtraženiji je med na čitavom svetu,
čija cena poslednjih godina dostiže astronomske visine. U trenutku dok čitate ovaj
članak, jedan kilogram sidr meda, koji je poslednjih godina postao novi
statusni simbol „zdrave elite“, prodaje se za čitavih 250 američkih dolara! Međutim,
postoje indicije da cela priča o sidr medu ima i svoju tamnu stranu. Naime,
nakon terorističkih napada na Kule bliznakinje u Njujorku zapadne obaveštajne
agencije posumnjale su da se novac od prodaje sidr meda koristi za finansiranje
terorizma... Ostatak pročitajte u
štampanom izdanju
Inovacije
LAB-SET d.o.o.
NOVI KROV ZA LR KOŠNICU
Teško
je odrediti čak i sam naziv proizvodu koji menja četiri poznata dela košnice i
integriše ih u jedan. Da li je krov ili poklopac LR košnice odrediće sami
pčelari, ali ono sto je sigurno jeste da je on i hranilica, i zbeg i poklopna
daska, kao i da je regulator ventilacije košnice! Kako nazvati 4 u 1 proizvod
koji zamenjuje celokupan gornji sklop LR košnice? Po svojim dimenzijama (516 x
412 mm je spoljna dimenzija) može se postaviti na LR košnice, ali i na DB 10 i
Farar 10 košnicu. Shodno testiranjima vršenim tokom sedam godina istraživanja i
nakon četiri različite koncepcije samog poklopca došlo se do konstrukcije koja
u najvećoj meri zadovoljava većinu potreba pčela i pčelara. Novi krov za
košnice sa trgovačkim nazivom Beenectar
svoju prvu primenu nalazi tokom prolećnog razvoja pčelinjih zajednica koja se
ogleda u lakom unosu čvrste i tečne hrane u košnicu, kao i veoma lakom pregledu
pčelinjih zajednica... Ostatak
pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
PČELINJI PTIČIJI GRIP
Kada
je negde početkom prošlog veka HIV virus sa šimpanze prešao na čoveka, preskočio
je jaz širok nekoliko miliona godina evolucije. Međutim, tobacco ringspot virus, kako su naučnici početkom ove godine saopštili,
učinio je nešto neuporedivo neverovatnije – preskočio je zjapeću provaliju
široku 1,6 milijardi godina prirodne selekcije. Loša vest je da se sa druge
strane provalije našla medonosna pčela. Prema autorima studije čije smo vam
glavne zaključke u ovom članku preneli, ovde je reč o prvom slučaju zaraženosti
medonosne pčele biljnim virusom iz kontaminiranog polena, ali uopšte ne mora da
znači i poslednjem. Tim kineskih i američkih naučnika saopštio je 21. januara u
naučnom časopisu mBio da je utvrđen
prvi slučaj zaraženosti medonosne pčele jednim biljnim virusom iz
kontaminiranog polena. Tobacco ringspot virus otkriven je tamo gde se najmanje
očekivalo! U mednom želucu pčela gotovo da ga nije bilo i tu se uopšte nije
razmnožavao, ali se zato raširio po drugim delovima tela, naročito uspešno u
krilima, nervima, antenama, trahejama i hemolimfi. Kobna stvar za pčele je što
izgleda da ovajvirus posebno „preferira“ njihova nervna tkiva... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Nauka
OZON ČISTI
SAĆE OD BOLESTI I PESTICIDA
Osnovna ideja Rozalinde Džejms jeste da
pčelari dezinfikuju saće posle uklanjanja iz nastavaka i nakon ceđenja meda,
ali pre zimskog skladištenja u magacin. Ozon, koji je generalno prepoznat kao
bezbedna supstanca od strane američke Agencije za hranu i lekove, koristi se za
dekontaminiranje vode za piće i kupanje, kao i za zaštitu i održavanje
kvaliteta useva, voća i povrća posle žetve ili berbe. Do sada nije bilo
objavljenih naučnih radova o upotrebi ozona za dekontaminiranje pčelinjeg saća,
tako da je reč o pionirskom poduhvatu na ovom polju... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Fotoreportaža
Marko Kek:
LOGATEC (SLOVENIJA)
Protekla zima bila je neuobičajeno topla,
sa kratkotrajnim ledenim periodima. Naš čitalac, ekološki pčelar Marko Kek
snimio je 2. februara ove predivne fotografije na svom pčelinjaku u blizini
Logateca u Sloveniji... Ostatak
pročitajte u štampanom izdanju
Medonosno
bilje
RUZMARIN
(Rosmarinus officinalis L. Fam. Lamiaceae)
Ruzmarin je biljka mediteranskog područja.
Raste uglavnom na ostrvima u slobodnoj prirodi. Ponekad je sam, a češće u
zajednici sa ostalim žbunastim biljkama. Gaji se i kao ukrasna biljka po
vrtovima i u kontinentalnim predelima. Veoma je osetljiv na mraz... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju
Uradi sam
POJILO ZA PČELE
Pojilo treba postaviti na osunčano mesto,
zaklonjeno od vetra, zbog toga što pčele radije uzimaju topliju vodu. Veoma je
važno da na pojilu, kada se jednom aktivira i pčele se na njega naviknu, uvek
ima dovoljno sveže vode. Bolje je uopšte
ne postavljati pojilo nego dozvoliti da na njemu voda presahne... Ostatak pročitajte u štampanom izdanju