PČELARSTVO KAO POZIV

Kamil Pjer Dadan
Svakome ko ima sklonosti prema proučavanju prirode, pčelarstvo pruža zanimanje koje je istovremeno fascinantno i profitabilno. Povezanost sa cvećem koje proizvodi nektar spaja ga sa velikim poljem botanike, po sebi veličanstveno zanosnom disciplinom. Međusobna zavisnost pčela i oprašivanja voća, povrća i cveća, sada je postala tako dobro proverena da se pčele veoma široko primenjuju u voćnjacima, plantažama bobičastog voća, čak i komercijalnim staklenim baštama kako bi se osigurao odgovarajući razvitak cvetova i voća. Činjenica da se pčele mogu uzgajati usputno na krovu zgrade, u gradskom dvorištu, ili na na pola ara zemlje u predgrađu, rezultirala je kombinacijom ovog najinteresantnijeg od svih zanimanja i cvećarstva, baštovanstva, živinarstva, voćarstva – kao hobi kojim ambiciozna osoba želi slobodno vreme da iskoristi za sopstvenu korist, za svoje zdravlje, baš kao i za svoje uživanje.

Hijeroglifi na drevnim grobnicama i spomenicima svedoče o dugoj tradiciji pčelarstva. Pčela je obogotvorena u grčkoj mitologiji i predstavlja veliku temu kod starih pisaca: Kolumele, Plinija, Aristotela, Homera i Vergilija.

Med je bio jedini zaslađivač koji su koristili Evropljani sve do Aleksandrove invazije na Bliski Istok odakle je doneo šećernu trsku. Kada je Julije Cezar osvojio Britaniju našao je da su urođenici gajili pčele, čak i proizvodili slatki liker od mešavine meda i mrvljene pšenice. Sve do nedavno, vosak je korišćen za osvetljavanje domova, javnih mesta i crkvi.

Istina, sve do polovine XIX veka pčele su čuvane na veoma staromodan način, malo se znalo o njihovoj prirodnoj istoriji kao i o tome šta se zaista događa u unutrašnjosti košnice. Košnice od slame, dubine, ili primitivne drvene kutije predstavljale su dom za pčelinje zajednice. One se čak i danas koriste u zabačenijim delovima Amerike i drugih zemalja. Savremeni razvoj košnice sa pokretnim ramom, satnih osnova i centrifuga za ceđenje meda uvrstio je pčelarstvo u moderna zanimanja pored ostalih seoskih ili naučnih hobija današnjice. 

Nikakva posebna lokacija nije neophodna za čuvanje pčela. Pčele lete u radijusu od jedne do dve milje, što čini mogućim držanje ograničenog broja košnica u gradovima gde one sakupljaju nektar i polen sa cvetova u gradskim lejama i vrtovima. Čak i planine i pustinje, njihove biljke i stabla, obično snabdevaju pčele dovoljnom količinom nektara ukoliko se odgovarajući broj košnica smesti u ograničenu oblast.

Čitalac ne bi trebao da misli kako pčelarenje zahteva specijalnu umešnost, veliki kapital, ili puno izdržljivosti. Pčelarstvo se može upražnjavati u različitim stepenima, od čuvanja jedne košnice uz oskudna ulaganja, do komercijalnog uzgajanja nekoliko hiljada društava sa velikim prinosima meda. Ono je naročito prikladan hobi za osobu sa malo slobodnog vremena kojoj je potrebno da provodi vreme napolju na svežem vazduhu, zbog lične kondicije i zdravlja, nakon dana provedenog u kancelariji, crkvi ili školi.

Skoro svako može postati uspešan pčelar. Stotine žena bave se uzgajanjem pčela. Mnogi nalaze da je ovaj posao u tolikoj meri fascinantan i zahvalan da su postali veliki komercijalni pčelari, pretvarajući u svoje osnovno zanimanje ono što im je ranije bila samo usputna delatnost.

Da oduvek nije prisutan strah među ljudima od uboda pčela, mnogo više ljudi bi se bavilo pčelarenjem nego što to čini danas. Za one koji su postali pčelari to je zanemarljiv problem. Oni uzgajaju rasne, blage rojeve postupajući sa njima pažljivo, uz uobičajenu zaštitu koju pružaju dimilica, pčelarska kapa sa velom i ponekad, rukavice. S vremena na vreme događa se da pčele ne budu tako blage i da napadnu pčelara koji ih nije prethodno uznemirio; kada nema dostupnog nektara u polju one su manje tolerantne nego kada su obuzete sakupljanjem slatkog nektara tokom lepog vremena i dobrog unosa.

U pčelarstvu postoje problemi, kao uostalom i u drugim delatnostima. Vreme i vlaga utiču na unos nektara i razvoj pčelinje zajednice. Pčela ima svoje neprijatelje baš kao i kokoška ili krava. Ali ovi problemi nisu ništa teži nego bilo gde, s tim što ovde postoji fasciniranost proizašla iz proučavanja pčelinjeg društva, podele rada u njemu i principa samo-žrtvovanja radi blagostanja čitave zajednice. Čini se da socijalna struktura pčelinje zajednice pruža izazov postojećem sistemu takozvane civilizacije. Da li mi možemo ili ne, čak i uz pomoć našeg razuma, da preživimo kao politički entitet tako uspešno kao socijalni insekti, na prvom mestu pčele?

Preveo: Ivan Umeljić